Прусија II (грч. Προυσίας ὁ Κυνηγός) (око 220—149. пре Христа), краљ Битиније од 182. пре Христа до 149. пре Христа.¹⁾

Полибије је о Прусији имао веома лоше мишљење, тако да о њему говори као о кукавици и мекушцу, неумереном у телесним жељама и незаинтересеованом за образовање, филозофију, науку и уметност.²⁾ Ипак Полибије наводи да је био оштроуман. Полибије наводи један случај, када је Прусија дочекао римске изасланике обријане главе и обучен попут новоослобођених робова и понизно је рекао да је спреман да у свему угађа Римљанима.³⁾

Еумен II је ратовао против понтскога краља Фарнака I од Понта од 181. пре Христа до 179. пре Христа. Када је склопљен мир Прусија II и Аријарат IV од Каподокије били су потписници мировнога споразума као Еуменови савезници.⁴⁾ Фарнак I од Понта је по споразуму вратио Еумену Тиј на Понту. Прусија II је онда од Еумена молио и добио Тиј.⁵⁾ Пред Трећи македонски рат Прусија је одлучио да буде неутралан, иако је био ожењен Персејевом сестром.⁶⁾⁷⁾ Након Трећега македонскога рата и римске победе у бици код Пидне 168. пре Христа дошао је у Сенат да Римљанима честита на победи.⁸⁾⁹⁾ Пао је ничице пред сенаторима и ласкајући им назвао их спаситељима.¹⁰⁾¹¹⁾ Слично се понашао и за време преговора. Прусија је тражио да обнови савез са Римском републиком и да добије територије, које су раније припадале Селеукидском царству, а пошто их Римљани нису ником поделили Галатису заузели то подручје.¹²⁾ Сенат је одобрио да му се дају те територије под условом да су стварно раније припадале Антиоху. Тражио је од Сената да његов син Никомед II живи у Риму.

Након Трећега македонскога рата све више је долазио до изражаја римски империјализам. Током 164. пре Христа у Рим су стигли изасланици Битиније, Родоса и Ахајскога савеза.¹³⁾ Прусијини посланици оптужили су Еумена II да им је отео неке територије и да не одустаје од Галатије.¹⁴⁾ Сенат је био неповерљив према тим жалбама. Прусија је подстакао Галате, Селгљане и друге народе Азије да у Риму тужикају Еумена, па је Еумен II 163. пре Христа послао у Рим своју браћу Атала II и Атенеја да га обране од оптужби.¹⁵⁾ Римљани су послали своје легате да прате ситуацију. Прусија II и Галати поново су 159. пре Христа упутили посланике у Рим да оптуже Еумена II, који је поново послао Атала II да га обрани од оптужби.¹⁶⁾

Атал II је 159. пре Христа наследио свога брата Еумена II на трону Пергама и наставио је да се свађа са Прусијом II. Спорови су 156. пре Христа ескалирали у отворени рат. Прусија је био успешнији на почетку рата, победио је Атала у великој бици и присилио га да потражи заштиту иза бедема Пергама.¹⁷⁾ Неуспешно је опседао Пергам и неколико градова, а по околини је опустошио неколико светилишта.¹⁸⁾ Атал II је онда послао изасланике у Рим да се жале због напада Прусије на Пергам, а Прусија је истовремено послао своје изасланство да би тврдили да нема напада.¹⁹⁾ Сенат је најпре поверовао Прусији, а онда је након додатних вести послао 155. пре Христа своје изасланство са упутством да спрече Прусијине нападе.²⁰⁾ Прусија II није слушао римске изасланике и поново је напао Пергам и држао Атала под опсадом.²¹⁾ Римски Сенат је био разљућен због таквога Прусијинога понашања, па је одредио 10-члану комисију, која је требала да натера Прусију II да оконча рат и да исплати Аталу II ратну одштету.²²⁾ Аталу II је помоћ током 154. пре Христа послао каподокијски краљ Аријарат V Филопатор и Митридат IV од Понта.²³⁾

Десеточлана римска комисија састала се са Прусијим и пренела му је захтеве Сената. Пошто је Прусија II одбацио већину римских захтева комисија је одлучила да раскине савез са њим.²⁴⁾ Римски комесари су након тога почели да одвраћају локално становништво у Јонији и Хелеспонту од савеза са Прусијом II. Атенеј је са флотом од 80 бродова пустошио територију на Хелеспонту под Прусијином влашћу.²⁵⁾ Сенат је послао нову тројицу изасланика, који су окончали рат. Прусија II је био присиљен да Аталу II преда 20 бродова и да му плати ратну одштету од 500 таланата у року од 20 година.²⁶⁾ Прусија II је био присиљен и да надокнади штету Метимни, Еги, Кими и Хераклеји и да поред тога сваком од тих градова исплати по 100 таланата.²⁷⁾

Прусија II је због суровости био изузетно непопуларан међу својим поданицима, па су многи од њих били наклоњени његовом сину Никомеду II.²⁸⁾ Прусија II је због тога почео да сумња у свога сина Никомеда II, који је у то доба живео у Риму. Пошто је Никомед био цењен у Риму Прусија је од њега тражио да покуша да Битинију ослободи плаћања ратне одштете Пергаму.²⁹⁾ Након тога послао је у Рим Менеју са инструкцијом да убије Никомеда уколико не успе да испослује ослобађање од плаћања ратне одштете.³⁰⁾ Никомед није испословао ослобађање ратне одштете, а Менеја се није усудио да убије Никомеда. Менеја је све испричао Никомеду, а уз помоћ Аталовога легата Андроника створили су план да Никомеда доведу на битинијски трон.³¹⁾

Никомед II је 149. пре Христа примљен у Пергаму од стране Атала II, који је тражио од Прусије да одвоји део територије за свога сина.³²⁾ Пошто се Прусија није повиновао том захтеву Атал II је уз помоћ Никомеда II започео рат и напао је Битинију, а становништво Битиније је прелазило на страну Никомеда II.³³⁾ Прусија се жалио Риму, а Рим је онда послао једну комисију, која је тражила од Атала и Никомеда да прекину рат, али становништво Битиније је добило инструкције да се жали на Прусију, па је то за комисију био добар изговор да се необављена посла врате у Рим.³⁴⁾ Рат се наставио, а Прусија II се повукао у утврђену Никомедију, али становништво је отворило капије и пустило Никомеда са војском у град.³⁵⁾ Прусија II је потражио заштиту Зеусовога храма, али ту га је убио један од Никомедових изасланика.³⁶⁾

• Полибије, Историје
• Тит Ливије
• Апијан, Митридатови ратови
• Диодор са Сицилије, Историјска библиотека
• C.Habicht,„The Seleucids and their rivals“, in The Cambridge Ancient History (Cambr. Univ. Press, 1989), vol. 8, ISBN 0 521 23448 4

Prusija II