Милутин Мариновић
Рођење: 11. октобар 1861. Велико Градиште, Кнежевина Србија Смрт: 22. април 1944. Београд, Краљевина Југославија

Милутин Мариновић (Велико Градиште, 29. септембар/11. октобар 1861 — Београд, 22. април 1944), српски генерал. Био је министар одбране Краљевине Србије (1909—1910).

Милутин Мариновић је рођен 29. септембра/11. октобра 1861. године у Великом Градишту у пожаревачком округу.¹⁾²⁾ Његов отац Петар био је срески начелник.³⁾ Након завршених седам разреда реалне гимназије уписао се 1880. на Војну академију као питомац 13. класе.⁴⁾ Војну академију завршио је 1883. и добио је чин потпоручника.⁵⁾ Вишу школу Војне академије уписао је 1884. као питомац 1. класе.⁶⁾ Школовање је прекинуо крајем 1885. године због Српско-бугарског рата.⁷⁾ Учествовао је у рату као командир чете.⁸⁾ Током 1886. наставио је школовање и окончао га је 1887.⁹⁾ Након окончања Више школе Војне академије послали су га 1887. као државног питомца у Русију, где је годину дана похађао официрску школу у Оријенбауму и усавршавао се у гарнизону у Петрограду.¹⁰⁾

По повратку из Русије октобра 1888. био је најпре водник у чети питомаца Војне академије, а онда је јануара 1889. постао професор Војне академије, на којој је предавао правила службе и пешадијска егзерцирна правила.¹¹⁾¹²⁾ Од новембра 1891. до јуна 1894. припремао се за генералштабног официра, најпре у Главном ђенералштабу и онда у Генералштабном одсеку општевојног одељења.¹³⁾ Од јуна 1894. до октобра 1897. био је командант 3. гардијског батаљона.¹⁴⁾ Унапређен је 1896. у чин мајора.¹⁵⁾ Од октобра 1897. до фебруара 1898. био је на челу подофицирске школе.¹⁶⁾ Кратко време био је вршилац дужности команданта 14. пешадијског пука, а онда од априла 1898. вршио је дужност начелника штаба команде Дунавске дивизијске области.¹⁷⁾ Од јула 1899. до августа 1900. био је командант 2. пешадијског пука.¹⁸⁾ Унапређен је марта 1900. у чин потпуковника.¹⁹⁾ Преведен је 1900. у генералштабну струку.²⁰⁾

Августа 1900. одређен је за начелника унутрашњег одсека оперативног одељења Главног ђенералштаба.²¹⁾ У исто време уређивао је часопис „Ратник” и у њему је штампао доста чланака. Од априла 1902. до јануара 1903. вршио је дужност команданта бригаде.²²⁾ Као војни изасланик у Русији од јануара до јула 1903. успео је да од руске владе и цара испослује да Србија од њих на поклон добије 10.000 пушки берданки и 3 милиона метака.²³⁾ Са тим руским поклоном допуњено је наоружање 2. позива народне војске.²⁴⁾ По повратку из Русије вратио се најпре на дужност команданта бригаде, а онда је новембра 1903. постао вршилац дужности начелника оперативног одељења Главног ђенералштаба.²⁵⁾ Од маја 1904. био је најпре командант 19. пешадијског пука, а онда 1. пешадијског пука.²⁶⁾ Унапређен је 1905. у чин пуковника.²⁷⁾ После тога од 1906. до 1908. био је инспектор пешадије, па је онда до марта 1909. био командант Шумадијске дивизијске области до октобра 1909, када је поново постао инспектор пешадије.²⁸⁾

Био је министар одбране у влади Николе Пашића од 24. октобра 1909. до 17. марта 1910. Као министар одбране спровео је ратне кредите, који су били изгласани за наоружавање и опрему народне војске.²⁹⁾ Извршио је наоружавање пешадије митраљезима Максим и завршио је део припрема за њихово увођење у војску.³⁰⁾³¹⁾ Заслужан је за доношење уредбе о пешадијској школи гађања децембра 1909,³²⁾ на основу чега је 1910. отворена пешадијска школа гађања.³³⁾ Зајам од 150 милиона динара потписан је децембра 1909.³⁴⁾ Одмах након тога Мариновић је тражио додатни кредит од 26 милиона динара за грађење касарни.³⁵⁾ Пошто влада није прихватила његов захтев дао је 17. марта 1910. оставку због тога кредита и због недовољног војног буџета.³⁶⁾

Постављен је 1910. за команданта Дунавске дивизијске области, а марта 1911. поново за инспектора пешадије.³⁷⁾ Када је започео Први балкански рат 1912. био је најпре на служби при Врховној команди, а онда је 25. октобра 1912. постављен за команданта Скопља.³⁸⁾ У Другом балканском рату 1913. био је командант Шумадијске дивизије 2. позива.³⁹⁾ Његова дивизија учествовала је у операцији на Власини.⁴⁰⁾ Мариновић је упутио један пук, који је под командом пуковника Милована Плазине заузео Босиљград у време када су Бугари угрожавали лево крило српске 1. армије.⁴¹⁾ Унапређен је у јесен 1913. у чин генерала.⁴²⁾ Због нарушеног здравља јуна 1914. отишао је на лечење у аустријску бању Карлсбад (Карлове Вари).⁴³⁾ Када је покушао да се због почетка рата врати у Србију ухапшен је у Бечу.⁴⁴⁾ Био је у интернацији све до краја рата 1918.⁴⁵⁾ Након рата био је од 1919. до 1920. шеф војне мисије у Бечу.⁴⁶⁾ Пензионисан је 1921.⁴⁷⁾ Погинуо је приликом бомбардовања Београда 22. априла 1944.⁴⁸⁾⁴⁹⁾ Био је ожењен Јеленом, ћерком генерала Антонија Богићевића.⁵⁰⁾

• Стрељачка настава у пешадији (1897)⁵¹⁾
• Упута за обуку рекрута у гађању (1906)⁵²⁾
• Упута за обуку рекрута у стрељачкој борби (1908)⁵³⁾

Превео је:

• Студије о ратној служби од Верди ди Верноа (1899)⁵⁴⁾
• Студије о вођењу трупа од Верди ди Верноа (1905)⁵⁵⁾
• Блиско бојно извиђање од Шканцела (1910)⁵⁶⁾

• Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, књига 2, Београд, 1929, стр. 789—790
• Милић Милићевић и Љубодраг Поповић, Генерали војске Кнежевине и Краљевине Србије, Војноиздавачки завод, Београд, 2003.
• Велимир. Ј. Иветић, Политичка улога министара војних Краљевине Србије од 1903. до 1914. године (докторска дисертација), Факултет политичких наука, Београд, 2013.
• ВОА о Милутину Мариновићу
• Борислав Ратковић, Митар Ђуришић и Саво Скоко, Србија и Црна Гора у Балканским ратовима 1912-1913, БИГЗ, Београд, 1972.

Milutin Marinovic