Освета Црногорска је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.

0001    Бијела је вила кликовала

0002    Са Тисовца зелене планине,

0003    А кликује у Цуце крваве

0004    А на име сердара Андрију:

0005    „О Андрија Перовић-сердаре!

0006    “Зло попио вино на дворове!

0007    „На вјеру те Турци преварише,

0008    “Посјекоше доброга јунака,

0009    „Миџоровић-Трипка капетана

0010    “Са равнога Дола Кобиљега,

0011    „Понијеше Трипку џевердана

0012    “И његову леденицу сјајну,

0013    „Гласје бјеше на његову главу.“

0014    Али сердар с вилом проговара:

0015    „Мучи, вило, стале јој с каменом!

0016    “Како ће ме Турци преварити?

0017    „Владика је Петар са Цетиња

0018    “Мир и вјеру тврду уватио

0019    „Са везиром на Херцеговину,

0020    “И ми смо се скоро састајали

0021    „С Мушовићем арслан-капетаном

0022    “И са свијем Нишицкијем градом,

0023    „И тврду смо вјеру уватили,

0024    “Мир и вјеру за годину дана,

0025    „На вјеру ме неће преварити.“

0026    А вели му од планине вила:

0027    „О сердару, мајка ти јадовна!

0028    “Танка ти је вјера у Турака.

0029    „Истина је што говори вила:

0030    “Баш ускоке опремише Турци,

0031    „Мандекару Сима и Андрију,

0032    “Те Трипкову посјекоше главу

0033    „Код оваца у Чумојевицу.“

0034    А кад зачу Андрија сердаре,

0035    Скочи јунак на ноге лагане,

0036    А довати дивит и хартију,

0037    Па је ситну књигу направио,

0038    А посла је на поље Трешњево,

0039    А на руке Банићевић-Станку

0040    И рођаку Дреку Косовићу;

0041    Другу пише, те је опремио

0042    Под зелену гору Буковицу,

0043    А на руке Грубачу Видаку;

0044    Трећу посла у Заљут крваву,

0045    А на руке Кривокапић-Зеку;

0046    А четврту у Грепца камена,

0047    А на руке Марку Ђуровићу;

0048    Пету посла на Трњине равне,

0049    А на руке Рогановић-кнезу;

0050    Свакојему пише подједнако:

0051    „А на ноге, Цуцке харамбаше!

0052    “На вјеру не Турци преварише,

0053    „Посјекоше Трипка капетана,

0054    “Свој крајини крило саломише,

0055    „Харамбаше наше нагрдише;

0056    “Од како смо, браћо, настанули,

0057    „Не оста ни бруке ни срамоте

0058    “У Турака ни друге крајине:

0059    „Сваки купи своју чету малу,

0060    “Хајде шњима на Рокоче равне,

0061    „А ту, браћо, да се причекамо.“

0062    Таке сердар књиге опремио,

0063    А једанак на ноге скочио,

0064    Па довати сјајна џевердана,

0065    Па га ето у поље Трешњево,

0066    А отолен на Рокоче равне.

0067    Теке дође, мало починуо,

0068    Ал’ ево ти Станка и Дрекала

0069    И сокола Грубача Видака,

0070    Собом воде тридесет момака;

0071    Мало било, много не трајало,

0072    Ал’ ево ти Кривокапић-Зека

0073    И старога Марка Ђуровића

0074    И за њима тридесет јунака;

0075    Мало било много не трајало,

0076    Кад ево ти Рогановић-кнеза

0077    А за њиме четрдесет друга.

0078    Ту се саста стотина момака

0079    По избору бирана јунака.

0080    А вели им Андрија сердару:

0081    „Харамбаше, моја браћо драга!

0082    “Сваки своју поведи дружину

0083    „Крвавоме граду Нишићкоме,

0084    “Неће л’ који посјећи Турчина;

0085    „Ако би га који посјекао

0086    “И срамоту нашу осветио

0087    „Од крвава града Нишићкога,

0088    “Даћу њему двије пушке мале,

0089    „Да ваљаду педесет дукатах.“

0090    Ал’ је ријеч добра испанула,

0091    Добра ријеч од добра јунака,

0092    Од сокола Грубача Видака,

0093    И овако ријеч говораше:

0094    „О сердару, драги побратиме!

0095    “Ја сам јуче из чете дошао,

0096    „Видио сам Турке из Никшића,

0097    “Минули су у Дубровник Турци,

0098    ”А пред њима Рамаданов Усо,

0099    „Имаше их тридесет пунано;

0100    “Но хајдемо да их причекамо,

0101    „Нећемо ли Турке дочекати.“

0102    А то сердар једва дочекао,

0103    Па им тако ријеч бесједио:

0104    „Хајте, браћо, те их причекајте,

0105    “Нећете ли Трипка оветити,

0106    „Свој крајини образ отворити,

0107    “А ја ћу ве срести у Јабуку.„

0108    Па то рече, на ноге скочише,

0109    А отолен војску окренуше,

0110    У Рудине мрке загазише.

0111    У то ноћца тавна ударила,

0112    А војници уз равне Рудине;

0113    Доклен на друм на Рудине били

0114    На крваве Ријечане равне,

0115    Ту им јутро зора осванула,

0116    А панула војска на даниште.

0117    На главицу стражу истурише,

0118    А на стржу Миловић-Видака,

0119    Који знаде друме низ Рудине.

0120    Мало стаде док огрија сунце,

0121    Али Видак са главице дође,

0122    Тако ријеч рече у дружину:

0123    “Немојте се, браћо, препанути,

0124    „Ево Турци преко Ријечана,

0125    “Сад ће овђе међу нама доћи,

0126    „Но на ноге да их дочекамо,

0127    “Да срамоту нашу накајемо.„

0128    А кад чуше мрки Црногорци,

0129    На четверо војску дијелише:

0130    Једну даше Рогановић-кнезу,

0131    Да запане насред друма пута;

0132    Другу узе Кривокапић Зеко,

0133    Од лијеве стране запануо;

0134    Трећу узе Грубачу Видаче,

0135    С десне стране друма запануо;

0136    А четврту Банићевић Станко,

0137    Да острага зам’јењује Турке.

0138    А кадаке Турци нагазише

0139    На сокола Рогановић-Драга,

0140    Оспријед им бјеше ударио,

0141    Четири им главе посјекоше,

0142    И добро им спријед ударише,

0143    А остале Турке наћераше

0144    На јунака Кривокапић-Зека.

0145    И Зеко их добро дочекао,

0146    И живога увати Турчина,

0147    Те му добру посијече главу,

0148    Око њега дружина остала

0149    Посјекоше три четири главе,

0150    Натраг опет Турке заћераше

0151    На ускока Грубача Видака.

0152    И добро их Видак дочекао,

0153    Од Турчина главу посјекао,

0154    А дружина три четири главе,

0155    Натраг опет Турке наћераше

0156    На старога Банићевић-Станка.

0157    И Станко их добро дочекао,

0158    А завика грлом бијелијем:

0159    “А ђе си ми, Ђуро Трипковићу,

0160    „Да ли баба осветити нећеш,

0161    “Већ те мајка своја не гледала!

0162    „Јесам јадни Станко остарио,

0163    “Не даду ми момци грабит’ главе,

0164    „Е већ имам осамдесет љета.“

0165    А кад га је разумио Ђуро,

0166    Пламена је ножа повадио,

0167    А у Турке јуриш учинио,

0168    Од Турчина главу уграбио,

0169    А дрижина друге три четири.

0170    Па наћера један на другога:

0171    Шдто утече Рогановић-Драгу,

0172    Не утече Кривокапић-Зеку,

0173    Што ли Зеку утече Турака,

0174    Не утече ускоку Видаку,

0175    А што Виду утече Турака,

0176    Не утече Банићевић-Станку,

0177    Што ли Станку побјеже Турака,

0178    За њима се момци натиснуше,

0179    Свакојега жива уватише,

0180    И добре им главе посјекоше;

0181    Седамнаест глава посјекоше,

0182    Ниједнога жива не пуштише,

0183    Ни да каже како му је било;

0184    Поваташе влахе сиромахе,

0185    Не шћеше их посјећ’ Црногорци.

0186    Не би мртва ни рањена друга

0187    Од Србаља од Црногораца.

0188    Богу фала Срби задобише!

0189    И велики шићар заузеше,

0190    Самих Турских до шездесет коња

0191    Под седлима и под товарима,

0192    И на њима роба свакојака;

0193    Посјекоше глава седамнаест,

0194    И с Турака узеше оружје.

0195    Отолен се здраво повратише,

0196    Па Турачке коње наћераше

0197    Мимо царску Омутић-паланку,

0198    Гледају их четрдест пандура

0199    С Омутића цареве паланге,

0200    Нико им се на пут не чињаше;

0201    Поперише главе од Турака

0202    На дворове Трипка капетана,

0203    А сердара дароваше дивно,

0204    Дадоше му коња оседлана.

0205    И то је било, када се чинило.

• Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
• Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900.

---

Osveta Crnogorska