Вигањ — ковачка радионица.¹⁾

Видати — лијечити/лечити.²⁾

Видло или видјело — свјетло, освјетљење.³⁾

Виђен — угледан, или наочит и згодан човјек.⁴⁾

Виђети — видјети.⁵⁾

Вижле — пас препеличар.⁶⁾

Вијати — 1.⁷⁾ завијати, отужно се гласати 2.⁸⁾ чистити жито или грах (пасуљ) на вјетру, вијачом. Види и превијавати.

Вијача — направа за чишћење зрна житарица од труња, вијањем.⁹⁾ Види и превијавати.

Вијор — вихор, вртлог који направи вјетар кад усковитла прашину.¹⁰⁾

Викање — 1. вика, гласно драње 2.¹¹⁾ појачан полни нагон код женке свиње.

Вилајет — покрајина.¹²⁾

Виланција — финанси.¹³⁾

Вилаш — (животиња) са роговима зашиљеним и закривљеним као виле.¹⁴⁾

Вилен — подивљао, луд, разјарен.¹⁵⁾

Велињак — бијесан човјек, дух.¹⁶⁾

Винта — кочница на запрежним колима. Види и винтати.¹⁷⁾

Винтати — кочити запрежна кола. види и винта, бремза.¹⁸⁾

Вињкаст — љубичаст.¹⁹⁾

Вирањга или фирањга — завјеса.²⁰⁾

Вираум — изненадна појава јаког вјетра.²¹⁾

Вираунин или Фираунин — Циганин.²²⁾

Високопочитајемо — најпоштованије.²³⁾

Височајши — приликом обраћања највиши.²⁴⁾

Виста — узвик коњима да крену.²⁵⁾

Вита или витлић — направа за намотавање предива.²⁶⁾

Витица — прстен, бурма.²⁷⁾

Витмилук — препреденост.²⁸⁾

Вић — видјети (у смислу сазнања, испитивања).²⁹⁾

Вишина — већина, понекад и висина.³⁰⁾

Вишкал или фишкал — адвокат, или мудар човјек.³¹⁾

• Љубомир Кокотовић, Гут бај Бродвеј ело Вранс, ГНБ „Жарко Зрењанин”, Зрењанин, 1996.
• Меша Селимовић, Дервиш и смрт - Рјечник турских и мање познатих ријечи, уредник Манојло Вукотић, Компанија Новости а.д., Београд, 2004, стр. 407—414, ИСБН 86-7446-031-3
• Мирољуб Манојловић, Двор и породица књаза Милоша у Пожаревцу 1825-1839, Зборник 1, уредник Јасмина Николић, Историјски архив Пожаревац, 2011, ИСБН 978-86-84969-40-0
• Петар Кочић, Јауци са Змијања, Српска књижевност у сто књига, број 46, Матица српска, Српска књижевна задруга, Нови Сад, Београд, 1972.
• Бошко М. Бућан, Рјечник српског говора Кордуна, Завичајни клуб Кордунаша Београд, 2011, ИСБН 978-86-912939-4-9

Rjecnik Vi