Корисничке алатке

Алатке сајта


сестра_марка_краљевића_превари_на_води_јунака

Сестра Марка Краљевића превари на води јунака

Сестра Марка Краљевића превари на води јунака је српска народна пјесма. Објављена је у овом облику у дјелу: Хрватске народне пјесме, скупила и издала Матица хрватска. Одио први. Јуначке пјесме. Загреб 1890-1940.

Многе од пјесама прикупљене у овом дјелу су у ствари српске народне пјесме, прикупљене на територији Хрватске и околних подручја, и објављене заједно са хрватским народним пјесмама у истој збирци. По именима у пјесми се често лако може утврдити да ли је пјесма српска, хрватска, или муслиманска. У неким случајевима то је знатно теже.

Текст пјесме

0001    Бол болује Марко Краљевића,

0002    Бол болује девет годин’ дана,

0003    Од кости му месо отпадало,

0004    Проз кости му сунце пробивало,

0005    Проз кости му мује пролитале,

0006    Одбигла га мајка и љубовца,

0007    Само није селе Ванђелија.

0008    Ал ј Марко сели говорио:

0009    ”Теби бора, драга селе моја!

0010    Сваку си ме млада послушала,

0011    Да би ову, драга селе моја!

0012    Да б’ донила воде иза горе,

0013    Пари ми се, драга селе моја!

0014    Да би моје ране изличио,

0015    Да би мога коња обиграо.”

0016    А кад га је селе разумила,

0017    Овако је њему говорила:

0018    ”Теби бора, мој рођени брајне!

0019    Сваку сам те млада послушала,

0020    Ма ’ву не ћу, мој рођени брајне!

0021    На води је велики Јорландо,

0022    Девет лита у мајке ме пита,

0023    А десето, теби, милом брајну,

0024    Нит ме дали, нит ме обећали,

0025    Него сте се с њиме наругали.”

0026    А кад је је брајне разумио,

0027    Ал је својој сели говорио:

0028    ”Теби бора, драга селе моја!

0029    Слушај мене, научит ћу тебе.

0030    Ево теби деветери кључи,

0031    Па ти ајде у горње коморе,

0032    Мећи на се дви свите бијеле,

0033    А на руке девет прстенова,

0034    Сваки ваља за девет градова,

0035    А на чело два драга камена,

0036    При којима можеш вечерати

0037    И још девет коња потковати

0038    У поноћи кано и у подне,

0039    А на главу видро оковано,

0040    Па ти ајде на воде за гору.

0041    Питат ће те велики Јорландо,

0042    Чигова си рода и племена,

0043    А ти реци, драга селе моја!

0044    Ја сам рода Марка Краљевића,

0045    А племена Луке Сенковића,

0046    То су ваша до два пријатеља.

0047    Посла ме је Краљевића Марко,

0048    Да му дате воде иза горе,

0049    Да ће своје изличити ране,

0050    Да ће свога обиграти коња.”

0051    Када га је селе разумила,

0052    Ал је свога брајна послушала.

0053    Она вазме деветере кључе,

0054    Пака греде у горње коморе,

0055    Меће на се дви свите бијеле,

0056    А на руке девет прстенова,

0057    Сваки ваља за девет градова,

0058    А на чело два драга камена,

0059    При којим би мога вечерати

0060    У поноћи кано и у подне,

0061    И још девет коња потковати.

0062    А на главу видро оковано,

0063    У доламу од злата јабуку,

0064    Ка ј ењоме на кршћењу дана,

0065    Пака греде за горе на воду.

0066    Кад је дошла за горе на воду,

0067    Тот на води велики Јорландо,

0068    Добро му је јутро називала:

0069    ”Добро јутро бунар воде ладне!

0070    Добро јутро и ко воду чува!”

0071    Кад је чуо високи Јорландо,

0072    Липо јом је јунак говорио:

0073    ”Добро Бога да, невистице млада!

0074    Чигова си рода и племена?”

0075    Када га је млада разумила,

0076    Тијо му је она говорила:

0077    ”Ја сам рода Марка Краљевића,

0078    А племена Луке Сенковића,

0079    То су ваша до два пријатеља.

0080    Посла ме је Краљевића Марко,

0081    Да му дате воде иза горе,

0082    Да ће своје ране изличити,

0083    Да ће свога коња обиграти.”

0084    Кад то чуо високи Јорландо,

0085    Он дозивље до дви своје слуге,

0086    Па је слугам јунак бесидио:

0087    ”Вами бора, вирне слуге моје!

0088    Нацрпајте ово видро воде,

0089    Лагано јом на главу дигните,

0090    Допратите двору бијеломе,

0091    Поздрав’те ми Краљевића Марка,

0092    Уза Марка и његову селу.”

0093    Скочили се до дви вирне слуге,

0094    Нацрпали пуно видро воде,

0095    Лагано јом на главу дигнули

0096    И с њоме се кући упутили.

0097    Кад су дошли на поглед од двора,

0098    Машила се за жеп од доламе,

0099    Те је слугам тијо бесидила:

0100    ”Вама бора од два пратиоца!

0101    Фала вами на ’вој липој дружби.

0102    Ево вами од злата јабука,

0103    Ка је мени на кршћењу дана.

0104    Подајте је великом Јорланду,

0105    Нек њу љуби, кад ни умио мене,

0106    И рец’те му до два пратиоца,

0107    Да ја нисам љубо Краљевића

0108    Венг прилипа селе Ванђелија.”

0109    Уз то млада дворе отворилађ

0110    И за собом брзо затворила.

0111    Тад је брајну воду доносила.

0112    Кад се Марко воде понапио,

0113    Онда своме Богу зафалио

0114    И јединој сели Ванђелији,

0115    Па се скаче на ноге лагане

0116    Ка да никад болан није био,

0117    Доват се шарца, коња свога,

0118    Пака скаче шарцу на рамена,

0119    Па пројаше горицом зеленом.

0120    А када се кући повратио,

0121    Тијо му је селе говорила:

0122    ”Теби бора, мој мијели брајне!

0123    Сваку сам те млада послушала,

0124    Била сам ти за горе на воду.

0125    Поздрави те велики Јорландо,

0126    Драге воље воде ти је дао.”

0127    Ал да чујеш, драги побратиме!

0128    Што учини велики Јорландо,

0129    Кад су слуге њему долазиле.

0130    Кад Јорланду слуге долетиле,

0131    Тијо су му млади бесидили:

0132    ”Бора теби, мили господару!

0133    Ево смо се слуге повратили

0134    И заповид вашу извршили,

0135    Пуно видро нацрпасмо воде,

0136    Лагано јом на главу дигнули,

0137    До била је двора допратили.

0138    По свем путу ни нам ништа рекла,

0139    Венго само прид бијелу кулу,

0140    Она нам је млада говорила:

0141    ” ”Вами бора до два пратиоца!

0142    Фала вами на ’вој липој дружби.

0143    Ево вами од злата јабука,

0144    Ка је мени на кршћењу дана,

0145    Подајте је великом Јорланду,

0146    Нек њу љуби, кад ни умио мене,

0147    Вирну селу Краљевића Мрка.” ”

0148    Није оно љуба Краљевића,

0149    Венг прилипа селе Ванђелија.

0150    Били би је ми два уфатили,

0151    Ал је одма улизла у дворе

0152    И за собом дворе затворила.

0153    Ево вами од злата јабука.”

0154    Кад то чуо велики Јорландо,

0155    Смирио се шаком по колину.

0156    Како се је лако ударио,

0157    Троструке му доламе пуцаше

0158    И четврта и кожа и месо.

0159    Драги камен, ки на прсту бише,

0160    У три куса он се разлетио,

0161    Па завапи из грловца танка:

0162    ”Ајме мени, моја мила мајко!

0163    Није мене јунак приварио

0164    Што прилипа селе Краљевића.”

0165    Тад он купи кићене сватове,

0166    Све дивојке младе, неудане,

0167    И младиће младе, нежењене,

0168    И коњице добре, неседлане,

0169    Па гре просит липу Ванђелију,

0170    А прилипу селу Краљевића.

0171    С далека их Марко сагледао,

0172    Све тамбурам и гуслицам танким,

0173    А при њима велики Јорландо

0174    Са барјаком на враном коњицу.

0175    Кад је Марко њизи угледао,

0176    Он дозивље селу Ванђелију,

0177    Те је Марко сели бесидио:

0178    ”Теби бора, драга селе моја!

0179    Ево теби велики Јорландо,

0180    Ки ће тебе за љубовцу вазет.

0181    Ајме мени, куд ћу јадан сада,

0182    Нит ме мајке, нити ме љубовце!”

0183    Кад то драга селе разумила,

0184    Она баци прико себе платно,

0185    Па вазимље златну чашу вина,

0186    Па полети великом Јорланду.

0187    Коња вата за здравље га пита:

0188    ”Добро доша, незнана делијо!

0189    Јес’ ми добро гором путовао?

0190    Јеси ли ми јунак ожеднио?”

0191    Једном руком узду коњу вата,

0192    А другом му чашу вина даје.

0193    Кад то види велики Јорландо,

0194    Он вазимље чашу рујан вина,

0195    Тијо јом је јунак бесидио:

0196    ”Бора теби, прилипа дивојко!

0197    Добро јесам гору путовао,

0198    Путујући круто ожеднио.

0199    Ево данас и овога данка,

0200    Кога чекам од срца мојега.

0201    Здрава била ова чаша вина,

0202    А у здравље Краљевића Марка!”

0203    Кад је чашу оставио празну,

0204    Па се сајде са вранца коњица,

0205    А Марко му дворе отвораше

0206    И још њему Марко говораше:

0207    ”Што ће рећи велики Јорландо,

0208    Да с’ ти доша к мому билу двору,

0209    Све дивојкам, момцим нежењеним,

0210    И коњицим прво неседланим?”

0211    Кад то чуо високи Јорландо,

0212    Што говори Краљевића Марко,

0213    Тијо му је јунак бесидио:

0214    ”Једанајсти ово пут сам доша,

0215    Да ти просим вирну селу твоју,

0216    Би ли ми је Марко поклонио,

0217    А за моју праву зарушницу?”

0218    Кад то чуо Краљевића Марко,

0219    Он му добар тестир подаваше,

0220    Па га вата за десницу руку

0221    И води га у кулу бијелу.

0222    Па је њему Марко бесидио:

0223    ”Ево теби прстен с руке моје,

0224    Ево теби пола блага мога,

0225    Ево теби селе јединица,

0226    Не ти буде вирна зарушница,

0227    Мала плаћа достојанства твога,

0228    За водицу, ку ти мени даше,

0229    И за здравље, које си ми дао.

0230    Још ти дајем добра коња мога,

0231    Који ми је ка круна царева.

0232    Води свате у кулу бијелу,

0233    Ал те молим, високи Јорландо!

0234    Ти почекај овде у дворове

0235    Ти почекај недиљицу дана,

0236    Докле мени вирна љуба дојде,

0237    А са љубом и старица мајка.”

0238    Кад то чуо високи Јорландо,

0239    Он се вата Марку у грловце

0240    И тијо му јунак бесидио:

0241    ”Фала теби, наречени шура!

0242    Фала теби на твојим дровим

0243    И највише на прилипој сели,

0244    Чекат хоћу и дви недиљице,

0245    Док ти дојде и љуба и мајка.”

0246    Кад је Марко њега разумио,

0247    Он отиђе у горње коморе,

0248    Па напише листак књиге биле

0249    И ђаље је вирној љуби својој.

0250    У књиги јом ’вако говораше:

0251    ”Да ти бора, вирна љубо моја!

0252    А ти реци старој мојој мајци,

0253    Да сам болан Марко оздравио

0254    Са водицом великог Јорланда,

0255    Да је доша велики Јорландо

0256    Просит моју селу јединицу,

0257    А за своју праву зарушницу,

0258    Да не могу не дат му сестрице,

0259    Кад је мени он ладне водице,

0260    С којом сам ти, љубо, оздравио.

0261    И реци јом, вирна љубо моја!

0262    Да што може да при кући дојде,

0263    Ти и она, вирна љубо моја!”

0264    Кад је љуби књига долетила,

0265    Књигу штије, а на њу се смије,

0266    Па дозивље Краљевића мајку:

0267    ”Бора теби, мајко Краљевића!

0268    Ево мени листак књиге дојде

0269    Од мојега и твојега Марка,

0270    Да се одма кући повратимо,

0271    Да је Марко болест оздравио

0272    Са водицом великог Јорланда.

0273    Да је доша велики Јорландо,

0274    Пита нами селу Ванђелију,

0275    Да не може де дат му сестрице,

0276    Кад је њему он ладне водице,

0277    С којом да је Марко оздравио.

0278    Ми ајдемо до билога двора,

0279    Ми ајдемо на пир на весеље.”

0280    Кад то чула мајка Краљевића,

0281    Брзо своју неву послушала,

0282    Па отиђу двору бијеломе.

0283    Кад су дошли у кулу бијелу,

0284    Липо их је зете дочекао,

0285    Прида ње је јунак ишетао

0286    Са прилипом лубом Ванђелијом.

0287    Тоте су се липо веселили,

0288    Пир чинили осам пуних дана,

0289    А када је девети настао,

0290    Тад говори велики Јорландо:

0291    ”Већ је вриме, Краљевићу Марко!

0292    Да ја гредем билом двору моме,

0293    Јер сам овде доста боравио.”

0294    Па поздрави драгог зета свога,

0295    По за зету и милу завицу,

0296    А за завом стару му пуницу.

0297    Тад је Ванђе мајку изљубила,

0298    А за мајком брата и невисту,

0299    Па је Ванђе мајки бесидила:

0300    ”Да ти бора, моја стара мајко!

0301    Благослови твоју вирну ћерцу.”

0302    Кад је мајка ћерцу разумила,

0303    Липо јом је мајка бесидила:

0304    ”Да ти бора, драга ћерце моја!

0305    Благослов ти драги Бог подао.

0306    Благослов ти у млику биломе,

0307    Којим сам те, ћерце, задојила.

0308    Благослов ти у носењу моме,

0309    Што сам, ћерце, ја тебе носила.

0310    Благослов ти, драга ћерце моја!

0311    Са небес’ ти на кућу дошао

0312    Ка и мени, драга ћери моја!

0313    Куд одила, Бог ми те пазио

0314    Уз твојега великог Јорланда!”

0315    Па изљуби ћерцу Ванђелију.

0316    Тад се свати кући упутише

0317    Пивајући и попивајуићи,

0318    Јашећ вранце и пушке пуцаше,

0319    И здраво се назад повратише

0320    Са прилипом селом Краљевића.

Литература

  • Хрватске народне пјесме, скупила и издала Матица хрватска. Одио први. Јуначке пјесме. Загреб 1890-1940. НАПОМЕНА: Многе од пјесама прикупљене у овом дјелу су у ствари српске народне пјесме, прикупљене на територији Хрватске и околних подручја, и објављене заједно са хрватским народним пјесмама у истој збирци.

Sestra Marka Kraljevica prevari na vodi junaka

сестра_марка_краљевића_превари_на_води_јунака.txt · Последњи пут мењано: 2022/04/17 23:30