Охридска епархија
Охридска епархија, некадашња епархија Српске православне цркве.
Николај Велимировић
Владика Николај Велимировић је из Епархије жичке крајем 1920. премјештен у древну Охридску епископију. Тек као епископ охридски он развија своју пуну мисионарску и јеванђелску дјелатност. Иако под тешким условима свакодневно је путовао по епархији, поучавао народ и проповиједао, као некада Свети Сава. Обнављао је ратом порушене цркве и манастире и оснивао сиротишта за незбринуту дјецу.
Охрид са својим древним светињама на обалама Охридског језера, сусједна православна Грчка и Света Гора, извршили су огроман утицај на Николаја. Он се сав окренуо светим оцима и православној византијској класици и духовности. У овом охридском периоду настају његова сјајна дјела: „Речи о Свечовеку“, „Молитве на језеру“, „Омилије“ и „Охридски пролог“ — чудесна и јединствена књига у цијелом православном и хришћанском свијету.1)
Охридско-битољска епархија
Послије доношења првог Устава Српске православне цркве (1931) створена је Охридско-битољска епархија са сједиштем у Битољу. За епископа нове епархије изабран је владика Николај Велимировић. Подручје ове епархије било је много веће, а Охрид је постао само једно архијерејско намјесништво.2)