Корисничке алатке

Алатке сајта


скупштина_сфрј

Скупштина СФРЈ

Скупштина СФРЈ, највиши орган власти и орган друштвеног самоуправљања у оквиру права и дужности СФР Југославије.

У периоду од 1946. до 1953. називала се Народна скупштина ФНРЈ, а од 1953. до 1963. назив јој је био Савезна народна скупштина ФНРЈ. Под називом Савезна скупштина СФРЈ била је позната од 1963. до 1974.

Устав ФНРЈ из 1946.

Према Уставу Федеративне Народне Републике Југославије (1946) конституисана је Народна скупштина ФНРЈ као представник народног суверенитета и врховни орган државне власти. Народну скупштину су сачињавала два дома: Савезно веће и Веће народа. Бирали су се на мандат од четири године. Народна скупштина је имала Президијум.1)

Предлог за промену и допуну Устава могао је поднети Президијум Народне скупштине ФНРЈ, Влада ФНРЈ или трећина посланика једног дома. Предлог је требао да буде примљен у сваком дому већином гласова. Био би усвојен ако би за промену или допуну Устава гласала апсолутна већина од целокупног броја посланика у сваком дому. Усвојену промену или допуну Устава проглашавала је Народна скупштина на заједничкој седници оба дома.2)

Уставни закон из 1953.

Према Уставном закону о основама друштвеног и политичког уређења ФНРЈ и савезним органима власти (1953) конституисана је Савезна народна скупштина ФНРЈ као представник народног суверенитета и највиши орган власти. Савезну народну скупштину су сачињавала два дома: Савезно веће и Веће произвођача. Бирали су се на мандат од четири године. Унутар Савезног већа постојало је Веће народа као посебно законодавно тело. Савезна народна скупштина је имала председника, потпредседнике и секретара.3)

У искључиву надлежност Савезне народне скупштине спадали су: промена Устава; бирање и разрешавање председника Републике; бирање и разрешавање чланова Савезног извршног већа; бирање и разрешавање судија Савезног врховног суда; савезно законодавство (искључиво, основно и опште); утврђивање савезног друштвеног плана и савезног буџета; потврда биланса о извршењу савезног друштвеног плана и потврда савезног завршног рачуна; одлучивање о правцу спољне политике, привредне политике и о другим основним питањима и мерама унутрашње политике у оквиру права Федерације; одлучивање о проглашењу ратног стања и склапању мира; ратификовање међународних уговора о политичкој или војној сарадњи и међународних уговора који би захтевали доношење нових или промену постојећих закона; одобравање промена граница између народних република које би оне споразумно предложиле, и решавање спорова око њиховог разграничења; оцена сагласности републичког устава као и републичког и савезног закона са савезним уставом; амнестија за кривична дела одређена савезним законом.4)

Предлог за промену Устава могло је поднети двадесет чланова једног дома, Веће народа, као и Савезно извршно веће. Скупштина у сваком већу претходно је одлучивала већином гласова о томе да ли ће се приступити решавању о предлогу за промену Устава. Промена Устава била је усвојена ако би за њу гласало три петине чланова сваког већа.5)

Устав СФРЈ из 1963.

Према Уставу Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (1963) конституисана је Савезна скупштина СФРЈ као највиши орган власти и орган друштвеног самоуправљања. Савезну скупштину је сачињавало пет домова: Савезно веће, Привредно веће, Просветно-културно веће, Социјално-здравствено веће и Организационо-политичко веће. Бирали су се на мандат од четири године. Унутар Савезног већа постојало је Веће народа као посебно законодавно тело. Савезна скупштина је имала председника, потпредседнике и секретара.6)

Скупштина је непосредно и искључиво: одлучивала о промени Устава Југославије; доносила савезне законе, расписивала референдум, давала аутентично тумачење савезних закона, вршила амнестију за кривична дела одређена савезним законом; доносила друштвене планове Југославије, савезни буџет и савезни завршни рачун; претресала политичка питања и утврђивала основе унутрашње и спољне политике, утврђивала обавезе савезних органа и организација; бирала председника Републике и потпредседника Републике; бирала и разрешавала председника и чланове Савезног извршног већа, бирала и разрешавала председника и судије Уставног суда Југославије, Врховног суда Југославије и Врховног привредног суда, именовала и разрешавала савезне државне секретаре, савезне секретаре, секретара Савезног извршног већа, заменика врховног команданта као и функционере и чланове органа управљања организација, за које је то одређено Уставом, савезним законом или другим актом Скупштине; вршила политичку контролу над радом политичко-извршних и управних органа Федерације, вршила контролу извршења друштвених планова Југославије, савезног буџета и финансијских планова фондова федерације, вршила друштвени надзор, заузимала начелне ставове о извештајима које је претресала; одлучивала о промени граница Социјалистичке Федеративне Републике Југославије; одлучивала о рату и миру, ратификовала међународне уговоре о политичкој и војној сарадњи и међународне уговоре који су захтевали доношење нових или мењање важећих закона; претресала извештаје судова Федерације и савезног јавног тужиоца о примени савезних закона и о општим проблемима правосуђа, претресала извештаје самоуправних организација и других органа Федерације за које је то било одређено савезним законом; вршила и друге послове одређене Уставом.7)

О промени Устава Југославије одлучивало је Савезно веће и Веће народа по поступку утврђеном Уставом. Предлог за промену Устава могло је поднети најмање тридесет чланова Савезног већа, Веће народа, председник Републике или Савезно извршно веће. Савезно веће и Веће народа претходно су одлучивали да ли ће се приступити решавању о промени Устава. Пре претреса предлога за промену Устава Савезно веће је достављало тај предлог Привредном већу, Просветно-културном већу, Социјално-здравственом већу и Организационо-политичком већу. Пре претреса у Савезном већу предлог за промену Устава претресало је Веће народа. Промена Устава је била усвојена у Савезном већу и Већу народа ако би за њу гласале две трећине чланова тих већа. Ако се најкасније 15 дана по усвајању промене Устава у Савезном већу и Већу народа најмање друга три већа Скупштине не би сагласила са прихваћеним текстом промене Устава, промена Устава износила се на референдум. Промену Устава је проглашавало Савезно веће.8)

Уставни амандмани из 1968.

Према Амандману VIII на Устав СФРЈ (1968) Савезну скупштину СФРЈ је сачињавало пет домова: Веће народа, Привредно веће, Просветно-културно веће, Социјално-здравствено веће и Друштвено-политичко веће. Бирали су се на мандат од четири године. Савезна скупштина је имала председника, потпредседнике и друге функционере.9)

О промени Устава одлучивала су сва већа Савезне скупштине, по поступку утврђеном Уставом. Предлог да се приступи промени Устава могло је поднети најмање тридесет савезних посланика, свако веће, председник Републике или Савезно извршно веће. О предлогу да се приступи промени Устава одлучивала су сва већа на одвојеним седницама. На основу прихваћеног предлога да се приступи промени Устава, текст нацрта промене Устава утврђивало је Веће народа и стављало га на јавну дискусију. После спроведене јавне дискусије текст нацрта промене Устава претресала су већа радних заједница и Друштвено-политичко веће и давала своје мишљење о њему. Кад би добило мишљење од осталих већа, Веће народа је утврђивало предлог за промену Устава. Промена Устава била је усвојена у већу ако би за њу гласало две трећине свих чланова већа. Промену Устава је проглашавало Веће народа.10)

Устав СФРЈ из 1974.

Према Уставу Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (1974) конституисана је Скупштина СФРЈ као орган друштвеног самоуправљања и највиши орган власти. Скупштину су сачињавала два дома: Савезно веће и Веће република и покрајина. Бирали су се на мандат од четири године. Скупштина је имала председника и једног или више потпредседника.11)

Скупштина је: одлучивала о промени Устава; претресала и утврђивала основе унутрашње политике и спољну политику СФРЈ, доносила савезне законе и друге прописе и опште акте; доносила друштвени план Југославије, буџет Федерације и завршни рачун Федерације; одлучивала о промени граница Социјалистичке Федеративне Републике Југославије; одлучивала о рату и миру, ратификовала међународне уговоре о политичкој и војној сарадњи и међународне уговоре који су захтевали доношење нових или мењање важећих закона; утврђивала политику извршавања савезних закона, других прописа и општих аката и обавезе савезних органа у вези са извршавањем тих прописа и аката; бирала председника Републике и проглашавала избор Председништва СФРЈ; бирала и разрешавала председника и чланове Савезног извршног већа; бирала и разрешавала председника и судије Уставног суда Југославије и Савезног суда, именовала и разрешавала савезног друштвеног правобраниоца самоуправљања, именовала и разрешавала савезне секретаре, савезног јавног тужиоца и друге Уставом и савезним законом одређене функционере у савезним органима и чланове колегијалних тела; вршила политичку контролу над радом Савезног извршног већа и савезних органа управе, вршила друштвени надзор; вршила и друге послове утврђене Уставом.12)

О промени Устава СФРЈ одлучивало је Савезно веће Скупштине СФРЈ, уз сагласност скупштина свих република и аутономних покрајина, а ако би се променом Устава уређивао само положај република и међусобни односи федерације и република — Савезно веће Скупштине, уз сагласност скупштина свих република. Предлог да се приступи промени Устава могло је поднети најмање тридесет делегата у Савезном већу, Председништво СФРЈ, скупштина републике, скупштина аутономне покрајине и Савезно извршно веће. О предлогу да се приступи промени Устава одлучивало је Савезно веће Скупштине. Савезно веће је могло одлучити да се приступи промени Устава ако би се са предлогом за приступање промени Устава сагласиле скупштине свих република и аутономних покрајина, односно скупштине свих република. Нацрт акта о промени Устава утврђивало је Савезно веће Скупштине, достављало га на мишљење скупштинама свих република и аутономних покрајина и стављало га на јавну дискусију. Кад би добило мишљења скупштина свих република и аутономних покрајина и после спроведене јавне дискусије, Савезно веће је утврђивало предлог акта о промени Устава и одлучивало о њему. Промена Устава била је усвојена у Савезном већу ако би за њу гласало две трећине свих делегата у Савезном већу. Промена Устава била је усвојена кад би се са текстом који је усвојило Савезно веће сагласиле скупштине свих република и аутономних покрајина, односно скупштине свих република. Усвојену промену Устава СФРЈ проглашавало је Савезно веће.13)

Сродни чланци

1)
Члан 52. Устава Федеративне Народне Републике Југославије (1946)
2)
Члан 72. Устава ФНРЈ (1946)
3)
Чланови 24. и 45. Уставног закона о основама друштвеног и политичког уређења ФНРЈ и савезним органима власти (1953)
4)
Члан 15. Уставног закона (1953)
5)
Члан 23. Уставног закона (1953)
6)
Члан 165. Устава Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (1963)
7)
Члан 164. Устава СФРЈ (1963)
8)
Чланови 210—214. Устава СФРЈ (1963)
9)
Амандман VIII на Устав Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (1968)
10)
Амандман XII на Устав СФРЈ (1968)
11)
Члан 284. Устава Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (1974)
12)
Члан 283. Устава СФРЈ (1974)
13)
Чланови 398—403. Устава СФРЈ (1974)
скупштина_сфрј.txt · Последњи пут мењано: 2022/04/14 12:42