Корисничке алатке

Алатке сајта


соко_младожења

Соко младожења

Соко младожења је српска народна пјесма. Објављена је у овом облику у дјелу: Хрватске народне пјесме, скупила и издала Матица хрватска. Одио први. Јуначке пјесме. Загреб 1890-1940.

Многе од пјесама прикупљене у овом дјелу су у ствари српске народне пјесме, прикупљене на територији Хрватске и околних подручја, и објављене заједно са хрватским народним пјесмама у истој збирци. По именима у пјесми се често лако може утврдити да ли је пјесма српска, хрватска, или муслиманска. У неким случајевима то је знатно теже.

Текст пјесме

0001    Откако је свијет постануо,

0002    Није бољи цв’јетак процавтио,

0003    Нит се боља родила дјевојка,

0004    Што у граду Стамбулу б’јелому

0005    Драга кћери од Стамбула краља.

0006    Просе му је одасвуд јунаци,

0007    Ал је краљу не ће да удава,

0008    Нег јој тврде сагради дворове,

0009    Да к њом нитко одникуд не може,

0010    Нег сам бабо, кој’ ју је родио.

0011    Ту је стала лијепа дјевојка.

0012    Нити види сунца нит мјесеца,

0013    Б’јела дана ни млада јунака.

0014    Када једно јутро рано било,

0015    Долијеће сокол птица сива,

0016    Разбија јој врата од прозора

0017    И ул’јеће у бијеле дворе,

0018    Смеће с’себе ситне перушине,

0019    Оста јунак ко на гори сунце.

0020    И он љуби лијепе дјевојке.

0021    Отоле се сокол упутио,

0022    И говори лијепој дјевојци:

0023    „Остај с Богом, драга душо моја!

0024    Ако би се љубав обазнала,

0025    Пиши мени листак књиге танке,

0026    Пошљи ми је гори соколовој.“

0027    Мал по мало њој се обазнало,

0028    Старац јој је обазнао бабо,

0029    Нит је бије, а нити је кара,

0030    Нег с ње свлачи свилене каваде,

0031    Облачи је у влашке бјељаче,

0032    Свлачи њоме жуте штопелице,

0033    Облачи јој чобанске опанке.

0034    Постави јој лаке брашненице

0035    И стави јој торбе струњавице,

0036    Па јој дава дренове тољаге.

0037    Изведе је пред бијеле дворе,

0038    Па је бабо говорио њоме:

0039    „Ајде с Богом, драго д’јете моје!

0040    Ајде тамо по свијету млада,

0041    Ајде ишти вјереника твога,

0042    Вјереника, љубио кој’ те је;

0043    Ако би се вратила на дворе,

0044    Мојом руком одсјећ ћу ти главе.“

0045    Кад то чула лијепа дјевојка,

0046    Тешко цвили и сузе прољева.

0047    Мисли јадна, куд ће и како ће,

0048    Јер никуда пута не умије.

0049    Обрнула путем стрампутице,

0050    Докле нађе горе буковине.

0051    Ту налази од горе чобана,

0052    Божју му је помоћ називала:

0053    „Бог помого, од горе чобане!

0054    Ако би те умолити могла,

0055    Кажи мени горе соколове.“

0056    Охоло јој чобан одговара:

0057    „Ход отоле, влашка чаробнице!

0058    Ја не знадем горе соколове.“

0059    Цвилећи му млада одговара:

0060    „Ој чобане, од злата јабуко!

0061    Ја нијесам влашка чаробница,

0062    Него кћери краља од Стамбула.

0063    Стари ме је потурио бабо,

0064    Да ја тражим вјереника мога,

0065    Вјереника, кој’ ме је љубио,

0066    А никуда пута не умијем.“

0067    Када чуо од горе чобане,

0068    Њоме се је чобан смиловао,

0069    Па јој каже горе соколове:

0070    „Ти отиди мало понапр’једа,

0071    Па кад прођеш горе буковине,

0072    Па ћеш наћи горе орахове,

0073    Јест та гора дуга и широка;

0074    Има хода седам, осам дана.

0075    Па кад прођеш горе орахове,

0076    Па ћеш наћи зелене ливаде.

0077    Ливада је дуга и широка,

0078    Добру коњу и добру јунаку.

0079    У три би је дана припјешио,

0080    Теби младој има и шест дана.

0081    Када прођеш зелене ливаде,

0082    Ти ћеш наћи Саве воде хладне.

0083    Лети Сава мутна и крвава.

0084    Она носи коње оседлане,

0085    А јунаке младе оружане.

0086    На води је ђумлугџија вила,

0087    Која има ђумлук узимати:

0088    Врану коњу све четири ноге,

0089    Јунацима са рамена главе,

0090    А теби ће, лијепа дјевојко,

0091    Теби хоће црне очи твоје.

0092    Свуд ћеш проћи, али туда не ћеш.

0093    Е да би ти Бог и срећа дала,

0094    Да би вила на води заспала,

0095    Ти извади са ноге опанке,

0096    И ти скочи у воде студене,

0097    И прегази Саве воде хладне.

0098    Па ти хајде мало наприједа,

0099    Па ћеш наћи горе соколове,

0100    А у гори жутицу наранчу,

0101    А у њоме сивога сокола,

0102    По имену вјереника твога.“

0103    Кад то чула лијепа дјевојка,

0104    Тад чобану л’јепо захвалила.

0105    Она пође гором наприједа.

0106    Цвили јадна као гуја љута,

0107    У сусрету не срета никога,

0108    У сустигу не стиже никога.

0109    Гдјено би ју данак оставио,

0110    Ту би мртва заскочила ноћца,

0111    Ту би она ноћцу ноћевала.

0112    Али њоме Бог и срећа дала,

0113    Здраво прође горе буковине

0114    И зелене горе орахове,

0115    Докле нађе зелене ливаде.

0116    У то дође к Сави води хладној,

0117    Ту се јадна тешко припанула,

0118    Ту находи виле ђумлугџије,

0119    На камен је главу наслонила.

0120    Кад то видје лијепа дјевојка,

0121    Она свлачи са ноге опанке,

0122    Брзо гази Саве воде хладне.

0123    Ма је њоме Бог и срећа дала,

0124    Да је вила још на води спала.

0125    Она нађе горе соколове,

0126    А у гори жутице наранче,

0127    У наранчи сивога сокола,

0128    Па зазивље вјереника свога:

0129    „Ој соколе, драга душо моја,

0130    Ево теби вјеренице твоје!“

0131    Охоло јој сокол одговара:

0132    „Ход’ отоле, влашка чаробнице!

0133    Ај ти н’јеси вјереница моја,

0134    Ја ти јунак вјереницу имам,

0135    Ја је имам, али је далеко,

0136    У Стамбулу граду бијелому,

0137    Драгу кћерцу од Стамбула краља.“

0138    Кад то чула лијепа дјевојка,

0139    Опет она њему проговара:

0140    „Ој соколе, драга душо моја!

0141    Ја сам млада вјереница твоја.

0142    Мени се је љубав обазнала.

0143    Старац ми је бабо обазнао,

0144    Па је бабо потурио мене,

0145    Да ја тражим вјереника мога,

0146    Вјереника, кој’ ме је љубио,

0147    Ја сам прошла горе буковине,

0148    И прошла сам горе орахове,

0149    Док сам нашла зелене ливаде,

0150    Пригазила Саве воде хладне.“

0151    Кад то чуо мој сиви соколе,

0152    Крилим трептне, из наранче сл’јеће,

0153    Па загрли вјеренице своје.

0154    Ту је јунак грли и цјелива

0155    И овако њоме проговара:

0156    „Ој дјевојко, драга душо моја!

0157    Овди н’јесу б’јели двори моји,

0158    Нег се врати брже натраг млада,

0159    Ако би ти Бог и срећа дала,

0160    Да би вила још на води спала,

0161    Ти прегази Саве воде хладне,

0162    Па ћеш наћи б’јеле дворе моје,

0163    Ласно ми их познавати хоћеш.

0164    Моји двори јесу понајвиши,

0165    Понајвиши, а и понајбољи.

0166    У двору је мила моја мајка,

0167    Л’јепо хоће тебе причекати.

0168    Када ноћи половина буде,

0169    Ја ћу доћи на бијеле дворе.“

0170    Кад то чула млађахна дјевојка,

0171    Она ми се натраг повратила,

0172    Па прегази Саве воде хладне

0173    И находи дворе соколове.

0174    Куцала је алком на вратима.

0175    Одзивље се соколова мајка:

0176    „Тко ми куца алком на вратима,

0177    Данас му се о главу разбила,

0178    Како хоће, ако доли дођем.“

0179    Ал говори млађахна дјевојка:

0180    „Отвор’ дворе, соколова мајко!

0181    Ево теби невјестице твоје,

0182    Вјеренице сивога сокола.“

0183    Кад то чула соколова мајка,

0184    Брзо јој је дворе растворила.

0185    Руке шире, у лице се љубе.

0186    Вруће јој је каве приправила.

0187    Тад је ставља на меке душеке

0188    И овако њоме говорила:

0189    „Сад почини, лијепа дјевојко!

0190    Јербо веће трајати не можеш.“

0191    Још не било ни дв’је уре ноћце,

0192    Кад ето ти сивога сокола,

0193    И он иде спавати с дјевојком.

0194    Његова је уранила мајка,

0195    Уранила на б’јеле камаре,

0196    Украла му ситне перушине,

0197    На живи их огањ наложила,

0198    Да он више у гору не може.

0199    Устане се он сиви соколе,

0200    А да иде полећет у гору.

0201    Кад му нема ситне перушине,

0202    Стане своје проклињати мајке,

0203    Зашто му их на огањ бацила.

0204    Ал је њему мајка говорила:

0205    „Ах не лудуј, драго д’јете моје!

0206    Што ће теби ситне перушине,

0207    Што ће теби гора соколова?

0208    Ти уживај б’јеле дворе твоје

0209    И у двору миле мајке своје,

0210    Миле мајке и госпође Фајке.“

Литература

  • Хрватске народне пјесме, скупила и издала Матица хрватска. Одио први. Јуначке пјесме. Загреб 1890-1940. НАПОМЕНА: Многе од пјесама прикупљене у овом дјелу су у ствари српске народне пјесме, прикупљене на територији Хрватске и околних подручја, и објављене заједно са хрватским народним пјесмама у истој збирци.

Soko mladozenja

соко_младожења.txt · Последњи пут мењано: 2022/04/17 23:52