Петар Колендић
| Петар Колендић |
|---|
 |
| Рођење: 17. септембар 1882. Дубровник, Аустроугарска Смрт: 14. април 1969. Београд, Југославија Познат као: историчар, филозоф и професор изучавање дубровачке културне историје |
Петар Колендић (Дубровник, 17. септембар 1882 — Београд, 14. април 1969), српски историчар књижевности и уметности, доктор филозофије и професор универзитета (Скопље и Београд).
Живот и рад
Школовао се у Дубровнику, али је избачен из гимназије због рада на окупљању српске младежи у Дубровнику и на издавању листа „Пома”. Приватно је матурирао 1903. и почео је да студира у Бечу математику и физику, да би доцније прешао на славистику. Био је члан друштва српских студената. Постаје суплент гимназије у Котору 1908, а професор и потом директор реалке у Шибенику је 1911—1921. У Сињу је у реалци 1921—1924.
Године 1924. постаје ванредни професор за историју српске и кугославенске књижевности у Скопљу, а 1925. редовни. Током Другог свјетског рата је једно вријеме затворен на Бањици. Октобра 1944. добија посао у државном архиву Србије, а 1945. постаје редовни професор Филозофског факултета у Београду. Отишао је у пензију 1955, а награду за животно дјело је добио 1960.
Бавио се највише дубровачком књижевношћу и културом. Његов архивски рад је помогао на расвјетљавању неких нејасних детаља, нарочито око ауторства неких анонимних списа. Неки радови су му остали у рукопису: (Историја наше старије драме, Генеалогија дубровачких грађана).
Академик
Дописни је члан Српске краљевске академије (Академије философских наука) од 15. фебруара 1932. Прави је члан (Академије философских наука) од 2. марта 1946. Редовни је члан Српске академије наука (Одељења литературе и језика) од 22. марта 1948. Члан је Одбора за вођење послова Академије од 3. маја до 17. јула 1947. Секретар је Одељења литературе и језика од 15. марта 1951. до 21. децембра 1961. Приступну беседу није одржао.
Литература
- Српска краљевска академија Год. 40 (1932) 179–188 и 69 (1964) 365–367.
- Лексикон писаца Југославије, Нови Сад 3
- Енциклопедија српске историографије, С. Ћирковић и Р. Михалчић, Београд, 1997. 444–445 (З. Бојовић).