Облици казивања или форме приповедања, начини на које је организована грађа у књижевном делу.

Постоје:¹⁾

• приповедање у првом лицу, када лик у књижевном делу учесник у догађају, о коме говори као приповедач у своје име
• приповедање у трећем лицу, када приповедач као објективни посматрач говори о догађајима у којима није учесник
• хронолошко приповедање је излагање догађаја по редоследу по коме су се они догодили
• ретроспекција или ретрспективно приповедање када се догађаји описују обрнутим редоследом, од прошлости ка садашњости
• опис или дескрипција је описивање бића, предмета или појава²⁾³⁾
  • ентеријер, опис унутрашњег простора
  • екстеријер, опис спољашњег простора
  • пејзаж је опис природе. Значајну улогу у описивању имају чулни утисци (боје, мириси, звуци) и атмосфера.⁴⁾
  • портрет је опис лица, одела, појаве неке особе, али и њених карактерних особина и осећања. Спољашњи портрет описује физичке особине неког лика, а унутрашњи описује карактерне, односно психолошке и моралне особине.
• монолог у коме се личност не обраћа другој особи, већ самом себи, односно публици. Често се користи у драмској књижевности
• дијалог је разговор између два или више ликова.

• Симеон Маринковић, Славица Марковић, Читанка за осми разред основне школе, уредник Анђелка Ружић, Креативни центар, Београд, 2012, ИСБН 978-86-7781-978-1
• Наташа Станковић Шошо, Бошко Сувајџић, Уместност речи - читанка за пети разред основне школе, уредник Наташа Станковић Шошо, Издавачка кућа „Нови Логос“ д.о.о.

Oblici kazivanja