Добро дошли на Српску енциклопедију

Бој у Созини

Бој у Созини је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.

Текст пјесме

0001    Пију Турци кафу и ракију,

0002    Туђемили бијесни јунаци,

0003    У приморје накрај мора слана

0004    Накрај Бара града турачкога

0005    На бијелу Суличића кулу,

0006    Служи им га Суличића Мујо.

0007    Па пошто се наћефише Турци,

0008    Тадај поче бесједити Мујо:

0009    „Фала Богу, браћо моја Турци!

0010    “Куд се ђеде Бећа Суличића,

0011    „Је ли поша горе у Созину,

0012    “Да уводи црногорске овце,

0013    „Јесу л’ дошле овце у Созину?“

0014    У бесједу коју говораше,

0015    У то дође Бећа Суличића.

0016    И Турцима турски селам виче,

0017    А Турци му љепше прифатише,

0018    У трпези мјесто учињеше.

0019    Сједе Бећа да пије ракију,

0020    Пије Бећа кафу и ракију,

0021    А пошто се Бећа натрошио,

0022    Оваку је ријеч бесједио:

0023    „О Богу ви, браћо моја Турци!

0024    “Што честита збора зађедосте,

0025    „Зађедосте па га прекидосте

0026    “За бијеле Црногорске овце,

0027    „Које назор у Созину пасу.“

0028    Тако вели Суличића Мујо:

0029    „Мио брате, Бећа Суличићу!

0030    “Што те питам, да ми право кажеш.

0031    „Што нам бољи бјеху наши стари,

0032    “Што их боље пролазаху ствари,

0033    „Што их боље паше миловаху,

0034    “А везири даром дариваху?„

0035    Одговара Бећа Суличића:

0036    “Мио брате, Суличића Мујо,

0037    „И остала браћо моја Турци!

0038    “Што питате право да ви кажем

0039    „Што ни бољи бјеху наши стари,

0040    “Што им боље пролазаху ствари,

0041    „Они често често чете подизаху,

0042    “У Созину с четом долажаху,

0043    „Догоњаху црногорске овце,

0044    “Црногорске главе доношаху,

0045    „Па пашама главе дароваху,

0046    “Зато боље паше их љубљаху,

0047    „А везири даром дариваху.

0048    “А ви знате, браћо моја драга,

0049    „Ево има двадесет година

0050    “Нит’ јуначке чете подигосмо,

0051    „Нит’ каурске главе доносисмо,

0052    “Нит’ никаква голема шићара,

0053    „Но лежимо, ништа не чинимо.

0054    “А тако ми вјере и закона,

0055    „И мојега поста рамазана!

0056    “Што ја виђех јутрос у Созину,

0057    „Црмничке су издигнуле овце,

0058    “И ето их на камене Ст’јене,

0059    „А сјутра ће изист’ у Созину,

0060    “Изист’ хоће хиљаду оваца

0061    „Кнежевића и Вуксановића,

0062    “И остале Глуходолске овце.

0063    „А уздам се, браћо моја Турци!

0064    “Да пред њима бит’ јунака неће,

0065    „Ема хоће троје ђеце лудо:

0066    “Биће чисто Кнежевића Мило,

0067    „И доћи ће Вуксановић Вуко,

0068    “И дијете Јововића Мило,

0069    „То ће бити овчари чобани,

0070    “Који неће заметнути кавгу,

0071    „И убит’ се боја жестокога.

0072    “Страх ме добро и бојим се љуто,

0073    „Неће пуштит’ овце без грдила

0074    “И јуначке наше погибије,

0075    „Но је л’ мајка родила јунака,

0076    “Ал’ сестрица брата подњивила

0077    „Без бешике на бијеле руке

0078    “На чистоме ђевојачком скуту,

0079    „И овђен се данас намјерио,

0080    “Ко ће узет’ лака џефердара,

0081    „А потрчат’ Бару бијеломе,

0082    “Хабер дати у горњу крајину,

0083    „И подигнут’ Турке крајичнике,

0084    “Довести их овђе ђе сједимо,

0085    „Да ми једну чету изберемо,

0086    “Све јунака љута убојника,

0087    „Да пођемо горе у Созину,

0088    “Не би ли ни Бог и срећа дала,

0089    „Да Црмничке плијенимо овце,

0090    “И јунаке оне изгубимо,

0091    „Што ни пасу назор у Созину.“

0092    Ко чујаше, чут’ се не чињаше,

0093    Ко гледаше, гледат’ не могаше,

0094    Него гледа у зеленој трави,

0095    како трава расте на завојке

0096    Као б’јеле дојке у ђевојке.

0097    А кад виђе Бећа Суличића,

0098    Баш да була не роди јунака,

0099    Којино ће Бећу послушати,

0100    Скочи јунак од земље на ноге,

0101    По сриједи узе џефердара,

0102    Заскака се покрај мора слана

0103    Као јелен од године дана,

0104    Дође Бећа Бару бијеломе.

0105    Кад изиде више Бара града,

0106    Ту опали танка џефердара.

0107    Хабер даде у горњу крајину,

0108    Још из грла Бећа повикује,

0109    И дозивље Марка Латинина:

0110    „Ха на ноге, Марко побратиме!

0111    “Покупи ми неколико друга,

0112    „Крајичника љута убојника,

0113    “Хајде шњима ка мојојзи кули

0114    „У бијело село Туђемили,

0115    “Чекаћу те у бијелу кулу,

0116    „Докле дођеш и чету доведеш.“

0117    Отолен се Бећа повратио,

0118    Дође опет на бијелу кулу.

0119    Када дневи око подне било,

0120    Скупише се крајишници Турци

0121    Више б’јеле Суличића куле,

0122    Скупише се друга пет стотина.

0123    Отолен се чета подигнула,

0124    Није чета него мала војска,

0125    Докле они у Суторман до’ше,

0126    А из њега по’ше у Созину.

0127    Иде чета зеленом планином,

0128    Док на Баши води војска дође.

0129    Ту је војска починула трудна.

0130    Ко је гладан, љеба заложио,

0131    Ко је жедан, воде ладне пио;

0132    Неко пије, неко лице мије,

0133    Док их тамна нојца уватила.

0134    Ту хадуци починули трудни,

0135    Па поспаше ко да их поклаше.

0136    Докле ноћи испред зоре било,

0137    Разбуди се Бећа Суличића,

0138    А погледа Бећа на истоку,

0139    Ал’ на исток истекла даница,

0140    Па повика што му грло дава:

0141    „Ха на ноге, Турци, браћо моја!

0142    “Да идемо ђе смо говорили,

0143    „Да хајдучка мјеста ухватимо,

0144    “И широке друме затиснемо,

0145    „И по њима чете разредимо,

0146    “Да чекамо Глуходолске овце.„

0147    Кад зачуше Турци крајичници,

0148    Сви скочише на ноге лагане,

0149    Сваки узе пушку по сриједи,

0150    Сви гледаху Бећу харамбашу

0151    И још Муја брата његовога,

0152    Кад ће они с четом окренути.

0153    Тадер рече Суличића Мујо:

0154    “Мио брате, Бећа Суличића!

0155    „Узми, Бећа, половину друга,

0156    “А остави мени половину,

0157    „Да ми нашу чету предвојимо,

0158    “А на двоје њима запанемо,

0159    „Да узмемо голема шићара.“

0160    Када зачу Бећа Суличића,

0161    Узе Бећа стотину хајдука,

0162    Отиште се шњима у Созину,

0163    Шњима оде у тијесне кланце,

0164    Око пута чету разредио.

0165    А пошто је чету разредио,

0166    Сину зора, а истече сунце.

0167    Мало прође, не би николико,

0168    Ал’ погледа Бећа Суличића

0169    Уз Рудине на Мале Изворе,

0170    Ал’ угледа три крда оваца,

0171    Иду овце на тијесне кланце.

0172    Кад се овце ближе примакоше,

0173    Бећа пође разледават’ овце

0174    Са његовим очајли дурбином,

0175    Ал’ угледа дванаест чобана,

0176    Три оспријед, а девет озада,

0177    Међу њима хиљаду оваца.

0178    Ал’ да видиш Кнежевића Мила,

0179    Неће ходит’ Мило пред овцама,

0180    Нити иде озад за овцама,

0181    Него иде напоред оваца,

0182    А на руке носи џефердара,

0183    Па оваку ријеч бесједио:

0184    „Фала Богу, фала великоме!

0185    “Кад сам ноћас на траву заспао,

0186    „Роса ми је прашник поквасила,

0187    “И не би ми огња прифатила.„

0188    Па довати из ћесе фишека,

0189    Па попраши свога џефердара.

0190    А гледа га Бећа Суличића,

0191    Нимало му мило не бијаше,

0192    На сењај га узе џефердару.

0193    Кад дођоше овчари чобани,

0194    Кад се чети примакоше близу,

0195    Пуче пушка Беће Суличића,

0196    И погоди Вуксановић-Вука

0197    Насред паса, не даде му гласа,

0198    Ни жива га земља не дочека,

0199    А камо ли мајка ал’ љубовца.

0200    Тадер многе турске запуцаше,

0201    На чобане огањ оборише.

0202    Чобанима Бог и срећа дала,

0203    Те од ватре турске утекоше,

0204    Сам’ убише Вуксановић-Вука,

0205    И ранише Кнежевића Мила.

0206    Кад чобани оно видијеше,

0207    Изнеднада ђе им ударише,

0208    Та кликује један на другога,

0209    Кликује се, и повраћају се,

0210    Турцима се ближе примакоше,

0211    И пред собом шанац оградише,

0212    Убише се огњем жестокијем.

0213    Бој се чује у рамну Црмницу,

0214    Ђе се бију у гори хајдуци,

0215    Свака трчи помоћ’ овчарима.

0216    Скупише се неколико друга,

0217    Нешто мало, педесет момака,

0218    И сувише овчари чобани,

0219    Јер их бјеше много у Созину.

0220    Да је коме стати погледати

0221    На Рудине у равну Созину,

0222    Бој се бије, падају јунаци,

0223    Дозивљу се млади Црногорци,

0224    Пала жива мука на јунаке,

0225    Туђемили бијесни јунаци

0226    Не дају се лако потиснути.

0227    Неко вели: леле мене, мајко!

0228    Неко вели: придржи ме, друже!

0229    Неки друже уз долину струже.

0230    Ма чобани плећи обратише,

0231    Јер им неста праха и олова.

0232    Кад чобани натраг узмакоше,

0233    Тад узмаче сва остала војска,

0234    Тадер Турци на ноге скочише,

0235    На чобане огањ оборише,

0236    Но се загна Бећа Суличићу

0237    С голим ножем у бијеле руке

0238    На сокола Вуксановић-Вука,

0239    Да Вукову посијече главу.

0240    Ма му не да Кнежевића Мило,

0241    Но опали танка џефердара,

0242    И погоди Бећу Суличића,

0243    Десну му је ногу саломио,

0244    Паде Бећа у траву на главу,

0245    Ма му није испанула душа.

0246    Кад виђели Турци крајичници,

0247    Да погибе Бећа харамбаша,

0248    Добро су се узмутили Турци.

0249    Кликују се млади Црногорци:

0250    “Ха за Бога, ако Бога знате!

0251    „Да се данас глава нас’јечемо.“

0252    Кликују се бирани јунаци,

0253    Побјегоше уз Продоле Турци,

0254    А приспјеше млади Црногорци,

0255    Поћераше уз Продоле Турке;

0256    Докле до’ше на врх од Созине,

0257    Стотину их глава посјекоше;

0258    Од Созине до наврх Суторма,

0259    Двојином их више посјекоше.

0260    Богу фала, наши задобише,

0261    Ућераше у Крајину Турке.

0262    Чобани се натраг повратише,

0263    Дивно ли је, побре, погледати,

0264    Сваки момак носи по три главе,

0265    И остало турачко оружје,

0266    Много га је, хесапа му нема;

0267    Како су се изођели момци,

0268    Убојници љути Црногорци,

0269    Покупише момчад црногорску,

0270    Која у том боју погинуше,

0271    И лијепи спомен оставише.

0272    Благо томе, коме Бог помаже,

0273    Ка соколу Кнежевићу Милу,

0274    Који носи од крвника главу,

0275    Од јунака Беће Суличића,

0276    Који му је много јада дао.

Литература

  • Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
  • Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900.
Штампање