Свадба и кавга је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Сима Милутиновић Сарајлија. Објављена је најприје у дјелу Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

0001    Пије вино двадесет Обршћанах

0002    у Обрсту бијеломе граду,

0003    на високу Вилипову кулу,

0004    служи вино Вилипов-Никола,

0005    сваком бану пуну чашу даје,

0006    бабу своме подно чаше даје,

0007    но му вели Вилип Обрстару:

0008    „А мој сине, Вилипов-Никола!

0009    Што сам тебе на жа учинио

0010    те ми дајеш подно чаше вино?“

0011    -Њему вели Вилипов-Никола:

0012    „Невоља је, Филип-Обрстару!

0013    Врсници се моји поженише,

0014    а врснице моје поудаше,

0015    а ти мене не ожени, бабо“.

0016    Но му вели Вилип-Обршану:

0017    „У з’о час те оженио, синко!

0018    Ја сам чуо, кажевали су ми,

0019    у Удбини у турској крајини,

0020    у силнога сердар Мустав-аге,

0021    у њега је прикладна Хајкуна,

0022    љепоте јој у Турћију нејма,

0023    ’но да нејма у двадесет бановах.

0024    Ко ће поћи ка Удбину граду

0025    да испроси у Муја ђевојку

0026    даћу њему три товара блага?“

0027    Ту се добар јунак намјерио,

0028    намјерио Видак-барјактаре,

0029    поскочио, вранца окрочио,

0030    усједе му Видак на рамена,

0031    оћера га гором и планином.

0032    А кад дође у турску Удбину,

0033    пре’ дворове сердар Мустав-аге,

0034    ту осједе вранца дебелога,

0035    па уљезе у дворове Мују,

0036    он ту нађе сердар Мустафагу,

0037    божу му је помоћ називао,

0038    сердар му је приватио дивно:

0039    „Бог дај тебе, незнана делијо!“

0040    Лијепо га сердар дочекао,

0041    за готову совру засједоше,

0042    пише вино а једоше месо,

0043    но му вели Видак-барјактаре:

0044    „А за бога,сердар Мустаф-аго!

0045    Ни ме питаш, нити ти ја кажем

0046    што сам тебе доша на дворове.“

0047    Но му вели сердар Мустафаго:

0048    „Ој делијо, ја те не познајем!

0049    Од кога си краја и корјена?“

0050    Но му вели Видак-барјактаре:

0051    „Ја сам јунак од Приморја равна,

0052    син сам био Шимун-капетана,

0053    сестрић мио Костреша хајдука,

0054    ако си га чуо ил’ видио.“

0055    Но му вели сердар Мустаф-ага:

0056    „Ах ту ли си,курвино копиле!

0057    Ти да имаш соколова крила,

0058    не би т’ меса уносило перје,

0059    ол’ да су ти џини калаузи,

0060    не би џини угодили пута.“

0061    Али збори Видак-барјактаре:

0062    „Аман мало, сердар Мустаф-аго!

0063    Да ти кажем што сам ти дошао,

0064    ево мене Вилип оправио

0065    да испросим у тебе ђевојку

0066    за Николом једнијем сином.“

0067    У то доба Гојени Халиле:

0068    „Чујеш мене, Видак-барјактаре!

0069    Што ти иштеш у Муја ђевојку,

0070    кунем ти се, а вјеру ти давам,

0071    да је мене царе запросио,

0072    ја му Хајку не бих поклонио,

0073    е ма хоћу Филипу ’брстару,

0074    за Николом јединијем сином.

0075    Ако ћеш ми дати вјеру тврду

0076    да је неће Вилип покрстити,

0077    н’ ако би јој с добре воље било.“

0078    Ту му Видак тврду вјеру даје

0079    да је никад покрстити неће.

0080    Прстен стаља, свадбу уговара,

0081    докле дође тамо и овамо.

0082    Отоле се Видак подигнуо,

0083    кад он дође у Обрсту граду,

0084    добро га је Вилип дочекао,

0085    те га пита Вилип-Обрстару:

0086    „Јеси ли ми цуру испросио?“

0087    Њему вели Видак-барјактаре:

0088    „Купи свате, ајде по ђевојку,

0089    скупи мало сватах пет стотинах

0090    а пред њима Петра капетана

0091    и пошљи им тридесет јенђијах,

0092    а пред њима секу Николину.“

0093    Барјак даше нејаку Видаку,

0094    отоле се свати подигнули

0095    док дођоше ка Удбињу граду,

0096    добро иг је Халил дочекао,

0097    он разводи свате по конаках,

0098    а јенђије на Мујову кулу.

0099    Данак прође, а тавна ноћца дође,

0100    Халил служи вино јенђијама,

0101    док с’ огласи јунак по дворове,

0102    зове јунак Гојена Халила:

0103    „Ну изиди, Гојени Халиле!“

0104    Он изиде јунак пре’ дворове:

0105    кад ево ти махнитина Тале,

0106    на његову претилу кулашу,

0107    Халила је богом братимио:

0108    „Богом брате, Гојени Халиле!

0109    издај мене свате Вилипове.“

0110    Но му вели Гојени Халиле:

0111    „Види Тала, поганога хала,

0112    да како ћу издати пријатеље?“

0113    Још му вели Будалина Тале:

0114    „Даћу тебе седам агалуках,

0115    све што ми је од баба остало“!

0116    Но му вели Гојени Халиле:

0117    „Кунем ти се, а вјеру ти дајем,

0118    ђе не могу бунити сватове,

0119    ноћас биг ти главу посјекао!“

0120    Наједи се Будалина Тале,

0121    он отиде у камену лонџу,

0122    он у лонџу да испија вино,

0123    Халил оде на бијелу кулу,

0124    но бог уби Николину секу,

0125    е не хоће вина ни шербета

0126    док не види Хајкуну ђевојку.

0127    То жа било Гојену Халилу,

0128    ема му се од ине не може,

0129    но доведе Хајкуну ђевојку,

0130    енђијама ићрам учинила,

0131    па скочила сека Николина,

0132    те је були курјук расплетала,

0133    обрну јој косу низ образе,

0134    уплеће јој гроше и динаре,

0135    прекрсти јој косу на образу.

0136    Но да вели Гојени Халиле:

0137    „Крсти кучко, Николина секо!

0138    Ја ћу тебе сјутра потурчити.“

0139    Отле скочи на ноге лагахне,

0140    он отиде у камену лонџу,

0141    те ту нађе Будалину Тала:

0142    „Муштулук ти, Будалина Тале!

0143    Е хоћемо удрит сватовима;

0144    хајде, Тале, Бишћу бијеломе,

0145    поздрави ми од Бишћа Халију

0146    да доведе другах три стотине,

0147    е хоћемо пратит пријатеље.

0148    Па још сврни старцу Варићаку

0149    да доведе триста Варићаках,

0150    е хоћемо пратит пријатеље:

0151    хајде отле Ковачини Раму

0152    да доведе триста Ковачанах,

0153    да пратимо наше пријатеље;

0154    сврни, Тале, Ћејванаги старцу

0155    нек доведе другах три стотине

0156    да пратимо наше пријатеље,

0157    пријатеље силене кауре;

0158    ти доведи триста Орашанах,

0159    ја ћу дићи листом Удбињане.“

0160    Ноћца прође, био данак дође,

0161    чауш виче, дамбулхана риче:

0162    „Хазурола, кићени сватови!

0163    На дарове, Мују пре’ дворове.“

0164    Пре’ дворе се свати окупили,

0165    добро иг је Халил дочекао,

0166    дарива иг што је за којега,

0167    неком јаглук, а неком бошчалук,

0168    Петру даше ћурак до долине,

0169    а Видаку о’ злата јабуку,

0170    а Николи коња и ђевојку,

0171    па навали вино и ракију

0172    и осталу сваку ђаконију.

0173    Мало стало, дуго не трајало,

0174    кад ево ти Будалина Тале,

0175    води Тале другах три стотине,

0176    па одоше дворитит сватове.

0177    Мало стало, друго не застало,

0178    кад ево ти од Бишћа Халија,

0179    води Хале другах три стотине,

0180    па одоше дворити сватове.

0181    Мало било, мање проминуло,

0182    кад ево ти старога Ћејвана,

0183    води Ћејван другах три стотине,

0184    па одоше дворити сватове.

0185    Мало стало, дуго не постало,

0186    кад ево ти старца Варићака,

0187    води старац триста Варићаках.

0188    Халил диже своје Удбињане,

0189    пак се диже кита и сватови,

0190    а пред њима Петар капетане,

0191    одмакоше пољем Удбињскијем,

0192    но за њима пристајаху Турци,

0193    а пред њима Будалина Тале -

0194    ма какав је, јад га задесио:

0195    одио је себе и кулаша,

0196    на њега су гаће од клашањах,

0197    проз гаће му пропала кољена,

0198    а на њега од шајка хаљина,

0199    проз рукаве промолио лакте,

0200    а проз капу перчин му пропао;

0201    на кулашу гола дрвеница,

0202    с једне стране, оковата балта,

0203    с друге стране тешка топузина,

0204    но му топуз прекривио балту,

0205    на кулаша садно направио,

0206    угна Тале коња у сватове,

0207    он нагони коња на Видака,

0208    но му вели Бајрактар-Видаче:

0209    „Прођ’ се тамо, Будалина Тале!

0210    Не замећи кавге у сватове,

0211    но ако си јунак од јунака,

0212    од сватовах да се измакнемо,

0213    па на сабје живот дијелимо!“

0214    Не свиђе се Будалина Талу,

0215    прогна коња Петру капетану,

0216    овако је Петру бесједио:

0217    „Бака море, Петре капетане!

0218    Чудна ћурка, бољега калпака,

0219    са ћурка ћеш заметнути кавгу,

0220    а с калпака изгубити главу.“

0221    Сабјом махну посјече му главу.

0222    У сватове заменту се кавга,

0223    убише се огњем из пушаках,

0224    паде тама од неба до земје,

0225    а то гледа од планине вила,

0226    лети вила на лагахна крила,

0227    док долеће на јелу зелену,

0228    милосну се богу помолила:

0229    „Дај ми, боже, вијар од планине,

0230    да размахне маглу у крајеве,

0231    да ја виђу ко је погинуо.“

0232    бог јој даде вијар од планине

0233    те разману маглу крајевима,

0234    кад од оно сватах пет стотинах

0235    нејма ниђе свата ниједнога,

0236    до јаднога Видак-барјактара,

0237    јунак зап’о у клисуру тврду,

0238    и код њега Вилипов-Никола,

0239    а све Турци насред поља равна,

0240    и код њих су тридесет јенђијах,

0241    и Хајкуна лијепа Туркиња,

0242    пак одоше дијелити даре,

0243    не могу се погодит никако

0244    око ћурка Петра капетана.

0245    А то гледа Видак-барјактаре

0246    те Николи, ријеч бесједио:

0247    „Ах Никола, мој жалосни друже!

0248    Примакни се у дно поља равна,

0249    е ћу отит до труског тамбора

0250    да уграбим Хајкуну ђевојку,

0251    или твоју секу ил’ Хајкуну.

0252    Ако би ми до невоље било,

0253    да би мени био у индату.“

0254    Па отоле усједе вранчића,

0255    поћера га пољем крвавијем,

0256    привуче се Видак у јенђије

0257    те Хајкуни попружио руку,

0258    а Хајкуна њему обадвије,

0259    бачио је за се на вранчића,

0260    па побјеже пољем широкијем.

0261    О’ тураках нико не видио

0262    до Турчина махнитине Тала,

0263    он за њиме наћера кулаша,

0264    па бесједи махнитина Тале:

0265    „Ој Хајкуно, секо Мујагина!

0266    Уклони се на лијеву страну,

0267    е ћу гађат барјактар-Видака.“

0268    Она му је ријеч бесједила:

0269    „Крш да ти је, махнитина Тале!

0270    Чврсто ме је влашче притегнуло.“

0271    Па још боље покрива Видака,

0272    близу га је Тале сустигнуо,

0273    ма га Видак богом братимјаше:

0274    „А мани ме, Тале копиљане!

0275    Док дотурим Николи ђевојку,

0276    па ја и ти да се обидемо.“

0277    А ману му Будалина Тале

0278    док додаде Николи ђевојку,

0279    бјежи јунак ш њоме уз планину,

0280    поврну се Видак-барјактаре

0281    те на Тала јуриш учинио,

0282    једном њега куцну топузином,

0283    од коња га добра одвојио

0284    и одиста посјећи га ћаше,

0285    кад се нешто за се обрнуо,

0286    ал’ ево ти триста Орашанах,

0287    хазар су га жива уватили,

0288    Видак у њ’ јуриш учинио

0289    те посјече триста Орашанах

0290    пак одиста и сам побјећ шћаше

0291    кад ево ти до Бишћа Халила:

0292    „Стани курво, барјактар-Видаче!

0293    Да на сабје живот дијелимо.“

0294    Ту удари јунак на јунака,

0295    но тек махну Видак барјактаре

0296    о’ Турчина одасјече главу,

0297    плећи даде а бјежати поше,

0298    кад ево ти Танковић Османа:

0299    „Стани курво, барјактар-Видаче!

0300    Да ми платиш од Бишћа Халију.“

0301    Добро бјеше Видак измакао,

0302    али му се мало поврнуо,

0303    на брицке се ударише ћорде,

0304    но кудијен Турчин удараше

0305    из Видака живи огањ скака,

0306    а кудије Видак удараше,

0307    онудије црна кврца враше,

0308    од коња га добра одвојио,

0309    па прискочи - посјече му главу,

0310    па одиста и бјежати ћаше,

0311    кад се нешто за се обрнуо,

0312    ал’ ево му сердар Мустаф-аго:

0313    „Стани курво, барјактар-Видаче“!

0314    Да си, курво, побјегао лани,

0315    данас би те Мујо сустигао.„

0316    Па удари јунак на јунака,

0317    једном махну барјактар-Видаче

0318    те удари сердар Мустаф-агу,

0319    по појасу и свилену пасу,

0320    виде му се црне џигерице,

0321    одиста га и посјећи ћаше,

0322    но нешто се обрнуо за се,

0323    кад ево ти триста Удбињанах,

0324    хазар су га уфатити жива,

0325    у њиг Видак јуриш учинио

0326    те посјече триста Удбињанах,

0327    па сад збиља ћаше и побјећи,

0328    кад ево ти старца Варићака,

0329    на Видака јуриш учинио,

0330    а Видак га добро дочекао,

0331    он посјече старца Варићака,

0332    и његово три стотине другах,

0333    пак већ збиља и бјежати ћаше,

0334    док ево ти старца Ћејван-аге:

0335    “Стан’ полахко, барјактар-Видаче!

0336    Ласно ти је ђецу цвијељати,

0337    но је мука старца дочекати.„

0338    Ту удари јунак на јунака,

0339    на Видака шипка од челика,

0340    на Ћејвана панцијер кошуља,

0341    куд Ћејвана Видак удараше,

0342    онуд живи огањ посипаше,

0343    кудије ли Ћејван удараше,

0344    онудије црна кврца враше,

0345    двије њему шипке саломио.

0346    А кад виђе барјактар-Видаче,

0347    Ћејвану је ногу посјекао,

0348    плећи даде а бјежати стаде,

0349    он утече јунак уз планине,

0350    а кад би далек’ у планину,

0351    ал ево ти Хајкуне ђевојке,

0352    Никола је саму оставио,

0353    па јој рече барјактар-Видаче:

0354    “А за бога, Хајкуно ђевојко!

0355    Да камо ти Вилипов-Никола?„

0356    Она му је млада бесједила:

0357    “Он побјеже у Обршта града.„

0358    Но јој вели Видак-барјактаре:

0359    “Јаши за мном на дебела вранца!„

0360    Но вели му дивота Хајкуна:

0361    “Ако ћеш ми дати божу вјеру

0362    да му узмеш ти за вјерну љубу,

0363    да ме нећеш већ Николи дати„.

0364    Ту јој Видак тврду вјеру даје

0365    да је узме за вјерену љубу,

0366    скочи млада за њим на вранчића,

0367    побјегоше горе уз планине.

0368    Мало било, ништа не трајало,

0369    стаде јека горе и планине,

0370    кад ево ти гојена Халила:

0371    “Стан’ ђидијо, Видак-барјактаре!

0372    Ћераћу те до Приморја равна.„

0373    ТадеВидак отури ђевојку,

0374    он се боји да му не помаже,

0375    па јој свеза наопако руке,

0376    а удари јунак на јунака,

0377    Видак махну седамнаес’ путах,

0378    Халил махну двадесет и четири,

0379    обојици ране одољеле,

0380    од добријех коњах отпадоше,

0381    кад се Видак обрнуо за се,

0382    ал’ ево ти опет Ћејван-аге

0383    ђе он трагом иде за Видаком.

0384    Препаде се Видај-барјактаре,

0385    не може се коња доватити

0386    но бејседи вранцу дебеломе:

0387    “Дура вранче, пуст ми остануо!

0388    Пани пусти на прва кољена

0389    да се примим теби на рамена.„

0390    Њега пусти вранац разумио,

0391    паде пред њим на прва кољена,

0392    тури му се Видак на рамена

0393    па побјеже гором и планином,

0394    но ћера га старац Ћејван-ага,

0395    одиста га изгубит оћаше

0396    кад погледа Видак-барјактаре,

0397    ал’ ево му Шимун-капетана,

0398    баба свога од Приморја равна,

0399    кличе Видак Шимун-капетана:

0400    “Ђе си, бабо, хрђа те убила!

0401    Удри, бабо, старог Ћејван-агу.„

0402    Ту удари јунак на јунака,

0403    те посјече старца Ћејван-агу

0404    и рањена Гојена Халила,

0405    пак довати Видак -барјактара

0406    и Хајкуну лијепу ђевојку,

0407    поведе иг двору у Приморје,

0408    вида сина по године данах,

0409    извида га, даде му Хајкуну.

0410    И нек му је, баш је заслужио

0411    на мејдану о Видову дану.

• Сима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

---

Svadba i kavga