Отмица и избављање сестре Цмиљанића је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

0001    Чета се је мала подизала

0002    Од Удбиња и турске крајине,

0003    Није чета ного војска ст ћа:

0004    Има триста и тридест Тураках

0005    И пред њима будалина Тале,

0006    А за Талом Танковић Османе,

0007    За Османом Огојеновићу,

0008    Који носи оклоп гвожђе љуто,

0009    За њим је свиња Нађилима,

0010    Колико је ћила угојила,

0011    Држи главу спрема господара,

0012    Пљену бача прео господара,

0013    А за свињом стари Ћеванага,

0014    За старином сва остала војска.

0015    Отидоше ђеленом планином

0016    Док дођоше лугу котарскоме.

0017    Ту је војска трудна починула,

0018    Па се Турци збора доватише.

0019    Но да рече стари Ћеванага:

0020    „Куђе сте се, Турци подигнули?”

0021    Но да рече будалина Тале:

0022    „Ми хоћемо,хађо, на Котаре;

0023    Ја сам јучер био на Котаре,

0024    И не бјеше дома Котаранах,

0025    Дома није Цмиљанић Илије,

0026    Ни његова Мирка ни Милинка ─

0027    Отишли су сви три преко мора,

0028    Преко мора сви три у ћесара,

0029    Да захиру носи за Котаре,

0030    Но је дома Јанковић Стојана

0031    Су његово тридест Котаранах,

0032    Дома није Ћоперовић Сима

0033    Су његово триста јарамазах,

0034    Но на друму караулу чува.

0035    Јошт има Цмиљанића сека,

0036    По имену Анђуша ђевојка,

0037    Фина ли је, јад је задесио!

0038    Ако би ни Бог и срећа дала

0039    Да влахињу младу заробимо,

0040    Јошт ви је неожењен Тале,

0041    Да’те ми ју за вјерену љубу,

0042    Ја ћу вама два товара блага!”

0043    Тадер рече стари Ћефанага:

0044    „Прођ’ се, Тале, жалосн[а] ти мајка!

0045    Слуша’, Тале, јаде да ти кажем:

0046    Има мене сто и тридест љетах,

0047    И удрисмо, Тале, на Котаре,

0048    Све Котаре похарасмо рамне;

0049    Кад дођосмо у тијесне кланце,

0050    Удрише ни котарске делије

0051    Око Вука и око Стојана.

0052    Ђе удрише, ту се споменуше,

0053    Посјекоше стотину Тураках.

0054    Ја утекох с нешто у планину.

0055    Метали смо руке на отаре

0056    Да нећемо никад на Котаре,

0057    А ти велиш јутрос да удримо ─

0058    Ту ћемо ти погинути, Тале!”

0059    Сва је турска војска похрлила,

0060    И удрише зором на Котаре,

0061    Редом пале куле и чардаке,

0062    Посјекоше дванаест старацах

0063    До бијеле Цмиљанића куле;

0064    И на кулу Турци ударише.

0065    Најпрви је свиња Нађилина

0066    С његовом велом тевабијом.

0067    Но на кулу слуга Радовица,

0068    Који чува Цмиљанића благо,

0069    А на кулу пушка Лазарина,

0070    Литру прима праха зеленога

0071    И шеснаест зрнах од олова.

0072    Радојица танком пушком гађе

0073    И обали петнаест Тураках

0074    Док од куле свињу отиснуо.

0075    Па три пута слуга пушком гађе

0076    И обали тридесет [Тураках].

0077    Но кеиса Огојеновићу,

0078    И од куле саломио врата,

0079    И излеже на бијелу кулу,

0080    И посјече Радовицу слугу,

0081    Па по кули покупио благо,

0082    И зароби Цмиљанића секу,

0083    Па се отлен натраг поврну.

0084    На гувно се купе Јанковића,

0085    Ту доносе г[л]аве и сићара;

0086    Доведоше секу Цмиљанића

0087    И ђевојку Талу поклонише.

0088    Мучи млада, ништа не говори,

0089    Но говори стари Ћефанага:

0090    „Што си ми се, снахо, осјетила,

0091    Али си се, снахо, препанула,

0092    Е нијеси свате даровала?”

0093    Но му [м]лада ријеч говорила:

0094    „Хајде отален, тари Ћефанага,

0095    Ја нијесам всето безродница,

0096    Имам баба Цмиљанић Илију

0097    И Илиј’на Мирка и Милинка,

0098    Иако их у двор данас нема,

0099    И данас те у дворове доћи;

0100    Имам стрица Јанковић Стојана,

0101    Су његово тридест Котаранах,

0102    Доиграће зеленом планином;

0103    Имам тетка Ћоперовић Сима,

0104    Су његово триста јарамазах,

0105    Сад те доћи у тијесне кланце,

0106    Ту се хоте дароват’ сватови,

0107    Заклате се око робља свога,

0108    Ту ће стати цака џефердарах,

0109    Оће бити мука од Турчина!”

0110    А тадер се Турци препадоше,

0111    Побјегоше Турци из Котарах.

0112    Оно зачу Ћоперовић Симо,

0113    С ајдуцима уфатио кланце,

0114    И на себе напуштили Турке

0115    И с Турцима кавгу учинили;

0116    Оно зачу Јанковић Стојане,

0117    Он доигра с тридест Котаранах,

0118    Теке дође, кавгу заметнуо.

0119    Од Турака веле јаде граде.

0120    Мало било много не трајало,

0121    Али Илија из Ћесара дође.

0122    Кад видио јаде од Котарах,

0123    Па потрча трагом за Турцима,

0124    Мало иде, сустиже их;

0125    Теке дође, па им ударио.

0126    Ту отеше робље свеколико,

0127    Посјекоше стотину Тураках,

0128    Оно друго бјежи планинама.

0129    Но да видиш Цмиљанића Мирка,

0130    Кад увати старца Ћеванагу

0131    Без никакве ране на јунака,

0132    Доведе га међу браћом жива.

0133    Кад га виђе Цмиљанића сека,

0134    Па је брату сека говорила:

0135    „Удри, Мирко, живота ти мога,

0136    Посијеци стару всетрину,

0137    Који ми је много јада зада!”

0138    Ману сабљом, посјече му главу,

0139    И велики шемлек ударише.

0140    И то било кад се је чинило.

• Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

---

Otmica i izbavljanje sestre Cmiljanica