Злосретност је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Сима Милутиновић Сарајлија. Објављена је најприје у дјелу Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

Ова пјесма описује крвну освету међу Црногорцима, у којој овога пута страну Пиперима држе и Турци. Долази до засједе Пиперима и Турцима, а затим до краће битке у којој обје стране имају губитака.

0001    Вино пије Бошковићу Раде,

0002    кад се рујна напојио вина,

0003    таде Раде ријеч бесједио:

0004    „Ах да би ме не родила мајка!

0005    Е ја чету покупити нећу,

0006    чету малу седам-осам другах,

0007    а водићу чету на Пипере

0008    не би л’ брата мога осветио,

0009    брата мога Лаку Вуланова,

0010    на божу га вјеру посјекоше.“

0011    Оно рече, од земље скочио,

0012    ево другах купи седам-осам,

0013    а све ћу ти по имену казат:

0014    од Дола је Павићевић-Јанка

0015    и сокола Радуловић-Вука,

0016    од бијела Фрутка на крајини

0017    отле зове Николића Креја,

0018    од Велета села питомога

0019    и Стојана зовијаху кнеза,

0020    а од малог села Бујурића,

0021    отле зову Бујурића Станка.

0022    Па кад Раде чету окупио,

0023    од ш четом низ Бјелопавлиће,

0024    у Пиперску гору уљегоше,

0025    но је њима срећа лоша била,

0026    е се Турци стају и Пипери,

0027    на Брестицу, на воду студену.

0028    Ево друмом Пипери пролазе

0029    око сабје Шиша Петровића.

0030    На ту војску удрит не смијаху,

0031    но им један бјеше заостао,

0032    добар јунак, Макочевић-Бојо,

0033    неко вели: „Да му ударимо!“

0034    Неко вели: „Да му не удримо!

0035    Е је Бојо рода сиротнога,

0036    а јунак је добар на крајини.“

0037    Но не вели Бујурићу Станко,

0038    од образа пали џевердана,

0039    погодио Макочевић-Боја.

0040    Утекоше преко Студенога,

0041    ал’ то чуше Турци и Пипери,

0042    пристигоше ону чету малу,

0043    убише се прахом и оловом.

0044    Пуче једна пушка од Тураках,

0045    од Тураках оли од Пиперах,

0046    и удари Бошковића Рада,

0047    низ пушку му лишан понесао,

0048    а с нишаном око на затиљак.

0049    Паде Раде у зелену траву,

0050    но узе га Николићу Крејо,

0051    на јуначка плећа г’ унесао.

0052    Пак је друга пукла од Пиперах,

0053    од Пиперах оли од Турках,

0054    и погоди Креја Николића,

0055    ал’ упије Николићу Крејо:

0056    „А Стојане Милутиновићу!

0057    Немој мене оставити ође,

0058    да ми Турци посијеку главу,

0059    али Турци, али ти Пипери!“

0060    Пак се Стојан к њему поврнуо,

0061    на плећи је Креја доватио,

0062    али пуче пушка од Тураках,

0063    од Тураках, али од Пиперах,

0064    те Стојана кнеза погодила,

0065    паде јунак један ко’ другога.

0066    Ма се бију три четири друга,

0067    а упију бојне Мартиниће,

0068    докле поточ била прискочила

0069    око сабје Гавриловић-Рада,

0070    убише се прахом и оловом,

0071    убише се, боље не могаху,

0072    док три младе заробише главе,

0073    двије турске а трећу пиперску,

0074    па на томе боја раздвојише,

0075    а ког’ није да винца не пије.

• Сима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

Zlosretnost