Пустахија Лука је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Сима Милутиновић Сарајлија. Објављена је најприје у дјелу Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

0001    Књигу Хасан Велизовић пише

0002    из питоме Жупе Грачанице,

0003    те је шиље под Острог планину,

0004    а на име своме побратиму,

0005    побратиму Пустахији Луки,

0006    у књигу га мило поздравјаше:

0007    „Знаш ли, Лука, кад се братимљасмо,

0008    па немасмо да се дарујемо,

0009    ходи к мене у питому Жупу,

0010    за тебе сам дара набавио:“

0011    Кад је Луки књига допанула,

0012    ођеде се што може најљепше

0013    и отиде у питому Жупу

0014    на дворове свога побратима,

0015    он не води друга ниједнога,

0016    Добро га је Хасан дочекао,

0017    љире руке у лица се љубе,

0018    за јуначко здравље упитају,

0019    за готову совру засједоше,

0020    даје Турчин пиво свакојако,

0021    ал’ придаје побратиму своме,

0022    он придаје траву афијуна,

0023    намјењује да му се дријемље.

0024    Паде Лука главом у трпезу,

0025    скочи Хасан савеза му руке,

0026    на руке му меће билензуке,

0027    а на грло синџир гвожђе тешко

0028    и на ноге коњске букагије.

0029    Пак с’ отоле Туре подигнуло,

0030    отишло је Оногошту граду

0031    на дворове Омер-барјактара

0032    те Омеру фата муштулуке:

0033    „Муштулук ти, мио побратиме!

0034    Ја сам тебе уфатио Луку,

0035    што је твога баба погубио,

0036    ено ми га дома на дворове,

0037    свезане му и ноге и руке.“

0038    Отоле се Турци подигоше,

0039    отидоше у питому Жупу,

0040    ту нађоше Луку савезана,

0041    Омер га је ногом ударио:

0042    „Копиљане, Пустаија Лука!

0043    Чијега си погубио баба?“

0044    Па отоле одведоше Луку,

0045    скидоше му зинџир гвожђе тешко

0046    и с ногух му мичу букагије,

0047    на руке му метаху конопе,

0048    па га воде Оногошту граду.

0049    Кад су били посред Сливља равна,

0050    но говори Омер-барјактаре:

0051    „Копиљане, Лука Пустаија!

0052    Видиш тврда Оногошта града,

0053    колико је на њем’ главе мртве,

0054    и твоја ће онђе окапати.“

0055    Кад то зачу Пустаија Лука,

0056    Турчину је тијо говорио:

0057    „Прођи ме се, Омер-барјактаре“

0058    Давно се је Лука осветио

0059    ћерајући коње и волове

0060    и сијекућ пасје турске главе.„

0061    То Турчину мучно жао било,

0062    од појаса сабљу извадио,

0063    махну сабјом да га посијече,

0064    Лука јадан руке надодаје,

0065    пресјече му на руке конопе.

0066    Кад се Лука рукух дофатио,

0067    о’ Турчина хитро одскочио

0068    па покупи комунско камење,

0069    Турчина је у главу удрио,

0070    мртво Туре паде на долину,

0071    скочи Лука посјече му главу

0072    и узе му коња и оружје,

0073    здраво пође у Бјелопавлиће.

0074    Скупи лука седам-осма другах

0075    и отиде Жупи Грачаници,

0076    на бијеле овце Хасанове,

0077    баш Хасана свога побратима,

0078    посјече му два близанца сина

0079    и оћера овце свеколике,

0080    вратио му вјеру за невјеру.

• Сима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

Pustahija Luka