Корисничке алатке

Алатке сајта


перовић_батрић

Перовић Батрић

Перовић Батрић је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић у дјелу Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862.

Текст пјесме

0001    Боже мили: чуда великога!

0002    Што процвиље у Бањане горње?

0003    Да л’ је вила, да ли гуја љута?

0004    Да је вила, на више би била,

0005    Да је гуја, под камен би била;

0006    Нит’ је вила, нити гуја љута,

0007    Већ то цвили Перовић-Батрићу

0008    У рукама Ћоровић-Османа,

0009    Османа је Богом братимио:

0010    „Богом брате, Ћоровић-Османе!

0011    „Немој мене изгубити главу,

0012    „Ево тебе стотина дуката;

0013    „Седам брата седам Перовића

0014    „Хоће дати седам џевердара.

0015    „Седам снаха седам вијенаца,

0016    „Снаха моја Цв’јета Радулова

0017    „Хоће дати в’јенце и обоце,

0018    „Мајка моја Цуцкињу робињу,

0019    „Још остало рухо из сандука;

0020    „А мој бабо Вучићевић Перо

0021    „Хоће дати коња испод себе,

0022    „Још уз коња стотину дуката”.

0023    Одиста га Осман пустит’ шћаше,

0024    Враг донесе од Тупана Панта,

0025    Те Осману ријеч бесједио:

0026    „Ој Турчине, Ћоровић-Османе!

0027    „Немој пуштит’ Перовић-Батрића:

0028    „Што ти даје небројено благо,

0029    „Узео је благо од Турака:

0030    „Што л’ ти даје седам џевердара,

0031    „С таки’ их је скинуо Турака;

0032    „Што ти даје в’јенце и обоце,

0033    „Он ће наше снахе поватати,

0034    „Те ће скидат’ в’јенце и обоце;

0035    „Што ти даје Цуцкињу робињу,

0036    „То ће моју ћерку заробити

0037    „Те је дати засе у откупа:

0038    „Што ти даје коња големога,

0039    „Тај је коњиц родом из Бањана.”

0040    То изрече од Тупана Панто,

0041    Земљи паде, пушци огањ даде,

0042    Те погоди Перовић-Батрића

0043    Посред паса, укиде га с гласа,

0044    Мртав паде у траву зелену;

0045    А Осман му осијече главу.

0046    Глас допаде у село Заљути

0047    Милу бабу Перовић-Батрића.

0048    Тад’ закука сиња кукавица

0049    Усред зиме, кад јој рока није,

0050    У Заљути селу маленоме:

0051    То не била сиња кукавица,

0052    Већ то био Вучићевић Перо,

0053    Мио бабо Перовић-Батрића:

0054    „Авај мене! до Бога милога!

0055    „Ђе ми Батрић брата не остави,

0056    „Који би га мог’о осветити.”

0057    Тјеши њега Перовић-Радуле:

0058    „Та не бој се, мој мио бабајко!

0059    „Чекај мене до Ђурђева дана,

0060    „Док се гора преођене листом,

0061    „Црна земља травом и цвијетом,

0062    „Ја ћу једну чету сакупити,

0063    „Пак ћу с њоме поћи у Бањане.

0064    „Батрића ћу брата осветити.”

0065    То вријеме за дуго не било,

0066    Мало вр’јеме до Ђурђева дана,

0067    Док се гора преођеде листом,

0068    Црна земља травом и цвијетом.

0069    Чету купи Перовић-Радуле,

0070    С њоме иде право у Бањане,

0071    У Утес је планину до’дио,

0072    Ту ми стаде три бијела дана,

0073    Право гледа Гацку пространоме,

0074    Док угледа на коњу Турчина.

0075    Чим га виђе, тим га и познаде,

0076    Да је главом Ћоровић-Османе,

0077    Пак дружини својој бесједио:

0078    „Браћо моја, љубимна дружино!

0079    „Ево иде Ћоровић-Османе,

0080    „Сви падните по трави зеленој.

0081    „Ја ћу пасти друму на средину,

0082    „Чекаћемо Ћоровић-Османа;

0083    „Не палите пушке џевердаре

0084    „На Турчина Ћоровић-Османа,

0085    „Не би ли ми Бог и срећа дала,

0086    „Да би њега жива уватио;

0087    „Ако ли га не би уватио,

0088    „Удри који, родила га мајка!”

0089    Друштво паде по трави зеленој,

0090    Радул паде друму на средину,

0091    У то доба Ћоровић-Османе,

0092    Но се скочи Перовић-Радуле,

0093    Те он вата Ћоровић-Османа:

0094    Једном руком коња за дизгене,

0095    Другом руком Турчина за прси.

0096    Обали га у траву зелену.

0097    Остало му прискочило друштво,

0098    Те Османа жива уватише.

0099    Тад бесједи Ћоровић-Осмаме:

0100    „Богом брате, Перовић-Радуле!

0101    „Немој мене изгубити главу,

0102    „Ево тебе хиљаду дуката;

0103    „Двадест брата двадест Ћоровића

0104    „Хоће дати двадест џевердара,

0105    „А кадуне буле Ћоровића

0106    „Даће свака ситне перишане

0107    „И са грла злаћене ђердане,

0108    „На којим су бисер и дукати;

0109    „Даћу тебе ата големога,

0110    „Од ког бољег у свој Босни нема,

0111    „У свој Босни и Херцеговини,

0112    „Оседлаћу г’ седлом сребрнијем

0113    „А покрити чохом до копита,

0114    „Прије чохе пули рисовином.

0115    „Искићеном и сребром и златом.”

0116    За то Радул ни хабера нема,

0117    Но Осману ријеч бесједио:

0118    „Ој Турчине, Ћоровић-Османе!

0119    „Мој је Батрић на откупе био,

0120    „Ти га не шће пустит’ на откупе,

0121    „Но му русу осијече главу.”

0122    Па повади ножа од појаса,

0123    Те он Турску осијече главу;

0124    Узе њему главу и оружје

0125    И његова коња големога.

0126    За здраво се натраг повратише;

0127    Док дођоше ломној гори Црној,

0128    У Заљути селу маленоме,

0129    Сусрете га Вучићевић Перо,

0130    Руке шири, у лице га љуби,

0131    Радул њега у скут и у руку,

0132    Дарова му Османову главу,

0133    Јоште рече Вучићевић Перо:

0134    „Благо мене јутрос и до в’јека!

0135    „Кад ја виђех за живота свога,

0136    „Ђе осветих мојега Батрића.”

0137    То изусти, а душу испусти,

0138    Умро је, покојна му душа!

0139    Бог му дао у рају насеље,

0140    А осталим здравље и весеље!

Литература

  • Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета.
  • Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862. Исто издата и у Београду, 1986.

Perovic Batric

перовић_батрић.txt · Последњи пут мењано: 2022/04/17 13:49