Посљедци јунаштва је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Сима Милутиновић Сарајлија. Објављена је најприје у дјелу Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

0001    У хиљаду и осме стотине,

0002    а петога љета од девете,

0003    кад Крушевац Срби освојише,

0004    сва се Турска земља усколеба,

0005    сташе Турци ситне књиге писат.

0006    Ко их пише, коме ли их пише?

0007    Књиге пише паша Шашит-паша

0008    те је шиље Скадру на Бојану,

0009    а на руку везир’ Ибрахиму:

0010    „Ах, мој брате, везир’ Ибрахиме!

0011    Ал’ не чујеш, ал’ не хајеш за ме,

0012    ђаури ни земљу бастисаше:

0013    паланке нам редом одузеше,

0014    а џамије батал учинише,

0015    ђе клањаху хоџе и хаџије

0016    и остале ћитап-сахибије;

0017    луду нашу ђецу изробише,

0018    изробише так их искрстише,

0019    а хануме резил учинише,

0020    скидоше им са главе хавлије

0021    и са плећа зелене фереџе,

0022    испод грла злаћене ђердане

0023    на кима су синџирли дукати,

0024    што господски у харем сјеђаху

0025    на душеку и свелен’ миндеру -

0026    сад све иду босе по сњегови

0027    кад им нејма вакта ни хадета,

0028    то је зазор цару честитоме,

0029    а камоли цареву везиру.“

0030    Књигу чита Ибрахим-везире,

0031    ону виђе, другу отписује:

0032    „Шашит-паша, на крајини крило!

0033    Држ’ се мало, не упусти града

0034    до честита дана Ђурђевдана,

0035    док се гора приођене листом,

0036    чарна земља травом и цвијетом,

0037    док приспије јагње за заклање

0038    и док хати на чаир изађу,

0039    ја ћу силну сакупити војску

0040    па ћу доћи Нишу бијеломе,

0041    ударићу на земљу Србију,

0042    паланке ћу све јој одузети

0043    док изађем на Ћуприју равну -

0044    ту ћу везир табор учинити

0045    и распети бијеле чадоре,

0046    у вилајет растурити војску,

0047    поробићу мало и велико,

0048    изгорјећу огњем свеколико;

0049    све ћу женско робит и турчити,

0050    а све мушко под сабљу метнути,

0051    војводе ћу српске пофатати,

0052    на коље их живе ударати;

0053    уфатићу тога господара

0054    каурскога, Петровића Ђорђа,

0055    кожу ћу му с живог одријети.“

0056    Ма не рече Турчин: „Ако бог да!“

0057    већ се Турчин у силу уздаше,

0058    а сила је у бога вишњега -

0059    који њему ни помоћи неће.

0060    Сједе везир ситне књиге писат,

0061    он је шиље бијелу Топтану,

0062    а на руке бегу од Топтана:

0063    „Чујеш ли ме од Топтана бего!

0064    С каурином извадисмо кавгу,

0065    но сабери једну силну војску,

0066    ајде ш њоме Скадру на Бојану.“

0067    Другу шаље бијелу Кавају

0068    свом сестрићу бегу од Каваја:

0069    „С каурином заментусмо кавгу,

0070    но сабери једну силну војску,

0071    хајд’ ми ш њоме Скадру на Бојану.“

0072    Трећу везир ситну књигу пише

0073    те је шаље у Дибрију равну,

0074    а на руке младом Халил-паши:

0075    „О, чули ме, Халил-пашо млади!

0076    С каурином извадисмо кавгу,

0077    но сабери твоју љуту Тоску,

0078    ајде ш њоме на Мораву-Бичу,

0079    чекај мене, пашо, на Морави.“

0080    И ту посла, па четврту пише

0081    те је шиље бијелу Гусињу,

0082    а на руке Ђул-бегу староме:

0083    „Ах, мој шура, Ђул-бег од Гусиња!

0084    С каурином отворисмо кавгу,

0085    но сабери твоју силну војску,

0086    све горштаке безумне јунаке,

0087    ајде ш њима стојноме Призрену,

0088    чекај мене, бего, у Призрена.“

0089    Ону посла, пету књигу пише

0090    и њу шаље Пећи на крајину,

0091    а на руке паши Раман-паши:

0092    „Пријатељу пашо Раман-пашо!

0093    С каурином изведосмо кавгу,

0094    но сабери једну силну војску,

0095    а пред војску два моја сестрића:

0096    по имену бега Дервиш-бега

0097    и његова брата Нетен-бега,

0098    кога бољег у Турака нејма,

0099    ајде с војском бијелу Призрену,

0100    чекај мене, пашо у Призрена.“

0101    Ону посла, другу написује

0102    те је шиље шехер Ђаковици,

0103    Ђаковици Арнаут-пазару,

0104    а на руке паши Мустај-паши:

0105    „Чујеш ли ме, пашо Мустај-пашо!

0106    С каурином заметнусмо кавгу,

0107    но сабери једну силну војску,

0108    ајде ш њоме бијелу Призрену.“

0109    Шесту посла, седму књигу пише

0110    те је шиље бијелу Призрену,

0111    а на руке паши Сахит-паши:

0112    „О мој зете, пашо Сахит-пашо!

0113    С каурином отворисмо кавгу,

0114    но сабери једну силну војску

0115    по Призрену и око Призрена,

0116    а готови конак и вечеру,

0117    чекај мене, пашо, на дворове.“

0118    Ону посла, па још једну пише

0119    те је шаље бијелој Приштини,

0120    а на руке паши Малић-паши:

0121    „О, Малићу, цареви везире!

0122    С каурином завргосмо кавгу,

0123    но дај збери једну силну војску,

0124    хајде ш њоме у Липљане равне,

0125    ту говори конак и вечеру,

0126    ето ти ме да се састанемо.“

0127    И ту посла, па девету пише,

0128    шаље књигу Врању на Мораву,

0129    а на руке паши Мехмед-паши:

0130    „Чујеш мене, врањалија пашо!

0131    С каурином ево нама кавга,

0132    но сабери једну добру војску,

0133    ајде ш њоме на ту Бич-Мораву,

0134    чекај мене, пашо, у ордији.“

0135    И ту посла и другу написа,

0136    њу ми шаље бијелу Кратову

0137    на Хазара царева већила:

0138    „О, Хазаре, цареви већиле!

0139    С каурином сад имамо кавгу,

0140    већ ти скупи твоју силну војску,

0141    пак је дижи на Мораву -Бичу.“

0142    Ону шаље, јоште једну пише

0143    те је спреми бијелу Видину,

0144    а на руке паши Пазванџићу:

0145    „Чујеш ли ме Осман Пазванџијо!

0146    Кавгу тражиш, кавга за те пита,

0147    ев’ каура, ево и мејдана,

0148    но сабери твоју силну војску,

0149    а уз војску храну и џебану

0150    и топове што ломе градове

0151    и кумбаре што пале градове,

0152    ајде с војском на ту Бич-Мораву.“

0153    Ону посла, дванаесту пише

0154    те је шаље Карафејзи младом:

0155    „Ај, чули ме, млади Карафејзо!

0156    С каурима извадисмо кавгу,

0157    ти покупи твоје крџалије

0158    да идемо стојну Београду

0159    да видимо побратима твога,

0160    побра твога, пријатеља мога

0161    по имену Халила Гушанца.“

0162    А кад књиге земље пријеђоше,

0163    поглаваре дома находише.

0164    Књигу гледа беже од Топтана,

0165    кад је виђе што му књига пише,

0166    пак он сабра једну силну војску,

0167    ш њоме оде Скадру на Бојану.

0168    Гледа књигу бего од Каваја,

0169    кад видио што му књига каже,

0170    и он сабра силновиту војску

0171    оде ш њоме Скадру на Бојану.

0172    Гледа књигу Халил-паша млади,

0173    љуту Тоску он сабира војску,

0174    оде с војском на Мораву-Бичу.

0175    Гледа књигу паша Раман-паша,

0176    а кад виђе шта му књига каже,

0177    стаде паша своју купит војску

0178    од Сјенице и од Дмитровице.

0179    Он искупи крајину Ипека,

0180    диже Рупље и Подгорје равно

0181    и Ругову виш’ Пећи питоме,

0182    а кад паша искупио војску,

0183    два су пред њом сестрића везирска.

0184    Књигу гледа беже од Гусиња

0185    па брж’ стаде сабирати војску,

0186    те окупи Плаво и Гусиње,

0187    бутум Бихор и Бијело Поље,

0188    до Рожаја и Пештере равне

0189    и до чиста поља Суходола

0190    и Брђане безумне јунаке,

0191    оде с војском бијелу Призрену.

0192    Гледа књига паша Мустај-паша,

0193    и он уста сабирати војску,

0194    Ђаковицу Арнаут-пазара,

0195    све од Хаче и од Ораовца,

0196    још он купи Подгор-Метохију,

0197    оде с војском бијелу Призрену.

0198    Сахит-паша учи ситну књигу,

0199    а кад виђе што му књига пише,

0200    стаде паша војске сабирати

0201    по Призрену и около њега

0202    искрај Дрима љуте Арнауте

0203    докле сабр’о једну силну војску

0204    па готови конак и вечеру.

0205    Књигу гледа паша Малић-паша,

0206    па видио што му књига пише,

0207    стаде брже сабирати војску

0208    по Приштини и око Приштине,

0209    Равно Брдо и поље Косово

0210    и Јањево и Брањево жупно,

0211    с војском оде у равне Липљане.

0212    Гледа књигу паша Мехмед-паша

0213    и он сабра једну силну војску,

0214    оде с војском на Мораву-Бичу.

0215    Учи књигу Хазаре већиле,

0216    а кад сазна што му књига вели,

0217    стаде витез окупљати војску

0218    по Кратову и око Кратова,

0219    по Серезу и Велесу равну,

0220    по Тетову и по Куманову,

0221    све велике широке нахије,

0222    с војском оде на Мораву-Бичу.

0223    Чита књигу паша Пазванџија,

0224    књигу чита и сабира војску,

0225    а уз војску храну и џебхану

0226    и топове што ломе градове

0227    и кумбаре чим пали градове,

0228    оде с војском на ту Бич-Мораву.

0229    Сваки даде војску и захиру -

0230    Карафејзо не да ниједнога,

0231    он ти за то ни хабера нејма.

0232    Али везир ста купити војску,

0233    све спахије од Уруменлије,

0234    од све Турске и Анадолије

0235    и Латине покрај мора сланог,

0236    од Тирана и Дибрана града

0237    и од Љеша и од града Драча,

0238    па од Бара и Улциња б’јела,

0239    Љешкопољце од крајине бојце

0240    и од Спужа града крвавога

0241    и гиздаве шехер Подгорице.

0242    Још он диже Миридиту љуту,

0243    а пред њоме Ђон-Маркова сина

0244    и осталу ш њиме Малисију.

0245    Ал’ не могу сваког помињати,

0246    прије би их виле исказале

0247    него пјеваче уз одвугле гусле.

0248    Хеј, кад ли везир у Скадру бијелу,

0249    кад он скупи таку силну војску,

0250    у суботу на вече неђеље,

0251    сутрадан му захучало подне

0252    па пукоше на Скадру топови,

0253    сам се везир од Скадра подиже,

0254    води војску бијелу Призрену,

0255    а кад везир у Призрена дође,

0256    сједе с војском за петнаест дана,

0257    па кад му је подне заучило,

0258    у суботу на вече неђеље,

0259    са Призрена пукоше топови.

0260    Отале се везир подигао,

0261    он отиде у Липљане равне

0262    и ту стану три бијела дана

0263    док се силна ишчекала војска,

0264    пак се везир отал’ подигао

0265    докле дође Нишу бијеломе

0266    те ту сјеђе три неђеље дана

0267    док се силна сустигнула војска;

0268    на тефтер је избројио војску:

0269    има војске стотину хиљада,

0270    девет хиљад’ млада сараора,

0271    сараора јадна Бугарина

0272    што им носи воду и захиру

0273    и што копа шанце и хендеке.

0274    О’ шта земан о’ тог’ и вријеме,

0275    на мунару заучало подне,

0276    у суботу уочи неђеље,

0277    ал’ пукоше са Ниша топови,

0278    оде везир, оде силна војска

0279    на Србију земљу ударише.

0280    Загони се јунак за јунаком

0281    ко ће српску дограбити главу

0282    да се фали Турчин по дружини.

0283    Тек на друм се поставила гуја,

0284    шарка гуја Петар из Добриње,

0285    бусију је чудну зафатио

0286    по имену тврда Делиграда

0287    на стамболском царевоме друму.

0288    Брже Срби плотун оборише,

0289    потресе се земља из темеља

0290    од спрскије’ топов’ и пушака,

0291    на буљуке рашћераше Турке,

0292    још догоне с’ један до другога

0293    и падоше један за другога,

0294    јуриши им ништа не могоше

0295    пак се Турци збиља измакоше,

0296    око шанца себе закопаше,

0297    намјестише топе и кумбаре,

0298    сташе бити града Петровога,

0299    млоги момци Петру изгибоше

0300    и погибе Милован бимбаша,

0301    ал’ се Срби храбе и веселе,

0302    свирају се свирке различите,

0303    а играју игре свакојаке

0304    да се не би забринула војска;

0305    у сваког је почадило лице

0306    од брзога праха и олова

0307    и кумбаре паше Пазванџије

0308    и од топа цара честитога.

0309    Ал’ се Петар још и бољем нада,

0310    ево њему помоћ од Србије,

0311    доста војске а доста џебане:

0312    главом дође Младене везире,

0313    за Младеном Станоје војвода,

0314    до Станоја Вујица Хазанче,

0315    до Вујице Смедеревац Вуле,

0316    око Вула до два оборкнеза

0317    Темнићанин и Лијевчанине,

0318    кнеже Јевто и кнеже Милоје

0319    од јуначког мјеста и кољена,

0320    до кнезова до два капетана,

0321    једно Жикић а друго је Симић

0322    што служише бечкога ћесара,

0323    с Французима мејдан дијелили

0324    па сад браћи дошли у помоћи

0325    и о Турке да крваве руке,

0326    а међ’ њима хаждаја Стеване

0327    краљевићски штоно пије вино,

0328    краљевички што сијече сабљом

0329    и кад рукне - гром у Турке пукне,

0330    страшнога је ока и погледа, -

0331    њему равна у ордије нејма,

0332    у ордији турској и каурској.

0333    Но пошета Петар од Добриње

0334    по бедему шанца големога

0335    да обиђе страже и хендеке,

0336    него пуче проклета кумбара

0337    десну Петра обранила руку -

0338    клону рука низ чошну доламу.

0339    Јунак бјеше Петре господаре,

0340    ни јауче нити он лелече

0341    но посједе ђогу големога

0342    пак отиде Младену везиру,

0343    ту Младену Петар говорио:

0344    „Што учини, Младене везире!

0345    Зашто пусти Срба под Турчина?

0346    А тако ми бога истинога,

0347    ако шанца мог узеше Турци,

0348    хоће узет и твог Београда,

0349    хоће примит сву крајину нашу:“

0350    Ту му Младен помоћ учинио,

0351    на измјену до два оборкнеза,

0352    све вођају по триста момака,

0353    потпуњају шанца Петровога,

0354    све једнако за петнаест дана

0355    док је Петру пребољела рука,

0356    а кад Петра пребољела рука,

0357    он отиде Младену везиру,

0358    ту с’ господа српска састанула,

0359    међу собом совјет учинила;

0360    сви од себе књигу направише

0361    те је шиљу српском господару.

0362    Младен зове Стеву Тувешчију

0363    од гиздаве варош Подгорице:

0364    „Ајде море тамо низ Мораву,

0365    ако теби бог и срећа даде,

0366    те ти здраво дођеш у Тополу,

0367    ту ћеш наћи српска господара,

0368    смјерно чеш се, Стево, поклонити

0369    и љуби му руку и кољено,

0370    немој ш њима ништа бесједити

0371    но му додај књиге у наруче,

0372    све ће виђет’ што му књига пише.“

0373    Кад то чује Туфегџија Стево,

0374    он посједа хата маменога,

0375    ударио посред турске војске,

0376    па обрну тамо низ Мораву,

0377    низ Мораву преко Шумадије;

0378    тако њему бог и срећа дали,

0379    у Тополу здраво доходио

0380    и ту нађе Срба господара

0381    по имену Ђорђа Петровића.

0382    Смјерно му се Стево поклонио,

0383    љуби њему руку и кољено,

0384    додаде му књигу у наруче,

0385    он је даде писару Стевану.

0386    Књигу гледа писаре Стеване,

0387    гледа књигу а сузе прољева

0388    њему вели од Тополе Ђорђе:

0389    „Казуј брже, мој куме Стеване!

0390    И пређе су књиге доходиле,

0391    ал’ нијесу биле жалостиве,

0392    што ти рониш сузе од образа,

0393    откуда је мука и несрећа?“

0394    Ал’ му вели писаре Стеване:

0395    „Нејмаш рашта питат, господаре!

0396    Ова нам је књига допанула

0397    из крајине а од Делиграда,

0398    Добрињац је у невољи тешкој,

0399    турска га је сила опколила,

0400    опколила па га узаптила,

0401    не даје му душом одахнути,

0402    сва му српска не помаже војска,

0403    а тако ми бога истинога,

0404    ако њему Делиград узеше,

0405    освојиће сву Србију Турци.“

0406    Ал’ се Ђорђе гро’том насмејао

0407    па Стевану ријеч бесједио:

0408    „Не бој ми се, мој куме Стеване!

0409    Страшна куга и до сад је била,

0410    али није свуда погађала.

0411    Па што бог да и срећа од бога,

0412    ја ћу јоште скупит Шумадију,

0413    Шумадију страховиту војску,

0414    све хатлије и све токалије

0415    који носе џиде на рамену,

0416    џиде су им опшивене вуком,

0417    да јунаку не омичу руке,

0418    разбићемо Турке и везире, -

0419    ако бог да и тог Шкодру сада.“

0420    Пак је књигу једну направио

0421    те је шиље Петру од Добриње,

0422    у књизи га поздравја Ђорђије:

0423    „Држ’ се мало, не упуштај шанца!

0424    Ја ћу теби сад на помоћ доћи.“

0425    Пак је даде Туфегџији Стеви:

0426    ”Нај то теби, Туфегџија Стево,

0427    ти је носи управо Добрињцу.„

0428    Још се маши у џеп о’ доламе

0429    те извади десетак дуката:

0430    “Нај то теби, моја Подгорицо!

0431    Те се напиј у механи вина,

0432    па појаши добра хата свога,

0433    не почаси ни дневи ни ноћи.„

0434    Оде тамо Туфегџија Стево

0435    уста Ђорђе сабирати војску,

0436    па кад силну војску искупио,

0437    оде ш њоме варош Крагујевцу.

0438    Бог убио нагоркињу вилу

0439    од Коњица високе планине

0440    те покличе танко гласовито,

0441    она зове везир’ Ибрахима:

0442    “Зло ти јутро, везир серашћире!

0443    Јес’ ли чуо, кажу ли ти људи,

0444    јеси л’ чуо за Црног Ђорђија,

0445    собом води листом Шумадију,

0446    собом носи огњене топове,

0447    на војску је и владика пош’о

0448    Леонтије митрополит серпски

0449    и он води божје свештенике

0450    све попове и све калуђере,

0451    бога моле и дневи и ноћи

0452    да би тебе ђегођ удесили;

0453    а тако ми никога до бога,

0454    ако т’ заста од Тополе Ђорђе,

0455    молићеш се, умолит се нећеш,

0456    бранићеш се, одбранити нећеш,

0457    и бјежаћеш, ал’ утећи нећеш.„

0458    Ка’ то зачу Ибрахим везире,

0459    не било му мило николико

0460    пак се бјеше љуто препануо,

0461    но скоро се јаду досјетио

0462    како би се прије избавио:

0463    па кад било ноћом у поноћи,

0464    Турци плотун велик’ оборише

0465    да се Срби не би осјетили

0466    ђе побјеже везир без обзира,

0467    док утече Нишу бијеломе,

0468    ал му војска млога изгинула,

0469    а још више рањеника има.

0470    Хртник Ђорђев њи’ је пристигао,

0471    још да смјеше чекати у Нишу

0472    док им дође собом Карађорђе

0473    не би знали куд би с’ дијевали,

0474    ко с Тичара поља Лозничкога

0475    исто љето мало прије тога.

0476    Боже драги, на свем теби фала,

0477    да си стао, побро, те гледао,

0478    кад иђа’у на Србију Турци,

0479    како иду ради и весели, -

0480    како л’ иду из Србије дома:

0481    све жалосни, јадни, невесели,

0482    без ријечи у земљу гледају,

0483    ко невјеста своје прво јутро;

0484    како сада, тако довијека!

0485    Што каур’ма турци поумили,

0486    то све дошло на њихове главе,

0487    а нек прави јунаци се славе!

• Сима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

---

Posljedci junastva