Чије је царство је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Сима Милутиновић Сарајлија. Објављена је најприје у дјелу Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

0001    Пију Срби у Косово вино,

0002    вино пију, разговарају се,

0003    него вели Вукашине краље:

0004    „О за бога, Срби браћо моја!

0005    Од ка’ ни се царе преставио,

0006    на кога је оставио царство?“

0007    Ма говори војвода Богдане:

0008    „На мене је царство оставио!“

0009    Е ма рече Мрњавчевић Гојко:

0010    „На мене је царство оставио!“

0011    А говори краље Вукашине:

0012    „На мене је оставио царство!“

0013    Млади Урош ништа не говори.

0014    У кавгу се Срби ударише,

0015    ма их куми младани Урошу:

0016    „А не, Срби, за бога једнога“

0017    Не кољ’те се око туђа царства,

0018    него пођ’те у дно Косовога,

0019    под онијем Жутијем јабланом,

0020    у бијеле Раманице цркве,

0021    па питајте протопоп Неђељка,

0022    он ће вама осједочит царство.„

0023    Ево Срби поше низ Косово,

0024    а ка’ доше у дно Косовога,

0025    у бијеле Раванице цркве,

0026    и ту наше протопоп Неђељка,

0027    ђе ми служи боже летурђије,

0028    па уљезе Вукашине краље

0029    те изведе протопоп Неђељка,

0030    Вукашин му бесјеђаше краље:

0031    “Чуј ме добро,протопоп Неђељко!

0032    Ти на мене осједочи царство,

0033    ал’ ћу твоју изгубити главу.„

0034    Но говори војвода Богдане:

0035    “Чуј ме добро, протопоп Неђељко!

0036    Ти на мене осједочи царство,

0037    ал’ ћу твоју изгубити главу.„

0038    Па говори Гојко Мрњавчићу:

0039    “Чујеш ли ме, протопоп Неђељко!

0040    Ти на мене осједочи царство,

0041    ал’ ћу твоју изгубити главу.„

0042    Ма говори протопоп Неђељко:

0043    “О за бога, Срби браћо моја!

0044    Не могу ви осједочит царство:

0045    да ћу право - изгубићу главу,

0046    ако криво - изгубићу душу;

0047    него ситну књигу напишите,

0048    а шиљ’те је у Прилипу граду,

0049    а на руке Краљевићу Марку,

0050    у њега је круна останула,

0051    он ће вама осједочит царство.„

0052    А кад Срби бјеху разумјели,

0053    полушаше протопоп Неђељка.

0054    Краљ Вукашин ситну књигу пише,

0055    а у књигу обећаје мито,

0056    своме сину Краљевићу Марку:

0057    “Ти на мене осједочи царство,

0058    и узимљи силновито мито,

0059    ал’ ћу твоју изгубити главу!„

0060    А кад Марку ситна књига дође,

0061    и кад виђе што му књига пише,

0062    он је стрицу своме кажеваше,

0063    стрицу своме владици Данилу:

0064    “Гледај стрико, што ми књига пише!

0065    Поклаше се Срби у Косово,

0066    ђе хоћемо изгубити царство,

0067    поклаше се око туђа царства,

0068    но ћу ходит у поље Косово

0069    да им право осједочим царство.„

0070    А стриц њему био бесједио:

0071    “Ела право, тако био здраво!

0072    Ако ће ти погинут тијело,

0073    е ма неће душа, акобогда.„

0074    Ал’ се Марко коња доватио,

0075    ево пољу Косовоме дође,

0076    Србље нађе те пијаху вино,

0077    служи им га царева царица,

0078    Марку мјесто учињаше дивно,

0079    дивно мјесто чело од трпезе,

0080    па ми гледа низ трпезу Марко

0081    и видије младога Уроша,

0082    видије га доље у засједу

0083    ђе пијаше златном чашом вино,

0084    више сузах но црвена вина.

0085    Пак се диже Краљевића Марко,

0086    па отиде низ крај од трпезе,

0087    круну даде младоме Урошу

0088    коју му је царе оставио.

0089    А кад оно Срби видијеше,

0090    тада Срби на ноге скочише

0091    да изгубе Марка и Уроша,

0092    но Марко се коња дофатио

0093    и уграби младога Уроша,

0094    ш њим побјеже низ поље Косово,

0095    и колико зорно бјежијаше

0096    за Марком се поље жежијаше,

0097    бијела га црква уграбила,

0098    сама црква врата затворила.

0099    Но Вукашин копјем замахнуо,

0100    у врата се копље уставило

0101    а проз врата крвца ударила,

0102    он помишли ере уби сина

0103    па погледа проз окно од цркве

0104    и видије Марка и Уроша

0105    ђе шеташе један до другога,

0106    па Вукашин Марку бесједио:

0107    “Чујеш ли ме мио сине Марко!

0108    Да би бог д’о и богородица,

0109    вазда био туђа придворица.„

0110    А Марко је бабу бесједио:

0111    “Да би бог да и богородица,

0112    твоју главу окинули Турци,

0113    а моја те рука осветила!„

0114    Како рече, тако му се стече.

• Сима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

---

Cije je carstvo