Корисничке алатке

Алатке сајта


оклада_марка_краљевића

Оклада Марка Краљевића

Оклада Марка Краљевића је српска народна пјесма. Објављена је у овом облику у дјелу: Хрватске народне пјесме, скупила и издала Матица хрватска. Одио први. Јуначке пјесме. Загреб 1890-1940.

Многе од пјесама прикупљене у овом дјелу су у ствари српске народне пјесме, прикупљене на територији Хрватске и околних подручја, и објављене заједно са хрватским народним пјесмама у истој збирци. По именима у пјесми се често лако може утврдити да ли је пјесма српска, хрватска, или муслиманска. У неким случајевима то је знатно теже.

Текст пјесме

0001    Вино пије Краљевићу Марко

0002    У Новому, граду бијелому,

0003    С драгим побром Мркоњићем баном.

0004    Па је Марко бану бесидио

0005    ”А мој побро, Мркоњићу бане!

0006    Скоро јеси био у Мостару,

0007    Кажи мени, сладак побратиме!

0008    Колико је хода од Новога,

0009    Од Новога до равног Мостара.”

0010    Вели њему Мркоњићу бане:

0011    ”Чујеш ли ме, драги побратиме!

0012    Добру коњу и добру јунаку

0013    За недиљу и тамо и амо;

0014    Лошу коњу и лошу јунаку

0015    Није доста ни две недиљице.”

0016    Ма вели му Краљевићу Марко:

0017    ”Побратиме, Мркоњићу бане!

0018    Мен’ јунаку и шарину моме.

0019    Како ми се чини на срдашцу,

0020    За дан били и тамо и амо.”

0021    А вели му Мркоњићу бане:

0022    ”Борме не ћеш, драги побратиме!

0023    Како ми се чини на срдашцу,

0024    Ја бих с тобом оклад начинио,

0025    Да ти не ћеш, побратиме Марко!

0026    За дан доћи и тамо и амо.”

0027    Па ту побре оклад поставише:

0028    Меће Марко своју кулу билу

0029    И сувише мајку и љубовцу;

0030    Меће бане до три куле биле,

0031    Јер не има мајке ни љубовце.

0032    Још му вели Краљевићу Марко

0033    ”А мој бане, слатки побратиме!

0034    Ако ми се не ћеш вировати,

0035    Донит ћу ти липо билежје

0036    Баш Алила Текилића секу,

0037    По имену Ајкуну дивојку,

0038    Па ћу мога оженити побру.”

0039    До по ноћи вино испијаше,

0040    Од по ноћи Марко дому пође.

0041    Кад је доша двору бијелому,

0042    Својој старој бесидија мајци:

0043    ”Стара мајко, моја милоснице!

0044    Оправи ми дебела шарина,

0045    Сву ноћ ми га ти провађај мајко!

0046    Јер ти хоћу путоват далеко.”

0047    Када мајка разумила Марка,

0048    Прихвати му шарца дебелога.

0049    Ходе Марко на меке душеке.

0050    А да видиш остариле мајке!

0051    Липо шарца оправила била,

0052    Оседла га седлом татаријом,

0053    А заузда љутом маџаријом.

0054    Притеже му четири колана,

0055    Па све, брате, један до другога.

0056    А по њима од злата тканицу,

0057    Што му чува сва четири колана.

0058    На њ прибаци мрку медвидину,

0059    Чамбре су јој коњу до копита.

0060    На јабуку копље од мејдана,

0061    А на копљу од медвида глава,

0062    Како зија, колик да је жива,

0063    А уза њу соко птица сива.

0064    Даде њему овновине меса,

0065    А шарину билице пшенице.

0066    Напоји га вина трољитњега

0067    И ракије од девет година.

0068    А кад јутро било освануло,

0069    Ево т’ побре бана Мркоњића,

0070    Па дозивље мајку Краљевића:

0071    ”О помајко, Краљевића мајко!

0072    Је ли рано подранио Марко,

0073    Дринопоље је ли прилетио?”

0074    А вели му Краљевића мајка:

0075    ”О посинак, бане Мркоњићу!

0076    Није добро подранио Марко,

0077    Већ ено га на душеку спава.”

0078    Ал то слуша Краљевићу Марко,

0079    Пак се Марко на ноге скочио,

0080    Тер се онда липо оправио,

0081    А на бедру ћорду дернаглију,

0082    Ево ти га доли на авлију!

0083    Поклопи ми шарца дебелога,

0084    Па прихвати паклену канџију,

0085    Па покуцну крилата шарина.

0086    Да је кому погледати било,

0087    Како лети Краљевићу Марко

0088    На оному шарцу крилатому!

0089    Нит се види коња, ни јунака,

0090    Већ сивају чавли из копита,

0091    Из поткова жива ватра сипље!

0092    Сива Марку на бедрици ћорда,

0093    А били се соко на јабуци.

0094    Подне дође, ка Мостару сађе.

0095    Па налази бунар воде хладне

0096    И на њему дван’ест биљарица,

0097    И Алила Текелића секу,

0098    По имену Ајкуну дивојку.

0099    Пита Марко воде са коњица.

0100    Све дивојке земљи погледаше,

0101    Али не ће млада Ајкунија,

0102    Већ је ’вако њима бесидила:

0103    ”Бор убио млађахне дивојке!

0104    Што не дате јунаку водице?

0105    Тешко њему у незнаној земљи,

0106    Нит ко срита, нит за здравље пита.”

0107    Па ибрик је воде захитила,

0108    Додаје га Краљевићу Марку;

0109    А њу Марко за десницу руку,

0110    Пак је метну за се на коњица,

0111    Пак полети низ то поље равно.

0112    Вели њему лијепа дивојка:

0113    ”Бор т’ убио, незнана делијо!

0114    Баци мене на зелену траву.

0115    Није за те лишце одгојено,

0116    Већ за оног голема јунака,

0117    По имену Краљевића Марка.

0118    Ако сазна Марко Краљевићу ,

0119    Ти ћеш своју изгубити главу.”

0120    А вели јој Марко Краљевићу:

0121    ”Душо моја, Ајкуно дивојко!

0122    Како мош ти познавати Марка?”

0123    Ал му поче цура бесидити:

0124    ”Ја бих ласно познавала Марка.

0125    Давно има три године дана,

0126    Под нашу је кулу пролазио,

0127    А ја цура на пенџеру била.

0128    Баци ме се зеленом јабуком,

0129    А ја њега ридом позлаћеном;

0130    Ја бих по њој познавала Марка.

0131    А кад Марко ричи разумио,

0132    Па извади риду позлаћену.

0133    А кад цура везак познавала,

0134    Пак је ’вако Марку бесидила:

0135    ”Бор т’ убио, бисни Краљевићу!

0136    Што ми не хти дароват дивојке?”

0137    А кад Марко ричи разумио,

0138    Па се бише натраг повратио,

0139    Па дарова дван’ес дивојака:

0140    Свакој даје по дван’ест дуката.

0141    Пак отолем потира шарина,

0142    Гони шарца до Цетине воде.

0143    Кад је доша на Цетину хладну,

0144    Ту не нађе брода ниједнога,

0145    Да би с коњем Марка прибродио.

0146    А бесиди Краљевићу Марко:

0147    ”Што ћу сада, моја мила мајко!

0148    Не у добар клад сам поставио,

0149    На окладу мајку изгубио!”

0150    А вели му лијепа дивојка:

0151    ”Не будали, Краљевићу Марко!

0152    Ти натирај дебела шарина,

0153    Хоће коњиц принит нас обоје.”

0154    Када Марко ричи разуми,

0155    Гони шарца на Цетину хладну,

0156    Здраво приша ту воду Цетину.

0157    Веле му се шарац умори,

0158    Крвавим је пинам запинио.

0159    Па подвика Краљевићу Марко:

0160    ”Јадна мене породила, мајко!

0161    Гди ћу данас оклчад изгубити.”

0162    Мисли Марко, нитко га не чује,

0163    Ал га чује вила нагоркиња,

0164    Пак је вила Марку бесидила:

0165    ”Ну послушај, побратиме Марко!

0166    Ти разјаши шарца дебелога,

0167    Попусти му четири колана,

0168    Јутрос ти их притегнула мајка,

0169    Моћ ће шарац ко и прије мога.

0170    Одмах Марко вилу послушао,

0171    Разјашио шарца притилога,

0172    Попушћа му четири колана,

0173    Па опета поклопи шарина,

0174    Тер полети кано соко птица.

0175    Акшан дође, ка Новому сађе,

0176    А до куле Мркоњића бна.

0177    Испред куле побру дозиваше:

0178    ”Дај ми оклад, драги побратиме!

0179    Ја ћу теби млађану дивојку.”

0180    Даде бану са коња дивојку,

0181    А он њему биљаду дуката.

0182    И даје му до три куле биле,

0183    На окладу што је задобио,

0184    Задобио Краљевићу Марко.

0185    Онда било, сад се спомињало

0186    Кано Јурјев у години данак,

0187    Јасни мисец сваке недиљице,

0188    Жарко сунце дана свакојега,

0189    Нек се знаду славне мејданџије,

0190    Наше мајке, што су одгојиле,

0191    Одгојиле, мликом задојиле.

Литература

  • Хрватске народне пјесме, скупила и издала Матица хрватска. Одио први. Јуначке пјесме. Загреб 1890-1940. НАПОМЕНА: Многе од пјесама прикупљене у овом дјелу су у ствари српске народне пјесме, прикупљене на територији Хрватске и околних подручја, и објављене заједно са хрватским народним пјесмама у истој збирци.

Oklada Marka Kraljevica

оклада_марка_краљевића.txt · Последњи пут мењано: 2022/04/17 13:34