Пејо Никчевић је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Сима Милутиновић Сарајлија. Објављена је најприје у дјелу Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

0001    Кулу гради Веризовић-Мујо

0002    у питомој Грачаници Жупи,

0003    гради кулу док ју направио.

0004    Ка’ је Туре кулу направило,

0005    на кољено ситну књигу пише,

0006    а шиље је у Пјешивце мале,

0007    у Пјешивце на Стубицу малу,

0008    побратиму Никчевићу Пеју:

0009    „Јеси л’ чуо, драги побратиме!

0010    Ја сам б’јелу кулу направио,

0011    а ти не кће доћи, побратиме,

0012    да честиташ мене грађевину.

0013    А тако ми дина и амана,

0014    да си, побре, направио кулу,

0015    у Пјешивце на Стубицу малу,

0016    ја бих тебе доша, побратиме,

0017    да честитам тебе грађевину.“

0018    Кад је Пеја књига допанула,

0019    и кад виђе што му књига каже,

0020    итро скочи од земље на ноге,

0021    ођену се што може најљепше,

0022    још узимје за буле дарове,

0023    по сриједи пушку дофатио

0024    и отиде уз Острог-планину,

0025    и ували преко Бухавицах,

0026    докле дође у питомој Жупи.

0027    На двор био Веризовић-Мујо,

0028    те честита Мују грађевину,

0029    још му буле бјеше даривао.

0030    Мујо га је добро дочекао,

0031    за готову софру засједоше,

0032    око софре пију вино хладно,

0033    док се Пејо вином опојио,

0034    паде јунак з главом у трпезу.

0035    Кад ти виђе Веризовић-Мујо,

0036    он донесе бијела конопца

0037    те му веже наопако руке,

0038    још донесе коњске букагије

0039    те му свеза ноге обадвије,

0040    па отиде у постељу спати.

0041    А кад свану и сунце ограну,

0042    но се диже Веризовић-Мујо,

0043    ал’ ни ту се Пејо не разбира

0044    колико се опјанио вином.

0045    Ну да видиш још Веризовића,

0046    удари га ногом и папучом,

0047    па је Туре ријеч говорило:

0048    „Устан’, курво, Никчевића Пејо“

0049    Е тако ми бога великога,

0050    откано сам кулу направио,

0051    ја нијесам у граду ходио,

0052    ни носио колач капетану;

0053    но ћу тебе водит за колача!„

0054    То кад чуо Никчевића Пејо,

0055    скочи јунак како и помаман,

0056    али су му савезане руке,

0057    савезане и ноге и руке.

0058    Ну да видиш Веризовић-Муја,

0059    ну да виђи Туре побратима!

0060    Он сигура ђога дебелога,

0061    пак се тури њему на рамена,

0062    собом води Никчевића Пеја.

0063    Отидоше низ пространу Жупу,

0064    и дођоше у Сућеску тврду,

0065    ижљегоше на то Сливје равно,

0066    спрема б’јела Оногошта града,

0067    па говори Веризовић-Мујо;

0068    “Виђи, побро, Оногошта града!

0069    Већ какав је бедем оногошки

0070    онђе ће ти окапати глава!„

0071    Но говори Никчевића Пејо:

0072    “Прођ’ се јадан, Веризовић-Мујо!

0073    За то се је бедем направљао

0074    да се кити јуначким главама:

0075    но да ти је на Стубицу доћи

0076    да ти видиш, Мујо побратиме,

0077    по главицам’ на срчево коље

0078    ђе су турске окапале главе.„

0079    Кад то чуо Веризовић-Мујо,

0080    е то њега уједе срамота,

0081    од појаса сабљу повадио

0082    да му добру одсијече главу,

0083    ал’ је Пеју добра срећа била,

0084    пред сабљу му руке надаваше,

0085    прекиде му на руке конопце.

0086    Кад се Пејо рукух дофатио,

0087    он докопа студена камена,

0088    те он гађе Веризовић-Муја;

0089    не погоди Веризовић-Муја

0090    него вранца међу обје очи.

0091    Врисну пусти, скочи у висине,

0092    из седла је Туре избачио,

0093    паде Туре у зелену траву,

0094    из руках му сабља излећела,

0095    но Пејо му сабљу уграбио,

0096    њом Турчину главу откинуо,

0097    и узе му коња и оружје,

0098    пак се тури вранцу на рамена,

0099    и побјеже преко Сливја равна,

0100    те утече зеленој планини.

0101    Здраво Пејо на Стубицу дође

0102    и донесе од Турчина главу.

0103    Сад погледај, драги побратиме!

0104    Погледај ми Никчевића Пеја,

0105    и погледај Веризовић-Муја:

0106    каква Србу вјера у Турчина,

0107    пак што наш’о, то је и тражио.

• Сима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

Pejo Nikcevic