Утјеха Србији (комад) је дио једне српске народне пјесме. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.

Записан је само први дио пјесме.

0001    У иљаду и осам стотина

0002    Тринаеста бијаше година,

0003    Кад пропишта српска земља славна

0004    Од зулума несрећни Турака,

0005    Гледајући своје родне сине,

0006    Где их кољу Турци на гомиле.

0007    Млоге млада мачу подвргоше,

0008    И на кољу млоги помријеше,

0009    Проклињући дане и године,

0010    И Србију своју милу мајку,

0011    Која их је на свијету родила,

0012    И са црним Ђорђем побудила

0013    Против силна цара Отманлије,

0014    Те их кољу његове делије,

0015    А црни их изневери Ђорђе,

0016    Те утече у земљу Немачку,

0017    Па га српска земља проклињаше,

0018    Тугујући Ђорђа спомињаше:

0019    „Сине Ђорђе, да те Бог убије!

0020    “Што утече у земљу Немачку,

0021    „Изневери све твоје војводе,

0022    “И синове српске земље родне,

0023    „Те их кољу по Врачару Турци,

0024    “Као овце по планини вуци?„

0025    Српска земља тако туговаше,

0026    И црнога Ђорђа проклињаше.

0027    Но је нешто са планине кара:

0028    “Та не лудуј, српска земљо славна,

0029    „Зашто си се тако забринула,

0030    “И на себе таму подигнула?

0031    „Спомени се брда и равнина,

0032    “И твоијех високих планина,

0033    „Што с’ у њима легу соколови,

0034    “Од старине бани и кнезови,

0035    „Њина славна знаду се имена,

0036    “И који је од кога племена,

0037    „Још одавно у стара времена.

0038    “На гласу је и Шара планина,

0039    „Њемањина бјеше постојбина,

0040    “Од старина српска царевина,

0041    „Са Душаном дично прослављена.

0042    “Па зар немаш Поцерску планину,

0043    „Обилића на гласу старину,

0044    “Којано је Милоша родила,

0045    „Турска сила њега се клонила?

0046    “Зар се није славно прославио,

0047    „За те, мајко, живот жртвовао,

0048    “И Мурата мачем распорио?

0049    „И Космај је гњездо соколово,

0050    “Људи кажу да је Иваново,

0051    „Са Космаја Косанчић прозвана,

0052    “Српске земље од старине бана,

0053    „Његова су дјела свету јавна?

0054    “Па зар ниси јошт имала сина

0055    „Од Топлице војводу Милана,

0056    “У јунаштву са Милошем равна?

0057    „Спомени се Рудничке планине,

0058    “Од старине твоје бановине.

0059    „Зар не знадеш Поступовић-бана,

0060    “Од Рудника славна господара,

0061    „Његова су дјела весма хвална,

0062    “Враћевшница црква њим создана,

0063    „А с Милошем данас поновљена,

0064    “И у боље стање доведена?

0065    „Рудничка је висока планина,

0066    “Око ње је широка равнина,

0067    „Од старине њена бановина,

0068    “Још се она својим врхом личи,

0069    „И Србију својим крилом личи,

0070    “Јер је јоште родила синова,

0071    „У Србији сиви соколова,

0072    “Који мајку своју храбро бране,

0073    „И Турцима грдне чини ране.

0074    “Спомени се господар-Милана

0075    „Обреновић’ по имену звана,

0076    “Који те је мајку прославио

0077    „И са руским двором упознао,

0078    “Ако тужна будеш без помоћи,

0079    „Да ти Руси буду у помоћи,

0080    “Он се, мајко, давно преставио,

0081    „И у Русиј’ кости оставио,

0082    “Не би л’ тебе мајку прославио,

0083    „Милоша је брата оставио,

0084    “Који те је данас прославио,

0085    „Срећи твојој темељ поставио.

0086    “Спомени се његове вјерности,

0087    „Тебе мајци толике ревности,

0088    “Коју ти је до сада чинио,

0089    „Турском мачу главу потчинио.

0090    “Кад утече у Немачку Ђорђе,

0091    „А у тебе сила турска дође,

0092    “Сва поредом у градове уђе,

0093    „Синове ти млоге исјекоше,

0094    “И бијеле цркве похараше,

0095    „Калуђере на коље набише,

0096    “И шта шћеше, но тебе чинише,

0097    „Онда ти је Милош помогао,

0098    “И из Турског ига извргао,

0099    „Те данашњу славу подигао.

0100    “Знаш ли, мајко, јеси л’ упамтила,

0101    „Кад с Скопљаком запођеде кавгу

0102    “О Цветници у прољеће данку,

0103    „Око млоги глоба и пореза?

0104    “Ис’јече му млоге муселиме,

0105    „У градове затвори везире,

0106    “И погуби пашу под Љубићем,

0107    „О којему пјесма посље биће.

0108    “Кад увати пашу Бошњанина

0109    „Усред Дубља као душманина,

0110    “И кад Дрини на прудове дође,

0111    „За те мајку говорити пође,

0112    “Молећи се Рушиду везиру,

0113    „Да те тужну остави у миру,

0114    “Па га туне срећа не послужи,

0115    „Веће и сад за кнезови тужи,

0116    “Које ј’ онда у таоце дао,

0117    „Не би ли ти мајци помогао.

0118    “Туна кад се Милош не поможе,

0119    „А он пође ка Ћуприји брже.

0120    “Милош шанцу на Бјелицу дође,

0121    „Али-паша у Ћуприју уђе.

0122    “Одма Милош Али-паши пође,

0123    „Но већ његов Ћурчибаша дође,

0124    “И о миру разговарат’ пође.

0125    „Ту о миру млого говорише,

0126    “Али-паши заједно одоше.

0127    „Али-паши како Милош дође,

0128    “Шњим о миру говорити пође.

0129    „Али-паша дочека га славно,

0130    “За мир њему одговори јавно,

0131    „Да се више бунтовања прођу,

0132    “Но султану у покорносдт дођу.

0133    „Ту се један другом заверише,

0134    “Посланике цару оправише,

0135    „Које султан милостиво прими,

0136    “И с Милоша тебе мир поклони.

0137    „Сад знаш, мајко, шта Милоша стоје

0138    “Око тебе труди и бојеви,

0139    „Док те турског ига ослободи,

0140    “И са Портом о миру угоди.

0141    „Сад већ курир од Русије виче,

0142    “Те се Срби са Милошем диче,

0143    „Са помоћу русијскога цара

0144    “Николаја славна господара,

0145    „Који силу султанску обара,

0146    “За Србију њему приговара,

0147    „Да Србији даде њена права

0148    “Од Милоша кнеза изабрана.

0149    „Па сад немој више туговати,

0150    “Нити тамом лице покривати.

0151    „Земља твоја сад је плодовита

0152    “И од турског ига отргнута,

0153    „Сад већ слушај твоје деце гласе,

0154    “Да ти име са Милошем красе.

0155    „Већ се више твоја деца личе,

0156    “И Милоша у песмама диче.

0157    „Мислит’ немој да ћу те лагати,

0158    “Ево ћу их по реду казати.

0159    [………………………………….]

• Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
• Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900.

---

Utjeha Srbiji (komad)