Анђелијћ Вук

Анђелијћ Вук је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Сима Милутиновић Сарајлија. Објављена је најприје у дјелу Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

Текст пјесме

0001    Е се диже Задранине бане

0002    он се диже у лов у планину

0003    су његово тридесет Задранах,

0004    лов ловио за петнаес’ данах,

0005    ево бане лова и не виђе,

0006    а камоли лова да улови,

0007    до га таква намјер нанијела

0008    у Шаркију високу планину,

0009    на бијеле Анђелића овце,

0010    но говори Задранине бане:

0011    „Божја помоћ, овчар код овацах!

0012    Чије с’ овце, ко л’ је код овацах?“

0013    Но је момче ријеч говорило:

0014    „Бог дај тебе, од горе хајдуче!

0015    Јесу овце Анђелића Вука,

0016    а код њих је његов брате Мићо.“

0017    На вјеру га бане уфатио

0018    и свеза му наопако руке,

0019    и узе му хиљаду овацах,

0020    поведе их Задру бијеломе,

0021    а кад Задру бијеломе дође,

0022    ето Мића на муке метнуо,

0023    за ногне га палце објесио,

0024    још му веће муке задаваше,

0025    бан под њиме сламу жежијаше,

0026    док момчету муке одољеле

0027    па је Мићо ријеч говорио:

0028    „А за бога, Задранине бане!

0029    Ал’ ме убиј, ал’ ме посијеци,

0030    ал’ ме метни на тешке откупе,

0031    немој мене овако мучити!“

0032    Кад га бане био разумио,

0033    е му бјеше ријеч говорио:

0034    „О чујеш ме, Анђелића Мићо!

0035    Нити ћу те убит ни појсећи,

0036    ни ћу за те паре ни динара,

0037    ни у жуто млетачка цекина,

0038    до стотину волах из Језерах;

0039    ако ти је и то мало, Мићо,

0040    још двје стотин’ овна преходнога,

0041    ако ти је и то мало Мићо,

0042    још тридесет црвених доламах,

0043    на доламе тридесторо токах

0044    ако ти је и ту мало, Мићо,

0045    још тридесет сјајних џефердарах;

0046    ако ти је и ту мало, Мићо,

0047    тридест чивтах малијех пушаках,

0048    ако ти је и ту мало, Мићо,

0049    још твојега из потаје вранца;

0050    ако ти је и ту мало, Мићо,

0051    још десницу Вука брата твога,

0052    да не чини зулум по крајини.“

0053    Кад је Мићо њега разумио,

0054    те му бјеше ријеч говорио:

0055    „Додај мене дивит и хартију,

0056    е ћу Вуку књигу оправити

0057    да сигура за мене откупе.“

0058    На прешу га бане послушао,

0059    додаде му дивит и хартију,

0060    ево Мићо ситну књигу пише,

0061    а шиље је у Котаре равне

0062    своме брату Анђелијћа Вуку,

0063    све му што је и како је каже.

0064    Посла књигу земљом и свијетом,

0065    докле дође у Котаре равне,

0066    али књига не застаде Вука,

0067    но Вук бјеше горје уз планине,

0068    но застаде Вукову љубовцу.

0069    Кад је млада књигу проучила,

0070    живу ватру бјеше разгрнула

0071    те у ватру књгу сагорјела.

0072    Јадан Мићо чека и гледаше

0073    кад те доћи за њега откупи,

0074    а кад виђе ере ништа нема,

0075    на кољено другу књигу пише,

0076    она књига застанула Вука.

0077    Кад је Вуче књигу проучио,

0078    он се бјеше добро посилио

0079    е ће свога брата избавити,

0080    на кољено ситну књгу пише,

0081    оправи је горје у Језера

0082    да му дође стотину воловах;

0083    ону посла, другу ситну пише,

0084    а шиље је горје у Корита,

0085    да му дође дв’је стотин’ овновах;

0086    ону посла, трећу књигу пише,

0087    а шиље је дужду од Млетаках,

0088    да му пошље тридесет доламах,

0089    на доламе тридесторо токах

0090    и шездесет малијех пушаках,

0091    и тридесет сјајних џефердарах,

0092    ону посла, па четврту пише,

0093    а шиље је на море дуждево

0094    да му дођу од мора медизи,

0095    да му ваде из рамена руку.

0096    На књигу га санак преварио,

0097    па се Вуче од сна пробудио

0098    те је љуби својој говорио:

0099    „Ну отиди у подрум под кулу

0100    те извади врана Мићовога,

0101    скини ш њега седло од биљура,

0102    метни на њем’ коњску самарину,

0103    скини ш њега ибришим колане,

0104    метни на њем’ коњске попружине,

0105    скини ш њега мједене бисаге,

0106    метни на њем’ крпјенице торбе,

0107    скини ш њега узду позлаћену,

0108    метни на њем’ коњску оглавину,

0109    скини ш њега чоху од копита,

0110    метни на њем’ коњску покровчину.“

0111    Кад је млада њега разумјела,

0112    све је тако она наредила,

0113    а Вук ојде на бијелу кулу,

0114    скину с себе ајдучко ођело,

0115    а обуче прње сиромашке,

0116    учини се сужањ невољниче,

0117    па се тури вранцу на рамена

0118    и отиде од града до града,

0119    докле Задру бијеломе дође,

0120    и Задра је опросио града

0121    докле бану пре’ дворове дође,

0122    ал’ пре’ дворе банова робиња

0123    ђе му шика два пособца сина,

0124    божју јој је помоћ називао:

0125    „Божја помоћ, банова робиња!

0126    А тако те мука не допала,

0127    као што је овога јунака,

0128    ну отиди бану на дворове

0129    те замоли бана господара,

0130    неће ли ме бане поплатити.“

0131    Кад је млада њега разумјела,

0132    била му је ријеч говорила:

0133    „Причувај ми ову ђецу луду

0134    док се вратим из двора бијела.“

0135    То је Вуче једва дочекао

0136    па извио двоје ђеце лудо

0137    те их метну у крпјене торбе,

0138    објеси их баби о самару,

0139    па се тури врану на рамена.

0140    Да ти бјеше видијети, побро,

0141    ка се Вуче пр’о Задар провуче,

0142    али глас дође латинину бану

0143    е му Вуче ђецу заробио:

0144    док Латини коње хазураше,

0145    Вук збјеже на врата од града,

0146    док Латини на врата до града,

0147    Вук истрча на сред поља равна

0148    и утече зеленом планином,

0149    здраво Вуче у Котаре дође

0150    и донесе два банова сина.

0151    Ну да видиш банове банице

0152    е се млада на јаде виђела,

0153    на кољено ситну књигу пише,

0154    а шиље је у Котаре равне:

0155    „Богом брате, Анђелијћа Вуче!

0156    Немој мени ђецу запуштити

0157    док ми наше робље мијењамо.“

0158    Кад је Вука књига допанула

0159    и кад виђе што му књига пише,

0160    он баници другу отписује:

0161    „Ах не лудуј, банова банице!

0162    Ја ти нећу ђецу запуштити,

0163    тек ја нејмам вина ни ракије,

0164    ни симита хљеба бијелога,

0165    ни претила меса овнујега,

0166    но ми га је бане одузео,

0167    ма нећу ти ђецу запуштити,

0168    доста имам хљеба овсенице

0169    и студене воде с каменице,

0170    нећу тебе ђецу запуштити,

0171    но доведи мога брата Мића,

0172    доведи га у Шару планину

0173    одкле га је бане заробио

0174    и даћу ти јединога сина,

0175    за другога донеси откупа,

0176    мали откуп шест товарах блага,

0177    у неђељу која прва греде

0178    да ми наше робје мијењамо.“

0179    Кад баници таква књига дође,

0180    извадила из тавнице шужња

0181    па му скроји госпоцко ођело,

0182    о’ шта капу, о’ тога доламу,

0183    сину сужањ ка на гори сунце,

0184    а кад дође свијетла неђеља

0185    е се диже банова баница

0186    и узела шес’ товарах блага,

0187    и отиде у Шару планину,

0188    ту находи Анђелијћа Вука

0189    те су они робје мијењали

0190    и велико весеље чинили.

0191    Али виђи, драги побратиме,

0192    нам’ Србима зулум од Латина!

0193    Тешко брату који брата нејма,

0194    јер без брата нејма узданице,

0195    брат ће брата избавит тавнице.

Литература

  • Сима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.
Штампање