Коба — кобила.¹⁾

Кобача — дрвена гајба (кутија са отворима) за смјештај живине.²⁾

Кобељати се — копрцати се, мигољити, покушавати се извући из неке ситуације.³⁾

Ков — мираз у новцу.⁴⁾

Ковач — занатлија који је некада израђивао пољопривредне алатке: плугове, раонике, дрљаче, мотике, лопате, ашове, српове, косе, затим делове за кола, секире, опрему за огњиште, као и амајлије, поткивао је коње и краве, точкове за кола и друге алатке. Ковачки занат је био један од најцењенијих током 19. у 20. века, без кога је живот на селу био готово незамислив.⁵⁾

Ковчица — мала алка на горњем дијелу панталона (хлача, лача). Заједно са кукцом служи за везање струка на панталонама.⁶⁾

Ковртањ или ковртаљ — божићни крух (хљеб, хлеб) округлог облика, са отвором у средини.⁷⁾

Кожун — одјевни предмет од овчије коже са крзном, сличан прслуку али дебео.⁸⁾

Кожух — зимски одевни предмет од јагњећа или овчија кожа, с руном са унутрашње стране, који израђују ћурчије. Један је од најстаријих познатих хаљетака. Један од најстаријих помена кожуха је из средњег века, у Студеничком типику. Био је заступљен у свим областима Србије.⁹⁾

Kожухар — ћурчија.¹⁰⁾

Козаљка — подлога за игру козања.¹¹⁾

Козање — игра за два играча који се труде да имају што више „трица”, попуне 3 ознаке у истом правцу, и то исто онемогуће противнику. Ова игра се данас понекад зове „млин”.¹²⁾

Козати се — играти се козања.¹³⁾

Козар — чувар коза.¹⁴⁾

Козаре — врста јестивих гљива (печурки).¹⁵⁾

Козлевина — козје млијеко.¹⁶⁾

Козњаче — врста јестивих гљива (печурки).¹⁷⁾

Козица (или којца) — 1.¹⁸⁾ шерпа, мањи плитки лончић.

Којца (или козица) — 1.¹⁹⁾ шерпа, мањи плитки лончић.

Кокија — мирис.²⁰⁾

Кокошњак — кокошињац.²¹⁾

Кокуће — код куће.²²⁾

Колајна — медаља.²³⁾

Колар — занатлија који израђује запрежна кола, чезе, фијакере.²⁴⁾

Коласт — назив за шарену стоку која по тијелу има бијеле мрље („флеке”).²⁵⁾

Колачара — врста јабуке.²⁶⁾

Колаши — мушке вунене чарапе са копчом са стране, које се носе у Херцеговини.²⁷⁾

Колбаша — најбољи и најбржи копач током радова у пољу.²⁸⁾

Колце — мало коло, калем, шпула, намотај конца.²⁹⁾

Колембари — капе направљене од дугачке траве и украшене цвијећем. Правили су их говедари на Ивањдан.³⁰⁾

Колендер — дебље савијено жељезо за спајање дрвених греда.³¹⁾

Колија — колона запрежних кола.³²⁾

Колијер — оковратник, крагна кошуље.³³⁾

Колик — колики, колико велик.³⁴⁾

Коликачки — колико велик, јако велики.³⁵⁾

Колир — јака.³⁶⁾

Количе — мала колија, колијица.³⁷⁾

Колмајзи — посебна врста грожђа која се користи за коврџање косе.³⁸⁾

Колница — спремиште запрежних кола.³⁹⁾

Коло — 1. поредак људи при игри/плесу 2.⁴⁰⁾ точак 3.⁴¹⁾ рингла (гријаћи/грејни елемент) на пећи.

Колобура — отвор у зиду, обично за овце.⁴²⁾

Коломаст (или коломаз) — маст за подмазивање осовина точкова на запрежним колима.⁴³⁾

Коломаз (или коломаст) — маст за подмазивање осовина точкова на запрежним колима.⁴⁴⁾

Кољање — бушење рупа шиљастим коцем ради сађења поврћа.⁴⁵⁾

Кољенчење — везивање једне ноге за врат краве, да не може да трчи.⁴⁶⁾

Ком — житка маса која се ствара по окончању врења плодова од којих се пече ракија.⁴⁷⁾

Комадесница — велики комад нечега.⁴⁸⁾

Комара (или камара) — соба, остава за храну.⁴⁹⁾

Комарица — мушица, или комарац.⁵⁰⁾

Комис — војнички хлеб.⁵¹⁾

Комињач — машина за одвајање зрна од клипа кукуруза, круњач. Види и комињати.⁵²⁾

Комињати — крунити кукуруз, види и комињач.⁵³⁾

Комита — хајдук, или одметник, или борац за слободу.⁵⁴⁾

Комо или комај — једва.⁵⁵⁾

Комјен — димњак на брвнари.⁵⁶⁾

Комо или комај — једва.⁵⁷⁾

Комоција — 1.⁵⁸⁾ велики простор.

Комот — дио коњске опреме, ставља се коњу на спој врата и тијела.⁵⁹⁾

Комотан — 1.⁶⁰⁾ довољно велик 2.⁶¹⁾ без обавеза, докон.

Компанија — војна формација у Војној Крајини, чета.⁶²⁾

Комуна — махуна. Изговара се са кратким у.⁶³⁾

Комуша — 1.⁶⁴⁾ сасушена стабљика кукуруза 2.⁶⁵⁾ окомак-клип кукуруза након скидања зрна.

Комушати — одвајати плод од његовог природног омотача, највише кукуруза.⁶⁶⁾

Комушиште — њива са које су пожњевени струкови комуше.⁶⁷⁾

Комушњак — стог (гомила) комуше.⁶⁸⁾

Конабати се — борити се, бранити се.⁶⁹⁾

Конак —

1. преноћиште⁷⁰⁾
2. посао који се треба обавити прије спавања („јеси ли смирио конак?”)⁷¹⁾
3. кућа угледног домаћина⁷²⁾

Конаџија или коначар — човјек који је дошао да преноћи код некога.⁷³⁾

Конаџија или коначар — човјек који је дошао да преноћи код некога.⁷⁴⁾

Коншија — комшија, сусјед.⁷⁵⁾

Коншијски — комшијски, сусједски.⁷⁶⁾

Коншилук — комшилук, сусједство.⁷⁷⁾

Конта — рачун.⁷⁸⁾

Контати — планирати, размишљати,⁷⁹⁾ рачунати.⁸⁰⁾

Коњић — 1. мали коњ 2.⁸¹⁾ дио тамбурице преко којег се подижу жице.

Коњозобица или коњозавица — врећица која се објеси коњу на врат тако да иде преко њушке. У њу се стави кукуруз или пшеница, па коњ може да једе из ње. Користила се доста при путовању, на застанку.⁸²⁾

Коњозавица — исто као коњозобица.⁸³⁾

Коњушарење — чување коња на испаши.⁸⁴⁾

Копа — 1.⁸⁵⁾ гомила камена туцаника од једног кубног метра, сложена поред пута у посебан облик 2.⁸⁶⁾ гомила дрвета спремна за израду дрвеног угља 3.⁸⁷⁾ зараван у шуми гдје се производи дрвени угаљ.

Копач — 1.⁸⁸⁾ врста плуга за окопавање усјева 2.⁸⁹⁾ савијене виле за истовар ђубра из кола, савијене према доље.

Копања — плитка стара или изубијана посуда за храну.⁹⁰⁾

Копе — плетене папуче („шлапе”), сличне јако дебелим плетеним чарапама.⁹¹⁾

Коперте — бијели прекривачи за кревете са везеним или „шлинганим” украсима.⁹²⁾

Копиле — ванбрачно дијете.⁹³⁾

Копнити — топити се, нестајати.⁹⁴⁾

Копно — без снијега. Окопнити — доћи у стање без снијега („добро да је коначно окопнило”).⁹⁵⁾

Копоран — врста кратке хаљине с рукавима.⁹⁶⁾

Копрен — густо свилено сито.⁹⁷⁾

Копренац — густо сито.⁹⁸⁾

Копун — 1.⁹⁹⁾ ратоборан пијетао 2.¹⁰⁰⁾ ратоборан човјек.

Кораба — врста жуте јестиве репе.¹⁰¹⁾

Корацати — корачати.¹⁰²⁾

Корачај — корак.¹⁰³⁾

Корба — већа кошара.¹⁰⁴⁾

Корда — фитиљ.¹⁰⁵⁾

Корице — 1.¹⁰⁶⁾ мало корито 2.¹⁰⁷⁾ дио млина.

Коричњак — нож за преклапање са корицама.¹⁰⁸⁾

Корити — критиковати за нешто лоше учињено. Види и карати.¹⁰⁹⁾

Корпар — најзаступљенији занатлија у Србији почетком 20. века, посебно у домаћој радиности.¹¹⁰⁾

Коруга — 1.¹¹¹⁾ истругана кора бундеве, и слично 2.¹¹²⁾ издубљено дрво 3.¹¹³⁾ удубљење.

Коса — 1. длаке на горњој половини главе 2.¹¹⁴⁾ падина, стрмина 3.¹¹⁵⁾ алатка за кошење.

Косац — особа која коси.¹¹⁶⁾

Косе — коса на глави.¹¹⁷⁾

Косибаша или косимбаша или козбаша — предводник групе косаца.¹¹⁸⁾

Косибаша или косимбаша или козбаша — предводник групе косаца.¹¹⁹⁾

Косибаша или косимбаша или козбаша — предводник групе косаца.¹²⁰⁾

Косиште — држалица за косу са два рукохвата.¹²¹⁾

Косјер — алатка слична српу.¹²²⁾

Косјерити се — мрштити се, љутити се.¹²³⁾

Костер или коштер — врста корова.¹²⁴⁾

Котац — преграђени простор за јагњад.¹²⁵⁾

Котач — 1.¹²⁶⁾ бицикл.

Котарица — округла оградица од прућа исплетена око стога сијена или сламе. Служила је за смјештај ситније крме (хране за стоку).¹²⁷⁾

Котлање — врста игре на отвореном за више учесника.¹²⁸⁾

Котларина — надокнада за услугу печења ракије.¹²⁹⁾

Котличе — котличе.¹³⁰⁾

Котловина — месо скувано у котлу.

Котрљак — простор за боравиште свиња, ван свињца.¹³¹⁾

Котроманити — уништавати, затирати.¹³²⁾

Коћ — нека, нека си.¹³³⁾

Коће (ко'ће, кот'ће) — код куће.¹³⁴⁾

Кочачић — мали свињац.¹³⁵⁾

Кочак — свињац.¹³⁶⁾

Кочет — свињска длака.¹³⁷⁾

Кочић — мали колац, може да означава међу.¹³⁸⁾

Кочоперан — онај ко се прави важан.¹³⁹⁾

Кочоперити се — правити се важан.¹⁴⁰⁾

Костер или коштер — врста корова.¹⁴¹⁾

Кошаница — ливада за кошење.¹⁴²⁾

Кошара — стаја за говеда.¹⁴³⁾

Кошић — 1.¹⁴⁴⁾ сједало за кочијаша 2.¹⁴⁵⁾ дрвени сандук у млину љевкастог облика. Има отвор на ужој страни кроз који испада жито при мљевењу.

Кошуљац — дио женске одјеће, слично као данас комбинезон.¹⁴⁶⁾

• Бошко М. Бућан, Рјечник српског говора Кордуна, Нови Сад, 2011, ИСБН 978-86-912939-4-9
• Мирољуб Манојловић, Двор и породица књаза Милоша у Пожаревцу 1825-1839, Зборник 1, Јасмина Николић, Историјски архив Пожаревац, 2011, 978-86-84969-40-0
• Иво Андрић, Кућа на осами - Речник турцизма, уредник Чедомир Мирковић, Вук Крањчевић, „Просвета” д.д., Београд, 1997, ИСБН 86-07-01079-4
• Бора Станковић, Нечиста крв, Коштана, Српска књижевност у 100 књига, број 47, Матица српска, 1970.
• Петар Кочић, Јауци са Змијања, Српска књижевност у сто књига, број 46, Матица српска, Српска књижевна задруга, Нови Сад, Београд, 1972.
• Никола Зега, Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, 2, С-Ж, Станоје Станојевић, Биоблиографски завод д.д., Загреб, 1927, стр. 373
• Милорад Сијић, Значајни људи Крушевца: (1833-1944), Епархија крушевачка, Крушевац, 2012, 978-86-89241-013
• Koжухарски (ћурчијски) занат, Етнографски музеј, Београд
• Група аутора, Историјски извори за такмичење у седмом разреду основне школе, Београд, 2010.

Rjecnik Ko