Гнеј Помпеј, познат као Помпеј Млађи (око 75. пре Христа—12. април 45. пре Христа), римски војсковођа и политичар. Старији је син Помпеја Великога. Након пораза оптиматских снага у северној Африци преузео је контролу над Даљњом Хиспанијом. Цезар га је победио у бици код Мунде 45. пре Христа окончавши на тај начин Цезаров грађански рат. Након битке је побегао, али касније је ухваћен и убијен.¹⁾

Гнеј Помпеј је био настарији син истакнутога римскога војсковође Помпеја Великога и Муције Терције. Помпеј Млађи и његов млађи брат Секст Помпеј живели су у очевој сенци. Био је ожењен Калудијом Пулхром Млађом, ћерком Апија Клаудија Пулхера, конзула 54. пре Христа. Када је Цезар прешао Рубикон и 49. пре Христа започео Цезаров грађански рат Гнеј је пратио свога оца, који је побегао на исток заједно са већином сенатора. Помпеј Млађи је командујући египатском флотом напао Орик у Епиру и успео да га одсече, а након тога напао је и Лис (Љеш).²⁾ Крај Орика се пробио кроз поморску блокаду и успео да спали или преотме Цезарову флоту, која је ту била усидрена.³⁾⁴⁾ Уништио је 30 транспортних бродова, које је Марко Антоније оставио у Лису.⁵⁾ Међутим градове Лис и Орик није успео да заузме. За време тих напада био је тешко рањен.⁶⁾ Када се опоравио пустошио је различита места, а покушао је да нападне чак и Брундисиј.⁷⁾ Помпеј Велики је изгубио битку код Фарсала 48. пре Христа, а након битке побегао је у Египат, где је био убијен септембра 48. пре Христа.

Након очеве смрти Помпеј Млађи и његов брат Секст Помпеј придружили су се у северној Африцу очевим присташама Катону Млађем, Метелу Сципиону и осталим сенаторима, који су се припремали да се супроставе Цезару и његовој војсци. Био је под утицајем Катона Млађега.⁸⁾ Помпеј Млађи је окупио флоту од 30 бродова, уз помоћу које је напао Мауританију, у којој је владао Цезаров савезник Богуд.⁹⁾ Оставио је пртљаг на обали и са само 2.000 људи, од којих део није био наоружан, кренуо је према граду Аскуру.¹⁰⁾ Након пораза крај градских зидина повукао се до обале и одатле је отпловио на Балеаре.¹¹⁾ Заузео је сва Балеарска острва.¹²⁾ Цезар је 46. пре Христа победио Метела Сципиона у бици код Тапса. Након пораза у Африци Помпејеве присташе се селе у Хиспанију.

Цезар се након победе код Тапса у Африци вратио у Италију, а за то време Помпеј Млађи је преузео контролу над даљњом Хиспанијом.¹³⁾ У Хиспанији су се најпре побуниле две бивше легије Помпејевих ветерана против Цезаровога војсковође Квинта Касија Лонгина.¹⁴⁾ Цезар је послао Гаја Требонија, али ни он није могао да контролише побуњене легије.¹⁵⁾ Побуњене легије су се бојале Цезарове освете, па су се обратиле Метелу Сципиону, а он је послао Помпеја Млађега да их преузме.¹⁶⁾ Помпеј Млађи се разболио на Балеарима, а Метел Сципион је убијен нешто након битке код Тапса. Када се Помпеј опоравио преузео је и побуњене легије и велики део провинције.¹⁷⁾ Заједно са њим у Хиспанију су прешли Секст Помпеј и Тит Лабијен. Користећи се средствима провинције Помпеј и његови савезници су успели да окупе војску од три легије. Уз помоћ те војске преузели су контролу над Даљњом Хиспанијом са главним градом у Кордуби (Кордоба). Цезарове војсковође Квинт Педије и Квинт Фабије Максим се нису усуђивали да се суоче са Помпејевом војском.¹⁸⁾ Остали су у Окулбу, око 56 километара источно од Кордубе и тражили су од Цезара да им пошаље помоћ.

Пошто војсковође, које је Цезар слао у Хиспанију нису ништа учинили одлучио је да крене сам па је након једномесечнога путовања стигао у Обулко децембра 46. пре Христа. Помпеј Млађи је до Цезаровога доласка успео да заузме целу провинцију сем добро утврђенога упоришта Улпије.¹⁹⁾ Помпеј Млађи је неколико месеци неуспешно опседао Улпију. Цезар је по доласку успео да најпре убаци додатну војску у Улпију, а онда претећи нападом на Кордубу натера Помпеја Млађега да дигне опсаду Улпије.²⁰⁾ Цезар међутим није успевао да заузме Кордубу, коју је бранио Секст Помпеј. По савету Тита Лабијена Помпеј Млађи је избегавао отворену битку са Цезаром. Цезар је након краће опсаде успео 19. фебруара 46. пре Христа да заузме утврђени град Атегу.²¹⁾ Био је то значајан ударац престижу Помпејеве војске, па је након тога пораза део војске почео да прелази на страну Цезара.²²⁾ Након пораза крај Сорикарије многи Римљани почели да напуштају Помпејеву војску, па је Помпеј Млађи због тога био присиљен да одустане од тактике избегавања одлучне битке.

Одлучујућа битка код Мунде одиграла се 17. марта 45. пре Христа. Помпеј је располагао са 13 легија, 6.000 коњаника и 6.000 лаких пешака.²³⁾ Питање је да ли је свих 13 Помпејевих легија било у пуном броју, узевши у обзир раније губитке и потребе да се део војске одвоји за гарнизоне.²⁴⁾ Цезар је располагао са 80 кохорти (8 легија) и 8.000 коњаника.²⁵⁾ Цезар и Помпеј Млађи сјахали су и борили су се у првим редовима излажући се опасности,²⁶⁾ али уједно представљајући пример за своју војску. Целога дана битка се водила променљивом срећом, а до преокрета је дошло тек увече.²⁷⁾ Битка се окончала поразом Помпејеве војске. Помпејеве војсковође Тит Лабијен и Публије Атије Вар су погинули у бици.²⁸⁾ Помпејев брат Секст Помпеј је успео да побегне.

Помпеј Млађи је побегао са 150 коњаника у Картају.²⁹⁾ Ту му се налазила флота, али његова војска је већ великим делом прешла на страну победника.³⁰⁾ Тајно се укрцао на један брод покушавајући да побегне, али ранили су га па је одустао од покушаја бега преко мора.³¹⁾ Покушао је да бежи преко копна, али пресрела га је непријатељска војска. Након пораза повукао се у шуму, где су га убили.³²⁾³³⁾ Његову главу су послали Цезару.

• Апијан, Грађански ратови
• Цезар Афрички рат
• Цезар Шпански рат
• Цезар Александрински рат
• Гај Јулије Цезар, Галски рат, Грађански рат, превод др Ахмед Тузлић, Матица српска
• Касије Дион
• Goldsworthy, Adrian Caesar: Life of a Colossus, Yale University Press (2006), ISBN 0-300-12048-6

Pompej Mladji