Поп Драговић и Марко Таушан је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић у дјелу Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862.

0001    Пије вино Шундић калуђере

0002    На Јаворју на росној ливади,

0003    Шњиме пије тридест Морачана,

0004    Међу њима три господска сина:

0005    Једно бјеше Миња Радовићу,

0006    Друго бјеше попе Драговићу,

0007    А треће је Милетић-Мијате.

0008    Вино пију, разговарају се,

0009    А кад су се напојили вина,

0010    Те им винце уљезе у лице,

0011    Проговара Шундић калуђере:

0012    „Браћо моја и дружино драга!

0013    „Од како смо царство изгубили

0014    „На Косову, пољу крвавоме,

0015    „Још не није сунце огријало,

0016    „А данас је огријало сунце:

0017    „Заратио Петровићу Ђуро

0018    „Од Србије, наше земље славне,

0019    „Роби буле а сијече Турке

0020    „А прифата цареве градове,

0021    „А на Ђура Турци долазише

0022    „Од све Босне и Херцеговине,

0023    „Арбаније и Урумелије,

0024    „Још од много турскијех градова;

0025    „Који Турци Ђуру долазише,

0026    „Ни пола се дома не враћаше,

0027    „Све потрије у Србији Ђуро;

0028    „Најпослије наши Колашинци

0029    „На Србију изгибоше Турци,

0030    „И погибе господско кољено,

0031    „Браћо моја, силан Зејнал-ага

0032    „Са Ђул-бегом, његовијем сином,

0033    „И погибе Омер-агин Шишо.

0034    „Вас Колашин обезглави листом,

0035    „Но залудо, моја браћо драга!

0036    „Кад је љута гуја останула,

0037    „Љута гуја Ђурђевић-Мурате,

0038    „Те ти иде силан Ђурђевићу

0039    „На Бојану Скадарском везиру,

0040    „Везир га је дивно дочекао,

0041    „И баш-агом њега поставио.

0042    „Купи Мурат војску по крајини,

0043    „Хоће с војском на Србију славну,

0044    „Ми невјеру учинисмо Ђуру,

0045    „Те с Муратом вјеру уфатисмо,

0046    „Продајемо коње седленике,

0047    „Опремамо на Србију Турке;

0048    „Сјутра иде дан света неђеља,

0049    „Хоће Мурат на Потрк планину,

0050    „Да купује коње седленике.

0051    „Да је мајка родила јунака,

0052    „А мушкијем пасом опасала,

0053    „И данас га овђен намјерила,

0054    „Да отиде сјутра на планину,

0055    „Да убије Ћурђевић-Мурата,

0056    „Дао би му мавену доламу

0057    „И пол чохе од три стотин’ пуља;

0058    „Кунем му се и вјеру му давам,

0059    „Отићи ћу на Цетиње краљу,

0060    „Издворит’ му од злата колајну.”

0061    Сва дружина у траву гледају,

0062    Не гледају три главна јунака,

0063    Но гледају један на другога,

0064    Сва три муче, ништа не говоре,

0065    Доцкан Мијат ријеч проговара:

0066    „А чујеш ли, Радовић-војвода!

0067    „Што говори Шундић Калуђере?

0068    „Хајде, брате, сјутра на планину,

0069    „Удри пушком Ђурђевић-Мурата,

0070    „Ми ћемо ти оба у заплеће.”

0071    Одговара Радовић војвода:

0072    „Браћо моја, луде ти ве нађох!

0073    „Да како ћу убити Мурата?

0074    „Кад се стану Турци и Брђани,

0075    „А кад лане пушка у гомили,

0076    „Побиће се љути Колашинци,

0077    „Изгинуће браћа Морачани.”

0078    Таде попе ријеч проговара:

0079    „А војвода, луда ти те нађох!

0080    „Што ми браћу Морачане кажеш,

0081    „Сваки има руке и оружје,

0082    „Па нека се бране од Турака.

0083    „А тако ме не родила мајка,

0084    „Но кобила, која и дорина,

0085    „Хоћу сјутра на планину поћи,

0086    „И мојом ћу пушком наватрити

0087    „На Турчина Ђурђевић-Мурата,

0088    „Да ћу своју главу изгубити,

0089    „И ако ћу главу изгубити,

0090    „Хоћу сјутра, браћо, направити,

0091    „Да се мира нигда не учини,

0092    „Браћо моја, за овијех људи.”

0093    То изрече, попи чашу вина,

0094    Па од земље на ноге скочио,

0095    Дружини се редом поклонио,

0096    А дората свога поклопио,

0097    Па окрену стану бијеломе,

0098    Калуђер му благослове дава,

0099    Код стана је ноћцу преноћио,

0100    У неђељу рано подранио,

0101    Подранио, Богу се молио,

0102    А дората свога опремио:

0103    Оседла га, што се тврђе може,

0104    Па заузда ђемом од челика,

0105    О дорату вјеша кубурлије,

0106    А под колан сабљу привезује;

0107    Пак на себе одијело тура,

0108    Припасује свијетло оружје,

0109    У силава двије пушке мале,

0110    Међу њима свијетла ханџара,

0111    О рамену бистра џефердара,

0112    Па посједе својега дорина,

0113    Па дозива свога побратима,

0114    Побратима Марка Таушана:

0115    „Побратиме Марко Таушане!

0116    „Ну устани на ноге лагане,

0117    „Те припаши свијетло оружје,

0118    „И опреми твојега мркова,

0119    „Да идемо на Потрке равне,

0120    „Да ми наше коње продајемо,

0121    „Побратиме, по што нама драго.”

0122    Кад то зачу Таушане Марко,

0123    Од земље је на ноге скочио,

0124    И мркова свога опремио.

0125    Па на себе одијело тура,

0126    Припасује свијетло оружје,

0127    У силаве двије пушке мале,

0128    Међу њима ножа јатагана,

0129    О рамену зелену латинку,

0130    На њој девет сребрнијех лама;

0131    Па посједе својега мркова.

0132    Окренуше оба побратима,

0133    И Јаворје пријеђоше равно;

0134    Кад су били грлу Семољеву,

0135    У Семољску гору угазише,

0136    И Семољску гору пријеђоше,

0137    Окренуше уз Баре зелене;

0138    А када су на Развршје били,

0139    Ту нађоше Пековића кнеза,

0140    Око њега ђеца Морачани,

0141    Онђе њима помоћ називаше,

0142    Лијепо им помоћ прифатише,

0143    И онђе се шњима поздравише;

0144    Спаде попе са коња дорина,

0145    Па дофати дурбин од биљура,

0146    Прегледује у Потрка равна,

0147    Ал’ Турчина нема ни једнога;

0148    Па претури у Грково равно,

0149    Ал’ Турчина ни једнога нема;

0150    Тури дурбин право ка Јаблану,

0151    Од Јаблана Турке угледао,

0152    Угледао Турке на буљуке,

0153    И познаде Ђурђевић-Мурата

0154    На ђогату ка’ на горској вили,

0155    Поред њега Ђурђевићу Суљо

0156    На путаљу коњу великоме,

0157    Одмакнули пред дружином Турци.

0158    А кад виђе попе и познаде,

0159    Сави дурбин, тури у бисаге,

0160    А дората узе за дизгине,

0161    Па окрену низ Развршје равно,

0162    А за њиме побратиме Марко,

0163    А за Марком Петровићу кнеже,

0164    А за кнезом ђеца Морачани.

0165    Кад сидоше на Потрка равна,

0166    Но да видиш до два побратима!

0167    До два добра коња посједоше,

0168    Уз Потрка равна окренуше,

0169    И Потрка хитро пријеђоше,

0170    Пјевајући, коње играјући,

0171    Док сидоше у Грково равно,

0172    У Грково Турке угледаше,

0173    Два Турчина на два коња силна,

0174    Проговара попе са дорина:

0175    „Побратиме, ако знаш за Бога!

0176    „Кад сретнемо у Грково Турке,

0177    „Да ми данас вјеру претуримо,

0178    „Да не иду на Србију Турци:

0179    „Удри, побре, Ђурђевића Суља,

0180    „А не гледај Ђурђевић-Мурата,

0181    „Ја ћу живот дијелити шњиме.”

0182    А рече му Марко побратиме:

0183    „Побратиме попе Драговићу!

0184    „Ти не гледај Ђурђевића Суља,

0185    „Ако Бог да и срећа јуначка,

0186    „Ја ћу Суља смести на путаљу;

0187    „Но се чувај бијеснога вука,

0188    „Ја сам чуо, ђе кажују људи,

0189    „Јунака га није настајало

0190    „Од Турчина Ђерђелез-Алије,

0191    „Е сам чуо, мио побратиме!

0192    „Двадест и шест убио Турака

0193    „А четрдест на броју Хришћана;

0194    „Ја се бојим јада великога,

0195    „Он ће твоју главу укинути,

0196    „Па ни моју не ће оставити.”

0197    А попе му ријеч проговара:

0198    „А не бој се, драги побратиме!

0199    „Ако Бог да и срећа јуначка,

0200    „Оба ћемо данас изгубити:

0201    „Ја сам ноћас чудан санак снио.

0202    „Санак снио, у санку видио,

0203    „Ђе бијасмо оба побратима

0204    „На два коња у Гркову равну,

0205    „Сретоше нас двије змије љуте,

0206    „Ћаху нама очи извадити,

0207    „Побисмо се шњима из пушака,

0208    „Једну убих пушком срмалијом,

0209    „Брате, убих, и одсјекох главу,

0210    „А ти другу зеленом латинком,

0211    „Па јој русу не одс’јече главу,

0212    „Но утече преко поља равна,

0213    „Мртва паде у зелену траву.”

0214    Таман они у ријечи били,

0215    Близу су им Турци пригрејали.

0216    А када се на близу сретоше,

0217    Силан Мурат помоћ називаше,

0218    А попе му помоћ прифаташе,

0219    И овако ријеч говораше;

0220    „Добро доша’, силан Ђурђевићу!

0221    „Јес’ ли какву војску покупио?

0222    „Хоћеш брзо на Србију славну?

0223    „Дошао сам тебе на планину,

0224    „И довео коње седленике,

0225    „Да ми данас коње пазаримо,

0226    „И хоћемо вјеру потврдити,

0227    „Сувише се даром даровати,

0228    „Из пушака врућијех крушака.”

0229    Па дофати пушку срмалију,

0230    На Мурата нагони дорина;

0231    Но да видиш силна Ђурђевића!

0232    Са рамена скида џефердана,

0233    Па на попа нагони ђогина,

0234    Прсима се коњи ударише,

0235    Обадвије пушке заватрише,

0236    Турчина је пушка преварила,

0237    А попова ватру прифатила,

0238    Устријели у срце Турчина,

0239    Мртав паде под коња ђогина;

0240    Но да видиш Ђурђевића Суља

0241    И делије Марка Таушана!

0242    На танке се пушке дофатише,

0243    Обадвије пушке заватрише,

0244    Суљова је пушка преварила,

0245    А Маркова ватру прифатила,

0246    Те Турчина добро погодила

0247    По његовом свиленом појасу,

0248    Опаса се цријевима Суљо;

0249    А кад виђе, е је погинуо,

0250    Он побјеже на путаљу своме,

0251    Донесе га до дружине жива,

0252    А кад путаљ код дружине дође,

0253    Мртав Суљо паде са путаља.

0254    Са дората попе одскочио,

0255    Те Мурату одсијече главу,

0256    Однесе је на Цетиње краљу,

0257    Краље га је дивно дочекао,

0258    Дочекао, па га даровао,

0259    Даровао и омиловао:

0260    Није шала Муратова глава,

0261    Првог слуге Скадарског везира,

0262    Много му је доносио дара,

0263    Много дара од Брђана глава,

0264    Све подмире на Гркову равну,

0265    Два мрамора од два Ђурђевића,

0266    На Гркову, зеленој планини.

0267    Од таде се закрви крајина

0268    Чак од Кома те до Корјенића,

0269    Нож сијева, крв се пролијева.

0270    Како таде, тако и данаске.

• Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета.
• Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862. Исто издата и у Београду, 1986.

---

Pop Dragovic i Marko Tausan