Корисничке алатке

Алатке сајта


војвода_секула

Војвода Секула

Војвода Секула је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

Текст пјесме

0001    Турска војска око воде ладне,

0002    А каурска око горе чарне –

0003    Пред турском је турски цар-Мурате,

0004    Пред каурском српски кнез-Лазаре.

0005    Кнезу Лази дотужала жеђа

0006    Да је готов од ње и умрети,

0007    Кнеже Лазо поче беседити:

0008    ”О, диване, моје порањење,

0009    Је ли мајка родила јунака,

0010    Који би ми водице донео,

0011    Добавио воде од Турака?”

0012    Сав је диван ником поникао,

0013    Не пониче Секула војвода,

0014    Већ устаде на ноге јуначке:

0015    ”Кнеже Лазо, српска круно златна,

0016    Ја ћу теби водице донети!”

0017    Узе копље у десницу руку,

0018    А влашицу у л’јеву ручицу,

0019    Пак отиде на воду Ситницу,

0020    Мирно јесте воде заватио.

0021    Турска га је опазила стража,

0022    Опазише, пак га потераше,

0023    Потераше, пак га ухватише,

0024    Пак му беле савезаше руке,

0025    Одведоше цару под шаторе.

0026    Њкега пита турски цар-Мурате:

0027    ”О, Секула, моје чедо драго,

0028    Кажи право, тако био здраво,

0029    Немој криво, тако био живо

0030    И тешке се муке опростио,

0031    Који оно добар јунак беше

0032    На дорату коњу великому,

0033    На њему свакојако одело:

0034    Рисовина и самуровина,

0035    На глави му калпак и челенка,

0036    А у руци крстат барјак држи,

0037    Крстат барјак од зелене свиле,

0038    О барјаку ките сува злата,

0039    Ветар дува, ките завијава,

0040    Те дората по прсима бије,

0041    Љуто моје растерује Турке,

0042    Растерује на буљуке Турке,

0043    На десетом сабљу зауставља?”

0044    Ал’ беседи Секула војвода:

0045    ”Цар-Мурате, веро некрштена,

0046    Оно ми је мој рођени ујко,

0047    По имену од Сибина Јанко!”

0048    Опет вели турски цар Мурате:

0049    ”Јао, Секула, моје чедо драго,

0050    Који оно добар јунак беше

0051    На алату сав у суву злату,

0052    На глави му калпак и челенка,

0053    И у руци крстат барјак беше,

0054    Крстат барјак од зелене свиле,

0055    О барјаку ките сува злата,

0056    Ветар дува, ките завијава,

0057    Те дората по прсима бије,

0058    Љуто моје растерује Турке,

0059    Растерује на буљуке Турке,

0060    На десетом сабљу зауставља,

0061    По десет ји на копље набада,

0062    Од јунаштва на рамена диже,

0063    Пак с рамена у то море баца?”

0064    Ал’ беседи Секула војвода:

0065    ”Цар-Мурате, веро некрштена,

0066    Оно је мој родитељ био,

0067    Мој родитељ млад Дмитре Јакшићу!”

0068    Опет вели турски цар-Мурате:

0069    ”Ој, Секула, моје чедо драго,

0070    Који оно добар јунак беше

0071    На дорату коњу маленому,

0072    На њему је свакојако од’јело,

0073    Рисовина и самуровина,

0074    На глави му калпак и челенка,

0075    А у руци крстат барјак држи,

0076    Крстат барјак од зелене свиле,

0077    О барјаку ките суво злато,

0078    Ветар дува, ките завијава,

0079    Те дората по прсима бије,

0080    Љуто моје ратерује Турке,

0081    Растерује на буљуке Турке,

0082    У десетом сабљу зауставља,

0083    На мој шатор коња натерује,

0084    Сав ми шатор на машу разнесе

0085    И посече до мене везира,

0086    Баш Османа до десна кољена,

0087    Десну му одсјекао руку,

0088    И однесе јабуку од злата,

0089    У јабуки два камена драга,

0090    Који кошта пола царства мога?”

0091    Ал’ беседи Секула војвода:

0092    ”Цар-Мурате, веро некрштена,

0093    Оно ти је Секула војвода,

0094    Ја, Секула, што с тобом беседим,

0095    Ја однесо јабуку од злата,

0096    Поклони је кнезу честитому,

0097    Честитому и племенитому,

0098    Честит био ко га је родио!”

0099    Ал’ беседи турски цар-Мурате:

0100    ”Јао, Секула, јао, једна курво,

0101    Да се мене онда ухватио,

0102    Каквом би ме смрћу уморио –

0103    Ил’ би мене на ватру сложио,

0104    Или би ме у море бацио

0105    Или би ме, море, обесио?”

0106    Ал’ беседи Секула војвода:

0107    ”Цар-Мурате, веро некрштена,

0108    Ниси курва да на ватри гориш,

0109    Ниси тиква да о дрву висиш,

0110    Ниси риба да по води пловић,

0111    Већ си јуанк да гинеш јуначки

0112    Беле би ти савезао руке,

0113    Да би ти ђогу истерана,

0114    Који никад потрчат’ не може,

0115    Да би ти сабљу зарђану,

0116    Што се никад извадит’ не може,

0117    Пустио б’ те кроз поље Косово,

0118    А за тобом тридесет катана,

0119    Нек’ ти царе, одсијеку главу!”

0120    Кад то царе разабрао речи,

0121    Већма он Секули веже руке,

0122    И даде му ђогу истерана,

0123    Који никад потрчат’ не може,

0124    И даде му сабљу зарђану,

0125    Што се никад извадит’ не може,

0126    Пак га пусти кроз поље Косово

0127    И за њиме тридесет Турака

0128    И пред њима Сеимана сина,

0129    Да Скули одсијече главу,

0130    Јер је Турком то велика дика

0131    Каурину тко одсече главу.

0132    Кад су били у бусији првој,

0133    Освртао се Секула војвода

0134    Преко свога рамена деснога,

0135    Насмеја се, поче бесједити:

0136    ”Мили Боже, да чуднога гробља

0137    Што ће бити данас од Турака!”

0138    Ту се њему не свиди бусија;

0139    Кад дођоше у другу бусију,

0140    Ту се њему свидила бусија,

0141    Крај потока, лепе воде ладне,

0142    Пак повика танко гласовито:

0143    ”Света Петко, одреши ми руке,

0144    А, Недјељо, сабљу наоштри ми,

0145    Богом сестро, из планине вило,

0146    Рекла си ми бити у невољи,

0147    Разиграј ми од мејдана ђогу!”

0148    Света Петка одрешила руке,

0149    А Недјеља сабљу наоштрила,

0150    Сестра вили ђогу разиграла –

0151    Да је кому стати погледати

0152    Шта Секула чини од Турака:

0153    У једносга сабљом удараше,

0154    У десетом сабљу заустављаше;

0155    Окрену се и два и три пута,

0156    Неста цару стотина Турака,

0157    Царевога ухватио сина,

0158    Три му грдне задавао ране –

0159    Једна му је рана на ребрима,

0160    Да не била крвцом заливана,

0161    Вид’ла б’ му се ђигерица бела;

0162    Друга му је рана на прсима,

0163    Да не била крвцом заливена

0164    Вид’ло би се срце у јунаку;

0165    Трећа му је рана у гр’оцу,

0166    Да не била крвцом заливена,

0167    Вид’ ла би се у грлу ресица.

0168    Удара га мачем пљоштимице:

0169    ”Иди, курво, пак код цара кажи!”

0170    Оде Туре к двору плакајући,

0171    А Секула гором певајући.

0172    Кад Туре под шаторе дође,

0173    Цар-Мурату паде преко крила:

0174    ”Простри, бабо, мекане душеке,

0175    Врло дуге, а немој широке,

0176    С који три се ни дигнути нећу!

0177    Што учини Секула војвода,

0178    Исјече ти стотину Турака,

0179    Три ми грдне ране задавао,

0180    Од који ти преболети нећу?”

0181    То изусти, пак и душу пусти.

0182    Секула је воде захватио,

0183    Пак однесе под шаторе кнезу.

0184    Седи кнеже, пак сузе пролива:

0185    ”Јао, Секула, моје чедо драго,

0186    Боље б’ било да ишао ниси,

0187    У лицу си пребледио, сине,

0188    Били су те ухватили Турци!”

0189    А Секула мудро одговара:

0190    ”Кнеже Лазо, српска круно златна,

0191    Нису мене ни видили Турци,

0192    А камоли мене ухватили,

0193    Већ сам пио без прилике вино

0194    И под јелом санак боравио,

0195    Зато ми је пребледило лице!”

0196    Тек то они у речи бијау,

0197    Стиже ферман турског цар-Мурата,

0198    Паде књига Лази на кољено:

0199    ”Кнеже Лазо, српска круно златна,

0200    Кнеже Лазо, честито кољено

0201    Молим тебе кано браца мога,

0202    Дај ти мени Секулу твојега,

0203    Гола, нага у кошуљи танкој,

0204    Брез калпака и белога перја,

0205    Брез коњица и оружја светла,

0206    Даћу теби тридесет хиљад’ војске,

0207    Све врховни ага и спаија,

0208    И пред њима мусафер-везира,

0209    Јошт ко тому девет товар’ блага!”

0210    Књигу гледи српски кнез-Лазаре,

0211    Ону гледи, другу брже пише,

0212    Књигу пише, а смеје се гротом:

0213    ”Цар-Мурате, земљи господине,

0214    Ди је била проја за пшеницу,

0215    Ди ће бити Турчин за Србљина!

0216    Не дам теби Секулу мојега,

0217    Да ми дадеш до три добра твоја:

0218    Сребрн мечац среди Дренопоља,

0219    Морску скелу на граду доброму,

0220    Диван-чесму среди Сарајева,

0221    Ти код мене да се с лебом раниш,

0222    Опет не дам Секулу мојега,

0223    Секула је кључи од Крушевца,

0224    Секула је крила од крајине,

0225    Јао, Секула, и дико и вало!”

Литература

  • Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

Vojvoda Sekula

војвода_секула.txt · Последњи пут мењано: 2021/05/21 21:25