Корисничке алатке

Алатке сајта


ибрахим_и_марко

Ибрахим и Марко

Ибрахим и Марко је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Сима Милутиновић Сарајлија. Објављена је најприје у дјелу Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

Текст пјесме

0001    Пију вино до два побратима

0002    у пространу стојну Цариграду,

0003    једно бјеше Краљевићу Марко,

0004    друго бјеше Накић-Ибрахиме,

0005    а пошто се напојили вина,

0006    говори му Накић Ибрахиме:

0007    „А за бога, побратиме Марко!

0008    Је л’, оваке у свијета ћорде,

0009    има л’ боље, има ли острије?“

0010    То жа Марку на свијету било,

0011    побратиму своме говорио:

0012    „Срамота се фалит, побратиме,

0013    свака ј’ добра кад је у јунака,

0014    тек од кад је узео у руке,

0015    је л’ је само крви напојио,

0016    ол’ јуначка нахранио меса

0017    и бедема главам’ окитио,

0018    а ја имам једну остру ћорду,

0019    од ка’ сам је добио у руке,

0020    доста сам је крви напојио

0021    и јуначка напитао меса,

0022    и бедем окитио главам’,

0023    и високе дворе на Прилипу,

0024    у дворе ми вјереница љуба,

0025    љепше има, а мудрије нејма,

0026    не би ми је нико преварио.“

0027    То Турчину и жалије било

0028    па пред царем учинили зарок:

0029    ако Турчин превари љубовцу,

0030    е љубовцу Краљевића Марка,

0031    да му узме вјереницу љубу

0032    и високе дворе на Прилипу,

0033    па Маркову главу и оружје;

0034    ако ли је Туре не превари,

0035    да му Марко главу посијече

0036    и узме му свеколико благо.

0037    Још му Марко даје одијело,

0038    и даде му коња и оружје,

0039    па отиде Накић-Ибрахиме,

0040    он отиде земљом и свијетом,

0041    докле дође у поље Прилипско,

0042    туде Туре коња разиграје,

0043    но гледа га Маркова љубовца,

0044    те га виђе, тек ли га познаде

0045    он да није Краљевићу Марко,

0046    па дозива Росанду робињу:

0047    „Ну изиди, Росанда робиње,

0048    ето иде Краљевићу Марко,

0049    сигурај му госпоску вечеру,

0050    а простри му наопак’ постељу,

0051    ако биде Краљевићу Марко,

0052    каратиће и мене и тебе,

0053    ако биде незнана делија,

0054    неће гледат ка’ лежи постеља,

0055    но Росанди међу очи црне.“

0056    У то Ибро пред дворове дође,

0057    сретала га Росанда робиња,

0058    привати му коња и оруже,

0059    па ушета у дворе бијеле,

0060    постави му госпоцке вечере,

0061    прострије му наопак’ постељу,

0062    он не гледа ка’ стоји постеља,

0063    до Росанди међу очи црне.

0064    Ону ноћцу боравио ш њоме,

0065    кад свануло и сунце грануло,

0066    устануо Накић-Ибрахиме,

0067    и добра се коња дофатио,

0068    па отиде на авлинска врата,

0069    испрати га Росанда робиња,

0070    а кад били на авлинска врата,

0071    Ибрахиме извадио ћорду,

0072    окиде јој дешну плетеницу

0073    па је тиште у шпаг о’ доламе

0074    и побјеже земљом и свијетом,

0075    докле дође у Стамболу граду,

0076    докле Марка Краљевића нађе;

0077    како Ибро свига нађе побра,

0078    још не сјах’о, а зборит му стао,

0079    а тиснуо у шпагове руке:

0080    „Сад устани, Краљевићу Марко!

0081    Да ти добру посијечем главу.“

0082    То му збори, плетеницу вади

0083    па је Марку бачи на кољено,

0084    а веже му наопако руке,

0085    и Марко му ништа не говори,

0086    но сабор се царски накупљаше

0087    те гледају муку и невољу

0088    ка ће гинут Краљевићу Марко.

0089    Сам је Марко ноге прекрстио

0090    свезанијех руках наопако,

0091    а виш’ њега Накић-Ибрахиме,

0092    хазр му је окинути главу,

0093    у то доба дође Анђелина,

0094    мудра ли је, јади је убили!

0095    Све обукла мушко одијело,

0096    запалила чибукли симсију,

0097    под капицу вргла плетеницу,

0098    пак је Ибру тако бесједила:

0099    „А за бога, Накић-Ибрахиме!

0100    Буд ли хоћеш Марка изгубити,

0101    куда ће му вјереница љуба

0102    и високи двори на Прилипу?“

0103    Ал’ је Ибро таде бесједио:

0104    „А тако ми, царев бостанџија!

0105    Мене хоте и двори и љуба,

0106    ја сам Марка на зарок добио,

0107    његову сам преварио љубу.“

0108    А кад виђе Маркова љубовца,

0109    чибуком је капу уздигнула,

0110    плетенице обје испадоше.

0111    Кад је спази Краљевићу Марко,

0112    те он своју угледао љубу,

0113    тек је виђе, теке је познаде:

0114    „А ти ли си, Анђелија Љубо?

0115    Благош мени данас и довијек!“

0116    Скочио се о’ земље на ноге,

0117    мак’о рукам’, сиџим прекинуо,

0118    Ибрахима ћорду докопао,

0119    Ибрахиму главу посјекао,

0120    у то доба везир допануо,

0121    пита везир Краљевића Марка:

0122    „Што је Марко, што царев посинче?“

0123    А Марко му казат не оћаше

0124    но и тога везира посјече,

0125    све изгуби око њега Турке,

0126    тевабију и све пашалије,

0127    онда свога Шарца појахао,

0128    а на вранца Ибра побратима,

0129    на њег’ сједе Љуба Анђелију.

0130    Тако пошли двору бијеломе,

0131    здраво дошли весела им мајка,

0132    здраво дошли својему Прилипу,

0133    а то било кад се поп’јевало.

Литература

  • Сима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

Ibrahim i Marko

ибрахим_и_марко.txt · Последњи пут мењано: 2021/05/24 21:23