Освојење Цетина је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.

0001    Књигу пише Лауд генерале

0002    Из Пожуна мјеста цесарева,

0003    Те је шаље к Новом на крајину

0004    А на руке Девенс-генералу:

0005    „Ај Девенсу, мој брате рођени,

0006    “Откада су рати на крајини,

0007    „Ми смо, брате, скупа војевали:

0008    “Најприје смо, брате, освојили,

0009    „Освојили Шабац украј Сане,

0010    “Пак Дубицу и с њом Костајницу,

0011    „Паке, брате, стојна Биограда,

0012    “Паке, брате, Нови на Крајини.

0013    „Ал’ залуду, мој брате рођени,

0014    “Ево, брате, големе жалости,

0015    „Ђе се диже Вранцезу проклети,

0016    “На цесара он диже оружје,

0017    „Паке мени ситна књига дође

0018    “Од свијетле круне цесарове,

0019    „И ја одо с војском на Француза.

0020    “Ево, брате, големе жалости,

0021    „Ђе нам оста Цетин на крајини,

0022    “А Цетин је Слуњу на вратије,

0023    „Б’јели Слуњу кључи од Карловца.

0024    “Већ Девенсу, мој брате рођени,

0025    „Ти окрени војску од Новога,

0026    “Те је води бијелу Цетину,

0027    „Не би ли те и Бог помогао,

0028    “Не би ли нам Цетин освојио,

0029    „Да крајини гласа не губимо,

0030    “Да образа свога не црнимо,

0031    „Да цесару круну позлатимо,

0032    “Не би ли те цесар миловао,

0033    „Каконо је мене миловао.“

0034    Књига дође к Девенс-генералу.

0035    Књигу штије Девенс генералу,

0036    А кад виђе што му књига каже,

0037    И он скочи на ноге лагане,

0038    Сабљу бритку припасује на се,

0039    Паке силнуј окренуо војску

0040    Од Новога града бијелога,

0041    Пак отиде к Цетину бијелу;

0042    С војском паде Девенс генералу

0043    Код студене воде Војинића.

0044    Кад у јутру данак освануо,

0045    Подиже се Девенс генерале,

0046    Пак отиде под Цетин бијели,

0047    Око њега покопао шанце,

0048    И на шанце табле направио,

0049    А на табле навезо лубарде.

0050    Кад у јутру данак освануо,

0051    Ал’ дозивље Девенс генерале,

0052    Он дозивље к Цетину бијелом

0053    По имену бега од Цетина,

0054    Сенковића и Орловића:

0055    „Дај ми кључе од Цетина града,

0056    “Да не штетим мјеста господскога,

0057    „Да не трошим праха ни олова,

0058    “И не дерем бојниц’ лубарада.„

0059    Срдито му беже одговара

0060    Из Цетина на крајини града:

0061    “Од’ отале, Девенс-генерале:

0062    „Да је ође Лауд капетане,

0063    “И делија Мамул капетане,

0064    „Који су се они научили

0065    “Узимати по Босни градове,

0066    „Пак да стоје три пуне године,

0067    “Не би мени Цетин освојили,

0068    „Ни Цетину врата отворили,

0069    “Камо ли би прчени Девенсу.

0070    „Ми нијесмо рода Босанскога,

0071    “Него јесмо од рода Личкога.

0072    „Удбињани и Перушићани,

0073    “С нами су га старци населили,

0074    „И ми смо се овде породили.“

0075    Кад је Девенс разумио гласе,

0076    Сабљу бритку припасује на се,

0077    Паке шеће по табору своме,

0078    Поднукује своје канонире:

0079    „Канонири, моји соколови,

0080    “Напраљајте војнице лубарде,

0081    „Да бијемо Цетин на крајини.“

0082    Канонири томе каил били,

0083    Направише бојнице лубарде,

0084    Паке бију Цетин на крајини.

0085    Бију њега за неђељу дана,

0086    Ал’ не могу њега освојити.

0087    Ни Цетину врата отворити,

0088    Ни од зида одбити камена.

0089    Када виђе Девенс генерале,

0090    Мислио је мисли свакојаке

0091    Што би саде јунак учинио.

0092    Све је мисли на једну смислио,

0093    Паке шеће по табору своме,

0094    Подвикује танко гласовито:

0095    „Није л’ мајка јунака родила,

0096    “Ал’ сестрица браца одранила

0097    „У овоме табору мојему,

0098    “Који би се добар нашо јунак,

0099    „Да би б’јели Цетин упалио,

0100    “И здраво се натраг повратио

0101    „А без ране и без мртве главе,

0102    “Честита би њега учинио.„

0103    Нетко чуо, нетко и не чуо,

0104    Тко и чуо, чини се не чуо,

0105    Ал’ то чуо Огриз фелдбабине,

0106    Вели њему Огриз фелдбабине:

0107    “Ој Девенсу, мили господине,

0108    „Да ми ова г . . . . упалимо,

0109    “Еда ћемо овде љетовати

0110    „И студене зиме дочекати.“

0111    А кад чуо Девенс генерале,

0112    К њему шеће Девенс генерале,

0113    Милује га руком по образу,

0114    Десном руком по образу л’јевом,

0115    Паке њему Девенс бесјеђаше:

0116    „Огризићу, моје поуфање,

0117    “Мореш ли се јунак подуфати,

0118    „Да би б’јели Цетин упалио?

0119    “Ако теби мили Бог поможе,

0120    „Те упалиш Цетин на крајини,

0121    “С другим ћу те момком поставити,

0122    „Ја ћу тебе с кафом саставити.

0123    “Узми дружбе колико ти драго,

0124    „Полак солдат’, полак шережана.“

0125    А кад чуо Огриз фелдбабине

0126    Што говори Девенс генерале,

0127    Дружбе узе које њему драго,

0128    Полак солдат’, полак шережана.

0129    Каде било ноћи од поноћи,

0130    Он отиде под Цетин бијели.

0131    Каде дође бедену бијелу,

0132    Пак уз беден стубе прислоњаше,

0133    Пак се пење на беден Цетину,

0134    Пак у Цетин баца сумпораде,

0135    Плану Цетин са четири стране,

0136    По њему се узмучише Турци. -

0137    Ну бисмилај, Мухамеде свече,

0138    Да што бисмо сада учинили?

0139    Ако граду врата отворимо,

0140    Дочекаће војска Девенсова,

0141    Све ће сјећи, нитко не утећи,

0142    А страг ће нас ватра попржити.

0143    Све су мисли на једну смислили,

0144    И Цетину врата отворише,

0145    Покрцаше надво’ из Цетина.

0146    И дочека војска Девенсова,

0147    И сијеку Цетињане Турке,

0148    И добро су робље заробили.

0149    Кад стадоше пуштавати робље

0150    Ту је њима драго робље било:

0151    Два Турчина за оку кичина (!),

0152    Двије буле за нарамак дрва,

0153    Дви дјевојке за дви ките смиља,

0154    Два су старца за печена јарца;

0155    Благо баби која има старца,

0156    Најешће се печенога јарца.

0157    ??

0159    ??

0161    ??

0163    ??

• Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
• Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900.

---

Osvojenje Cetina