Мјера — 1. мјерило, мерило 2.¹⁾ посуда од двадесет литара запремине.

Мјерчин — геометар, човјек који врши премјер (премер).²⁾

Мјестовни — ријетко никли (кукурузи и слично).³⁾

Мјешајица — дрвена кувача (велика жлица/кашика) за мијешање паленте током кувања.⁴⁾

• Бошко М. Бућан, Рјечник српског говора Кордуна, Нови Сад, 2011, ИСБН 978-86-912939-4-9

Rjecnik Mj