Вук Голубовић

Вук Голубовић је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.

Текст пјесме

0001    Још ни зоре ни бијела дана,

0002    А од дана нема ни спомена,

0003    Рано б’јела уранила вила,

0004    Завила се на лагана крила,

0005    Па почину на Ласац планину,

0006    Зове вила грлом бијелијем

0007    По имену и по презимену,

0008    Зове вила Голубовић-Вука,

0009    Дозива га у равне Рудине:

0010    „Ђе си, Вуче, мој соколе сиви,

0011    “Јеси ли се јутрос намјерио,

0012    „Намјерио на равне Рудине,

0013    “Али спаваш, ал’ те санак вара?

0014    „Ако спаваш, не дигнуо главу!

0015    “Ал’ не чујеш, али и не ајеш,

0016    „Ето Турци на те су три банде:

0017    “Од Никшића и од Коренића,

0018    „И од Гацка поља широкога,

0019    “Јутрос ће ти, Вуко, ударити,

0020    „И бијеле овце плијенити,

0021    “Но се држи, мој соколе сиви,

0022    „Спомени се свога отачаства,

0023    “И имена српске Горе Црне.„

0024    Ка’ је Вуко разумио вилу,

0025    Скочи јунак на ноге лагане,

0026    И он узе сјајна џевердана.

0027    Е ма Вуко не вјерује вили,

0028    Ма се Турци примакнули били,

0029    Те гледају овце и овчаре.

0030    Прве су се отвориле овце,

0031    Прве овце Голубовић-Вука

0032    И његова мила стрица Марка,

0033    Код оваца и Вуко и Марко,

0034    Гледају их турске арамбаше,

0035    Па питају једнога јунака,

0036    Те је редом из Горице Црне,

0037    Ускочио у турске крајине:

0038    “Да за Бога, наша вјерна слуго!

0039    „Чије с’ оно пребијеле овце,

0040    “Те их има пунана хиљада,

0041    „А пред њима два добра јунака,

0042    “Сјајне пушке носе на рукама,

0043    „Добра крда, бољијех овчара,

0044    “Без крви нам пуштит’ овце неће?„

0045    Но им вјерна говораше слуга:

0046    “Оно с’ овце Голубовић-Вука

0047    „И сокола Турчиновић-Марка.“

0048    Ма се друге отворише овце,

0049    И пред њима два добра јунака,

0050    На руке им сјајни џевердани.

0051    „Ко је оно, наша вјерна слуго?“ -

0052    „Што питате, Крајичници Турци,

0053    “И оно су из Трешњева овце

0054    „Два Шакића, два соколовића,

0055    “Без крви нам пуштит’ овце неће.„

0056    И треће се отворише овце,

0057    Код оваца два добра јунака,

0058    Сјајне пушке носе на рукама.

0059    “Ко је оно, наша вјерна слуго?„ -

0060    “Што питате, Крајичници Турци,

0061    „Оно су ти два сокола сива,

0062    “Два сокола два Банићевића,

0063    „Банићевић Станко и Шакоје,

0064    “Оно су ти змије Рудимнице,

0065    „Које ће ни вадит’ очи црне.“

0066    Четврте се отворише овце,

0067    И пред њима два добра јунака,

0068    Сјајне носе пушке на рукама.

0069    „Ко је оно, наша вјерна слуго?“ -

0070    „Што питате, Крајичници Турци,

0071    “И оно су из Трешњева овце,

0072    „И код њи су два брата рођена,

0073    “Оба брата Џевердановића,

0074    „И оно су крвави јунаци,

0075    “Без крви нам пуштат’ овце неће.„

0076    У ријечи те су говорили,

0077    Близу им се примакнуо Вуко.

0078    Кад су Вука сагледали Турци,

0079    Сами собом бјеху говорили:

0080    “Фала Богу, фала јединоме!

0081    „Мрка влаха, а црна му брка,

0082    “Страшљиво је њему ударити.„

0083    Таде Вуку Турци ударише

0084    На бијеле црногорске овце.

0085    Стаде писка јаснијех пушаках,

0086    Стаде вриска добријех јунака,

0087    Скупише се пребијеле овце.

0088    Пуче пушка једна од Турака,

0089    Пушка пуче, никад не пуцала!

0090    Обје Марку ноге саломила.

0091    Ма кликује Турчиновић Марко:

0092    “Ђе си, синко, Голубовић-Вуко!

0093    „Уграби ми свијетло оружје,

0094    “Е ме ево ране допадоше,

0095    „Да га с мене не понесу Турци.

0096    “А знаш, синко, Голубовић-Вуко,

0097    „С Турака сам донио оружје.“

0098    Није шала, моја браћо драга,

0099    Кад брат брата зове на невољу,

0100    Кад јуначке полијећу главе.

0101    Кад разумје Голубовић Вуко,

0102    Ђе су Марка ране допануле,

0103    Не кће с Марка узимат’ оружје,

0104    Но код Марка метеризе тврди,

0105    Те му главу и оружје брани.

0106    Но му сила Турска навалила,

0107    Да уграбе од Србина главу.

0108    Докле Турци пројавише овце,

0109    Седам Вуко уби џеверданом

0110    На мртвога свога стрица Марка,

0111    Бранећи му главу и оружје.

0112    Дв’је иљаде узеше оваца,

0113    Појавише низ росне Рудине.

0114    Ту вељађу, е се не бојаху.

0115    Е ма Вуко не оставља овце,

0116    Него често пуни џевердана,

0117    Бије Турке около оваца,

0118    А кликује Цуце соколове.

0119    Но се мрки облак подигнуо

0120    Од крваве српске Горе Црне,

0121    Излијећу млади Црногорци,

0122    Ето Вуку врућа помоћ дође,

0123    И пред њима два Банићевића,

0124    За њима је дваес и два друга.

0125    Ка’ су б’јеле пристигнули овце,

0126    Све гледају млади Црногорци,

0127    Ђе ће чути Голубовић-Вука,

0128    Је ли њима Вуко погинуо.

0129    У ријечи те су говорили,

0130    Пуче пушка из горе зелене,

0131    Сјајна пушка Голубовић-Вука,

0132    Вуко виче канда љељен риче:

0133    „Ђе сте, Цуце, моја браћо драга,

0134    “Кад ваљате, ниђе ли ве нема?!

0135    „Од кад свану док сунце ограну,

0136    “Дванаес сам глава посјекао,

0137    „Стрица Марка осветио мога,

0138    “Ма нијесам пребијеле овце.„

0139    Кад то чули Цуце соколови,

0140    Ђе је њима у животу Вуко,

0141    Алакнуше, Бога споменуше,

0142    И с Турцима кавгу заметнуше.

0143    Ка’ по једном пушке истурише,

0144    Па пламене ноже повадише,

0145    У бијеле овце ускочише,

0146    Из оваца Турке изгонише.

0147    Ма да ви је, браћо, погледати,

0148    Како бјеже пасје вјере Турци,

0149    Ћерају их мрки Црногорци,

0150    Остављају ћурке и саруке,

0151    Са живијех предају оружје.

0152    А што ћу ви, браћо, за то причат’,

0153    До крвава брда Илинога

0154    Четрдесет погибе Турака,

0155    А толико има рањеника;

0156    А одовуд нема ни рањена,

0157    Но старога Турчиновић-Марка.

0158    На томе су боја раздвојили.

0159    Црногорци кад се повратили,

0160    Четрдесет глава доносили.

0161    Ту не има Срба ниједнога,

0162    Којино је био у поћеру,

0163    Те не носи од Турчина главе,

0164    Неки главу, а неки оружје.

0165    А нека их, мајка им весела!

0166    Њима мајка, а мени дружина!

Литература

  • Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
  • Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900.
Штампање