Корисничке алатке

Алатке сајта


милан_вујаклија

Милан Вујаклија

Милан
Вујаклија
милан_вујаклија.jpg
Рођење:
27. новембар 1891.
Бухача код Слуња,
Аустроугарска

Смрт:
16. децембар 1955.
Београд, ФНРЈ

Познат као:
преводилац
и лексикограф

„Лексикон страних речи и израза”

Милан Вујаклија (Бухача код Слуња, 15/27. новембар 1891 — Београд, 16. децембар 1955), српски преводилац и лексикограф.

Биографија

Рођен је 15/27. новембра 1891. године у месту Бухача код Слуња (Кордун), од мајке Јелене и оца Петра, православног свештеника.1)

Школовање

Основну школу је завршио у Костајници (данас Република Српска). Гимназију је започео у Загребу, наставио у Сремским Карловцима, а завршио у Првој мушкој гимназији у Београду, где је и матурирао 1911. Још током гимназије, у ђачком листу је објављивао своје радове, највише преводе са немачког.2) Потом се уписао студије немачког језика, књижевности и филозофије на Филозофском факултету на Универзитету у Београду.3)

Ратовање

Године 1912. ступио је као добровољац код четничког војводе Воје Танкосића, а затим у чету код Јаше Ненадовића, са којом је учествовао у ратним операцијама Првог балканског рата, све до ослобођења Приштине. Године 1914, по објави мобилизације, поново као добровољац је ступио у 3. чету 4. батаљона 7. пешадијског пука првог позива под командом Свете Ђукића. Након неколико месеци упућен је на лечење.4)

Године 1915. из Ниша је пребачен у Скопље, где је била стационирана Ђачка чета. По паду Скопља, упућен је у Приштину, а затим је прошао Албанску голготу. Од краја 1915. до маја 1916. налазио се у Солуну, у Ђачкој чети у оквиру Првог комбинованог пука, најпре под командом потпуковника Ристе Леовца, а затим пуковника Пере Маринковића, који је касније унапређен у генерала српске војске. После положеног испита, из Ђачког пука, затим је распоређен 21. пешадијски пук, до 1917. и на крају је пребачен у телеграфско одељење Југословенске дивизије.5) Демобилисан је фебруара 1919, након више од седам година ратовања.6)

Носилац је Албанске споменице.7)

Наставак школовања и запослење

Октобра 1919. добио је прво запослење као новинар у листу „Демократија”. Студије је завршио 1924. Након завршених студије запослио се као писар у Министарству просвете, у коме је радио да краја радног века.8)

Осим превођењем, бавио се и лексикографијом. Рад на лексикону започео је још средином двадесетих година, а дефинитивну обраду је извршио у периоду 1934—1936.9) да би прво издање „Лексикона страних речи и израза”, са 30.000 одредница, објавила издавачка кућа Геце Кона 1937.10)

Пензионисан је почетком 1945.11) Радну каријеру је завршио у рангу саветника у Министарству просвете.

Лексикограф

Након Другог светског рата, као следбеник издавача Геце Кона, „Просвета” је отпочела разговоре са њим око издавања другог, прерађеног и допуњеног издања лексикона, који би обухватоо и нове речи настале за последњих 15 година. Заједно са Светомиром Ристићем и Радомиром Алексићем допуњено је прво издање извесним бројем нових одредница и 1954. издато је друго издање. Послератни лексикон је имао више издања, а поједина издања су доштампавана. Дело је доживело толику популарност, да је Вујаклија постао синоним за лексикон.12)

Од 1947. сарађивао је у тиму квалификованих лексикографа, на челу са Александром Белићем, на утврђивању етимологије страних речи за израду „Речника српскохрватског књижевног и народног језика”, у издању САНУ.13)

Умро је у Београду 1955. Сахрањен је на Новом гробљу у Београду.

Преводи

  • „Баладе“, Фридрих Шилер - за ђачку лектиру са коментарима и објашњењима (1913)
  • „Метафизика полне љубави“ Артур Шопенхауер (1913)
  • „О животу врста“, Артур Шопенхауер (1913)
  • „О женама“, Артур Шопенхауер (1913)
  • „О религији“, Артур Шопенхауер (1922)
  • „О генију“, Артур Шопенхауер (1925)
  • „О писцу и стилу“, Артур Шопенхауер (1925)
  • „Метафизика лепог“, Артур Шопенхауер (1926), заједно са Јованом Бојичевић
  • „Шекспир у причама“, Чарлс и Мери Лемб (1953)
  • „Кожна чарапа“, приче по Џејмсу Ф. Куперу, слободна обрада Оскар Хекер, превод с немачког
  • „Госпођица Скидери“, Ернст Хофман, превод заједно са Николом Половином (1963)

Литература

  • Јован Филиповић, Лексикон страних речи и израза - О писцу, Просвета, 1996/97, ИСБН 86-07-00672-X
  • Драго Ћупић, Српски биографски речник, уредник Чедомир Попов, Матица српска, Нови Сад, 2006, ИСБН 86-83651-62-2

Milan Vujaklija

1) , 5)
Јован Филиповић, 1996/97, стр. 1027
2) , 3) , 4) , 6) , 7) , 10) , 11)
Драго Ћупић, 2006, стр. 336
8) , 9) , 12)
Јован Филиповић, 1996/97, стр. 1028
13)
Драго Ћупић, 2006, стр. 337
милан_вујаклија.txt · Последњи пут мењано: 2023/07/07 09:12