Полин Ирби
Полин Ирби (енгл. Adeline Pauline Irby) (Бојленд Хол, 18. децембар 1833 — Сарајево, 15. септембар 1911), педагог и народна добротворка.
Живот и рад
Аделина Полин Ирби је рођена 18. децембра 1833. године у Бојленд Холу у Енглеској.1) Њен отац је био енглески вицеадмирал. Полин Ирби је кренула на путовање по Европи са својом пријатељицом Георгином Мјур Макензи.2) Путовале су преко Немачке и Прага до Пеште, а онда су преко Словачке кренуле према Кракову.3) У Словачкој се по први пут упознала са Словенима.4) Биле су накратко затворене јер су мађарске власти у време Аустријско-сардинијског рата сумњале да су њих две француске уходе.5) Због мађарскога понашања према Словенима као према робовима њих две су се након повратка у Енглеску посветиле идеји да на сваки начин помажу Словене.6) Две године су темељито изучавале све о Словенима, а 1862. издале у Лондону путопис Преко Карпата.7) Кренуле су 1861. поново на пут и у Прагу и Бечу тражиле су Словене да са њима разговарају. У Бечу су се упознале са словенским члановима царског већа и посебно са Франтишеком Ригером, који им је објаснио словенску политику и дао преглед словенског света.8)
Након тога кренуле су преко Трста и Црне Горе до Атине и Цариграда, а одатле су лета 1862. путовале преко Једрена, Софије и Ниша до Београда и на том путу су се упознале са Србима и Бугарима.9) Из Београда су путовале преко Сарајева и Мостара до Дубровника.10) У пролеће 1862. кренуле су на још занимљивији и најтежи пут, који су описале у књизи Путовање по слoвенским земљама Турске у Европи (Лондон и Њујорк, 1866).11) Другом издању те књиге предговор је написао Гледстон. Ирбијева је основала Одбор за женско образовање у словенским земљама Турске.12) Основале су у Сарајеву виши завод за женско васпитање.13) Једно време завод је поверила протестанстским школским сестрама, а онда је Ирби годину дана водила завод, па је 1873. бригу о заводу препустила П. Х. Џонстоновој.14)
Помоћ избеглима
Када је 1875. избио Босанско-херцеговачки устанак покренула је у Лондону Одбор за подршку босанско-херцеговачких избеглица, Срба које су турске власти истерале са њихових огњишта.15) Одбор је брзо сакупио новац, који је она поделила избеглицама.16) Фебруара 1876. свратила је до Пакраца у коме је била српска учитељска школа, па је ту боравила до јуна осигуравајући у Пакрацу школу и за босанско-херцеговачку избеглу децу.17) Подигла је неколико школа и у Книну.18) Децу, која су остала без родитеља сместила је по српским кућама и плаћала је за њихово издржавање.19) Отворила је преко 20 школа за српске избеглице. Када је избио Први српско-турски рат аустријске и хрватске власти су се окренуле против Срба, па су сменили управу школа и ометали рад.20) Када се окончао рат 1.500 избегле школоване деце се вратило у Босну и Херцеговину.21) Ирбијева је након тога проширила своју школу у Сарајеву и у њу је сместила сву децу без родитеља.22) Умрла је 15. септембра 1911. године у Сарајеву. Једна улица у Сарајеву и Београду носи по њој назив „Мис Ирби”.
Дописни је члан Српског ученог друштва од 30. I 1885. Почасни је члан Српске краљевске академије од 15. XI 1892.
Литература
- МИс Аделина Павлија Ирби, српска добротворка, Орао, Београд, 1881, стр. 71—78
- Летопис Матице српске. Нови Сад 283–284 (1911) 78–80 (A. Варађанин).
- Српска краљевска академија Год. 25 (1912) 220–221 (CT. Новаковић).
- Ст. Мољевић: A. Π. Ирби. Даница 3 (15. XI 1940) 4–5.
- J. Вуковић: A. Π. мис Ирби. Гл СПЦ 40 (1959) 118–120.
- D. Anderson: Miss Irby and her friends. London 1966 (библиографија, литература: 237–243).
- F. Singleton: Mr. Gladstone and the Eastern Question. In: Jugoslovensko-britanski odnosi. Beograd 1988. Str. 39–50.
- А. Растовић: Велика Британија и Србија 1878–1899. Београд 2000.