Рајко Нахтигал (Ново Место, 14. април 1877 — Љубљана, 29. март 1958), филолог, слависта, доктор филологиje, професор универзитета (Грац и Љубљана).

Био је први декан Филозофског факултета у Љубљани, први предсједник словенске Академије и ректор универзитета у Љубљани 1927—1928.

Школовао се у Новом Месту и Љубљани, а студирао је филозофију у Бечу. Ту је изучавао славенске језике, а посебно руски. Године 1900. отишао је у Русију и ту се задржао 2 године, срећући се са угледним славистима. Од тада предаје у Бечу, а од 1913. у Грацу. Године 1919. постаје професор у Љубљани. Ректор универзитета у Љубљани је 1927—1928.

Бавио се изучавањима у филологији, лингвистици, славистици, изучавао је старославенски језик и писменост, успоређивао је граматике разних славенских језика. Бавио се и историјом словенског језика, древноруске литературе и руског језика.

Издавао је писане споменике славенске писмености (Синайский требник, 1941—1942. и Слово о полку Игореве, 1954). Његово дјело Славенски језици (1938, 1952, превод на руски 1963) је до данас остало као један од ауторитета у изучавању славенске филологије.

Дописни је члан Српске краљевске академије (Академије философских наука) од 15. фебруара 1930. Дописни је члан Српске академије наука (Одељења литературе и језика) од 22. марта 1948.

• Rajko Nahtigal, Slovenski biografski leksikon
• Српска краљевска академија Год. 38 (1930) 183–195.
• Lj. JAZU 44 (1932) 96–100.
• Словенски биографски лексикон, Љубљана, САЗУ. 6 (1935) 1889–189
• Biographisches Lexikon zur Geschichte Südosteuropas, München 3 (1979) 287–288 (P. Rehder).

• Краћа биографија на сајту САНУ

Rajko Nahtigal