Светолик Радовановић
Рођење: 23. март 1863. Прћиловица, Србија Смрт: 17. јул 1928. Београд, Југославија Познат као: геолог, професор и политичар

Светолик Радовановић (Прћиловица, 23. март 1863 — Београд, 17. јул 1928), српски геолог и професор Универзитета у Београду. Био је министар народне привреде у Србији (1904—1905). Реформисао је српско рударско и шумарско законодавство, а 1892. године са Јованом Жујовићем основао је Српско геолошко друштво.

Рођен је 1863. године у Прћиловици код Алексинца. Веома рано остао је без мајке, а детињство је провео по разним местима у којима је службовао његов отац Антоније, срески чиновник.¹⁾ Основну школу је похађао у Кучеву, Градишту и Крагујевцу, у коме је завршио и нижу гимназију.²⁾ Уписао се 1878. у Прву београдску гимназију.³⁾ Од 1881. до 1885. студирао је на Природно-математичком одсеку Филозофског факултета у Београду.⁴⁾ Био је музички школован и на његову иницијативу образовано је академско певачко друштво.⁵⁾ За време студија највише је био одушевљен геологијом и предавањима Јована Жујовића, по чијем савету је 1885. отишао у Беч да унапреди своја знања из палеонтологије и геологије.⁶⁾ У Бечу се школовао по свој прилици о очевом трошку.⁷⁾ Када му је отац 1888. отишао у пензију његова материјална ситуација се погоршала, па је молио Жујовића да га препоручи за државну стипендију.⁸⁾ Докторирао је у Бечу на тези Прилози геологије и палеонтологије Источне Србије.⁹⁾

Вратио се у августу 1891. године у Србију и запослио се као државни геолог у рударском одељењу Министарства народне привреде.¹⁰⁾ Као државни геолог радио је на детаљној геолошкој карти Србије, а проучавао је и све руднике.¹¹⁾ Постао је секретар Српског геолошког друштва.¹²⁾ Прешао је 1897. на Велику школу, где је био професор палеонтологије.¹³⁾ Са Јованом Жујовићем радио је на реорганизацији Геолошког завода и организацији наставе.¹⁴⁾ Када је Жујовић из политичких разлога био 1899. протеран са Више школе тада је Радовановић преузео и предавања из геологије. Заједно са Богданом Гавриловићем заслужан је за организацију и унутрашње уређење универзитета.¹⁵⁾

Био је министар народне привреде у влади Саве Грујића и у влади Николе Пашића од јануара 1904. до маја 1905.¹⁶⁾ Реформисао је српско рударско и шумарско законодавство, а 1892. године је са геологом Јованом Жујовићем основао Српско геолошко друштво. Као министар, донео је прва правила рударско-братинске касе за осигурање рудара, установио недељно-празничне школе за шегрте и издао први годишњак рударског одељења министарства привреде. Као министар реорганизовао је администрацију рударског и шумарског оделења и дао да се донесе нов закон о шумама.¹⁷⁾

Након тога крајем 1905. вратио се у Геолошки завод Универзитета у Београду, на чијем челу је био све до пензије.¹⁸⁾ Од 1906. до 1908. био је декан Филозофског факултета.¹⁹⁾ Од краја 1915. до краја 1916. био је у Атини у избеглиштву, а од 1917. до краја Првог светског рата у Паризу је био високи комесар за избеглице.²⁰⁾ На мировној конференцији у Паризу 1919. учествовао је у југословенској делегацији као стручњак за рударство.²¹⁾

Оснивач је српске хидрогеологије. Познати су његови радови на проучавању јурских творевина источне Србије.

• „Увод у геологију источне Србије“
• „О терцијеру Тимочке крајине“
• „О трусу“
• „Подземне воде“
• „Лијас код Рготине“
• „Лијас код Добре“
• „Црнајка с нарочитим обзиром на њен Догер“
• „Доњолијаска фауна са Вршке Чуке“
• „Келовеј код Вршке Чуке“
• „Belemnites ferraginensis нов. спец. из клауских слојева источне Србије“
• „О великом шаријажу у источној Србији“.

Дописни је члан Српске краљевске академије (Академије природних наука ) од фебруара 1897. Прави је члан (Академије природних наука) од 1902. Приступну беседу није одржао.

• Александар Грубић, Живот и дело српских научника - Светолик Радовановић, Књига 2, уредник Милоје Р. Сарић, САНУ, Београд, 1997, стр. 105—149
• Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, Београд, 1924.3 (Н. Кошанин).
• Политика, 19. јул 1828, стр. 8

• Краћа биографија на сајту САНУ
• Јован Ђаја, уредник Миломир Миленовић, Јован Тановић, Политика, 19. 7. 1928, стр. 8

Svetolik Radovanovic