Павле Бошковић (Рума, 23. август 1849 — Београд, 23. април 1923), генерал војске Краљевине Србије. Био је управник Војне академије од 1900. до 1901. године.

Павле Бошковић је рођен 11/23. августа 1849. године у Руми.¹⁾²⁾ У Београду је 1865. завршио шесторазредну гимназију и исте године ступио је на Војну академију у Београду као питомац 7. класе.³⁾⁴⁾ Војну академију завршио је 1869. и одмах након тога јануара 1870. произведен је у чин артиљеријског потпоручника.⁵⁾⁶⁾ До 1872. био је водник пољске батерије, а од 1872. до 1873. служио је у артиљеријској инспекцији.⁷⁾ Послали су га 1873. као државног питомца у Прусију, да се усаврши у интендантској служби.⁸⁾ У Прусији се задржао до 1875.⁹⁾ Након повратка из Прусије, па да Првог српско-турског рата 1876. био је на служби у економском одељењу министарства одбране.¹⁰⁾

За време оба Српско турска рата био је помоћник главног интенданта.¹¹⁾ Од 1879. био је помоћник начелника економског одељења министарства одбране.¹²⁾ Истицао се радом на реорганизацији војске, па је у сарадњи са неколико других официра написан 1879. закон о Војној академији, а 1883. изашло је ново Устројство војске.¹³⁾ Од 1881. до 1882. био је најпре командир батерије, а онда и дивизиона,а средином 1882. постављен је и за члана артиљеријског комитета.¹⁴⁾ Унапређен је 1882. у чин мајора. Током 1883. постао је шеф обмундировног одсека министарства одбране.¹⁵⁾ За време Српско-бугарског рата 1885. постављен је за шефа интендантског оделења при Врховној команди.¹⁶⁾ Након окончања рата постао је 1886. вршилац дужности команданта Дунавског артиљеријског пука.¹⁷⁾ Унапређен је 1887. у чин потпуковника.¹⁸⁾ Враћен је 1889. у централну војну управу, где је најпре био начелник инжињерско-техничког оделења.¹⁹⁾ Постављен је 1891. за начелника економског оделења министарства одбране.²⁰⁾ Унапређен је 1893. у чин пуковника.²¹⁾ Више пута био је професор на Војној академији, од 1879. до 1881, од 1884. до 1887, од 1888. до 1889. и од 1900. до 1901.²²⁾ Постављен је 1897. за управника Војноадминистративне школе.²³⁾ По први пут пензионисан је 1898, али реактивиран је у лето 1900.²⁴⁾

Већина официра се јула 1900. противила женидби краља Александра Обреновића са Драгом Машин, па је краљ позвао официре на састанак.²⁵⁾ На том састанку официри су очекивали да ће моћи да се изјасне о краљевој женидби, али краљ је састанка сазвао само да пред њима изјави да нико не сме да се меша у његову одлуку.²⁶⁾ Тишину, која је тада настала прекинуо је Павле Бошковић ускликом „Живео краљ!“ и тек тада се још неколико официра придружило честитању.²⁷⁾ После тога Павле Бошковић је био унапређен у чин генерала.²⁸⁾ Од 1900. до 1901. био је управник Војне академије.²⁹⁾ Пензионисан је по други пута августа 1901. године.³⁰⁾ Након Мајског преврата спадао је међу истакнуте контразаверенике.³¹⁾ Био је члан Друштва за законито решавање завереничког питања, које је основано октобра 1905. године.³²⁾ Имао је два сина, која су погинула 1914. и 1915. године.³³⁾ Његова ћерка се удала за каснијег генерала Љубомира Марића.³⁴⁾ Павле Бошковић је умро 23. априла 1923. у Београду.³⁵⁾

• Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, Београд, књига 1, 269
• Милић Милићевић и Љубодраг Поповић, Генерали војске Кнежевине и Краљевине Србије, Војноиздавачки завод, Београд, 2003.
• Драгиша Васић, Деветсто трећа, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2003.

Pavle Boskovic