Корисничке алатке

Алатке сајта


димитрије_блудов

Димитрије Блудов

Димитрије Николајевич Блудов (рус. Дмитрий Николаевич Блудов) (Романово, 16. април 17851) — Петроград, 2.(?) март 1864),2) руски дипломата, кодификатор и државник, предсједник руске Академије наука (Петроград, од 1855).

Живот и рад

Родио се 1785. на посједу свога оца, грофа. Отац му је умро рано па је одгајан под надзором мајке, и с њом је прешао у Москву. Ту 1800. ступа на рад у архиву вањских послова, али ускоро прелази у Петроград гдје се дружи са познатим руским писцима тог доба. Нарочито се зближио са Карамзином. Иако се никада није посветио потпуно само литератури већ је радио у државној служби, Блудов је имао доста учешћа у литерарним кретањима у доба своје младости.

Био је потом у дипломатској служби у Шведској и у Енглеској (1817—1820), гдје на њега утичу идеје грађанских слобода и поштовања законитости. По повратку у Русију бавио се документацијом историјских дипломатских односа Русије за западом. Пред смрт је Карамзин препоручио цару Николају Првом Блудова за вишу државну службу. Тако је Блудов добио мјесто у Врховном суду. Затим је имао неке полемике са Н. Тургењевом у вези књиге „La Russie et les Russes“ (Париз, 1847) које су биле штампане у неколико дјела.

Године 1826. добио је мјесто помагача министра народног образовања. Године 1828. постао је савјетник цара о питањима новоуспостављене грчко-унијатске цркве у Русији. Године 1830. привремено је био министар правде, 1832. унутрашњих послова, 1837—1839. опет министар правде. Од тада је блиски царев сарадник, члан државног савјета и предсједник одјељења закона. Године 1842. добија титулу грофа. У његовој редакцији тада излазе два издања „Свода Законов“ (1842 и 1857 г.), и „Уложения о наказаниях“ 1845 г., која стварају правила за законодавство. Године 1847. потписао је Конкордат са католичким представницима.

У току владавине Александра Другог 1855. постао је предсједник Академије наука, члан државних комитета (1856. и 1857), предсједник државног савјета и комитета министара 1862. Након Кримског рата радио је на економским реформама, чија је једна посљедица била укидање кметства у Русији 1861. Посљедње године је посветио и судбини народних школа. Издао је многе чланке и дјела, и био је велики помагач руским писцима кроз неколико десетљећа. Издао је и брошуру „Последние часы жизни имп. Николая I“ (1855), која је преведена на неколико језика.

Академик

Почасни је члан Друштва српске словесности од јануара 1854.

Литература

  • Энциклопедически словарь. С. Петербург, Брокгаузъ и Єфронъ, 1890–1904. 5, 103–104.

Спољне везе

1)
5. април по старом календару
2)
19. фебруар по старом календару
димитрије_блудов.txt · Последњи пут мењано: 2021/09/12 22:37