Жеравица и Видо је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Сима Милутиновић Сарајлија. Објављена је најприје у дјелу Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

0001    Вино пију до два побратима,

0002    е га пију на врх Косовога,

0003    једно ми је Војинов Милошу,

0004    а друго је Жеравица Видо,

0005    па када се понапили винца,

0006    е се Видо за брк доватио:

0007    „Десни брче, ђе чеш окапати?

0008    Оли остат стојну Цариграду,

0009    ал’ ћеш остат ође у Косово?“

0010    У ријечи коју бесјеђаше,

0011    погледао посред Косовога,

0012    он угледа пун барјак Тураках

0013    па својем их побратиму каже:

0014    „А ну виђи, мио побратиме!

0015    Погледај ми што сам угледао,

0016    ено Турак’ у наше Косово,

0017    да бјежимо утећ’ не моремо,

0018    да можемо не имамо када,

0019    да чекамо чекат не смијемо.“

0020    Ал’ се коњах добријех дофате,

0021    поскочише пољем Косовијем,

0022    но их били Турци поћерали,

0023    а кад били насред Косовога,

0024    тако Виду лоша срећа била,

0025    коњиц му је ногу ишчашио,

0026    таде Турци облећеше Вида,

0027    но је Видо и одвише јунак,

0028    од појаса двије пушке трже,

0029    од образа живу ватру пали

0030    те обори два најбоља друга.

0031    Тада Вида уфатише Турци,

0032    не хоте га ни клати ни сјећи,

0033    но му вежу руке наопако

0034    и воде га својему везиру,

0035    кад га своме доведу везиру,

0036    ту је Виде и више копиле,

0037    овако је везиру зборио:

0038    „О везиру, драги господаре!

0039    Немој мене изгубити ође,

0040    по триш ћу ти измјерти се благом.“

0041    На благо се везир слакомио,

0042    довати га за бијелу руку,

0043    и тиште га у ледну тавницу,

0044    те тамнова за неђељу данах,

0045    кад се пуна испуни неђеља,

0046    а то л’ иду неколико булах

0047    изгребле се и кукају: „Леле,

0048    ај помагај, честити везиру!

0049    Ај помагај на Вида крвника,

0050    е ни вражјег брата не остави,

0051    недавно их тридест изгубио!

0052    Ако л’ Вида изгубити нећеш,

0053    ми одосмо цару на дивана,

0054    казати му што је и како је,

0055    па, везире, чувај своју галву.“

0056    Везир се је добро препануо,

0057    те он Вида вади из тавнице,

0058    а ка’ виђе Жеравица Видо

0059    е ће јадан сада погинути,

0060    он говори турскоме везиру:

0061    „Ој тако ти,честити везиру!

0062    Подај мене дивит и хартије

0063    е ћу писат лист књиге бијеле

0064    да га шиљем остаралој мајци,

0065    да јој кажем ђе је моје благо.“

0066    Ово везир једва дочекао,

0067    доватио дивит и хартију,

0068    не писао чим се књиге пишу

0069    но из грла својом црном крвцом,

0070    па кад био књигу накитио,

0071    одиста га изгубит оћаше,

0072    но је Видо још више копиле,

0073    везирову ћорду докопао,

0074    а кад виђе честити везире,

0075    земљи паде, молит му се стаде:

0076    „Немој мене, Видо изгубити,

0077    право ћу ти судит у Тураках.“

0078    За то Видо не обрће главе,

0079    махну ћордом главу му посјече

0080    па везирска зграбио једека,

0081    бјежи отле кроз сву турску војску,

0082    Видо бјежи земљом и градов’ма.

0083    Који би га изгубити мога,

0084    они Вида изгубит не оће,

0085    а ко ћаше они не могаше.

0086    Оде Видо здраво и весело,

0087    дома нађе Војинов Милоша,

0088    све му што је и колик’ је каже,

0089    пак се таде побре целиваше,

0090    и милога бога прославјаше.„

• Сима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

Zeravica i Vido