Корисничке алатке

Алатке сајта


смиљанић

Смиљанић

Смиљанић је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Сима Милутиновић Сарајлија. Објављена је најприје у дјелу Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

Текст пјесме

0001    Вино пије Смиљанић-Илија,

0002    служи му га сека Анђелија,

0003    када ли се напојише вина,

0004    али вели сека Анђелија:

0005    „О мој брате, Смиљанић Илија!

0006    Је ли тестир ријеч говорити?“

0007    Илија је секи бесједио:

0008    „А јес’ тестир, а да зашто није?“

0009    Таде њему сека проговара:

0010    „Ал’ се жени, ал’ мене удаји!“

0011    Илија је секи говорио:

0012    „А чу ли ме, моја мила секо!

0013    Т с’ удаји ђе је тебе драго,

0014    ја обидох земље и градове,

0015    наћ’ за мене не могох ђевојке,

0016    ђе ја нађох за мене ђевојке,

0017    ту не нађох за се пријатеља,

0018    ђе ли нађох за ме пријатеља,

0019    ту не нађох за себе ђевојке.“

0020    Анђуша је брату бесједила:

0021    „О мој брате, Цвиљанић Илија!

0022    Ја ти знадем прикладну Туркињу

0023    у Удбину у турску крајину,

0024    мила када старца Лиманаге

0025    да је такве у Удбину нејма,

0026    ни је има у кршне Котаре.

0027    Но напиши лист књиге бијеле,

0028    а пошљи је у Удбину града,

0029    баш на руке Лиманаги старцу,

0030    нек изведе кадунџику младу,

0031    нек изведе на Зечево равно,

0032    ти одовуд секу Анђелију,

0033    ко добије игру и мејдана,

0034    ко добије - нека води двије.“

0035    То уједе Илију срамота,

0036    па ми пише лист књиге бијеле,

0037    пошаље је у Удбињу граду

0038    а на руке Лиманаги старцу:

0039    „Чујеш мене, Лиманага старче!

0040    Јесам чуо ђе кажују људи

0041    да ти имаш кадунџику младу,

0042    љепоте јој у крајину нејма,

0043    но изведи младу кадунџику,

0044    изведи је на Зечево равно,

0045    ја ћ’ одовуд секу Анђелију,

0046    ко добије игру и мегдана,

0047    ко добије - нека води двије.“

0048    Кад Лиману ситна књига дође

0049    и кад виђе што му књига пише,

0050    књигу гледа, сузе пролијева,

0051    опази га с пенџера кадуна

0052    пак Лиману била бесједила.

0053    „Што је теби, драги господару,

0054    каква ти је толика невоља,

0055    те ти сузе лијеш низ образе?

0056    О’ шта ти је књига допанула?

0057    Али ти је књига од мегдана,

0058    али ти је књига од дивана?“

0059    Лиманага кади бесједио:

0060    „Бог т’ убио, моја мила кадо!

0061    Боље б’ било да си ми слијепа,

0062    но е си ми дивна и лијепа.

0063    Ево ми је књига допанула

0064    од витеза Смиљанић-Илије

0065    да ја водим, мила кадо, тебе,

0066    да те водим на Зечево равно,

0067    он ће довест секу Анђелију,

0068    да играмо игру и мејдана,

0069    ко добије - нека води двије,

0070    а ја јесам јадан остарао,

0071    остарио, игре оставио.“

0072    Кад то зачу млађахна кадуна,

0073    Лиманаги старцу бесједила.

0074    „Ако си се препануо, старче!

0075    Дај ти мени свијетло оруже,

0076    дај оруже, а нај ти вереџу!“

0077    Та Лимана уједе срамота,

0078    пак уљезе у подруме доње

0079    те изведе два најбоља коња,

0080    једног себи, а другога кади,

0081    оседла их и опусатје их,

0082    пак на добре коње усједоше

0083    и одоше гором и планином,

0084    док дођоше на Зечево ранво,

0085    ал’ Илија пријед изишао

0086    и бијели чадор разапео,

0087    под шатора пије вино хладно,

0088    служи му га сека Анђелија,

0089    још бесједи Смиљанић Илија:

0090    „Ход’, лимане да пијемо вино!“

0091    Илији је Лиман бесједио:

0092    Бог т’ убио, Цмиљанић-Илија!

0093    Ја сам има у Удбињу вина,

0094    но ти не даш с миром пити вино,

0095    но устани да га дијелимо!„

0096    Таде скочи Смиљанић-Илија,

0097    састаше се два добри јунака,

0098    тек се сташе, пак се ударише,

0099    ћордама се ударили били

0100    док су обје ћорде саломили,

0101    окрњке им у траву турили,

0102    па потегли копља убојита

0103    и копјам’ се силно ударили

0104    док и копја били саломили

0105    бацили им у траву окрњке

0106    па тргоше перне буздоване

0107    стадоше се њима ударати

0108    док им били пера саломили

0109    у траву их бачили зелену

0110    чапаше се за грла бијела,

0111    носише се тамо и овамо,

0112    носише се љетњи дан до подне,

0113    док обадва пјене попануле,

0114    Лиманагу попале бијеле,

0115    а Илију б’јеле и крваве.

0116    Стаде Лиман навијат Илијом,

0117    али рече Цмиљанић-Илија:

0118    “Ђе си моја секо Анђелија?

0119    Помози ми данас у невољи,

0120    ал’ помози мене, ал’ Турчину!„

0121    Ну да видиш секе Анђелије,

0122    кад довати окрњак од ћорде,

0123    до брата се била догонила,

0124    окрњчином брата ударила,

0125    по сриједи по свилену пасу,

0126    пресече му паса свиленога,

0127    е ма жива не довати меса.

0128    То кад виђе була кадунџика,

0129    узе други окрњак од копља,

0130    пробола је свога господара.

0131    Лиман паде у зелену траву,

0132    Лиман паде, Смиљанић допаде,

0133    те му добру окинуо галву.

0134    Кад се натраг обрну Илија,

0135    али бјежи сека Анђелија,

0136    за њоме се напушти кадуна,

0137    Анђелију млада уватила,

0138    доведе је Цмиљанић-Илији.

0139    Но да видиш Смиљанић-Илије,

0140    ка’ је секу на муке метнуо,

0141    једне муке, саломио руке,

0142    друге муке, прореза јој дојке

0143    а проз дојке промолио руке,

0144    остави је на сред друма пута

0145    да је гледа ко гођ туда прође

0146    каква фала од брата сестрици

0147    која хоће да избуги брата.

0148    Пак с’ Илија отоле подиже

0149    и узеде млађану кадунку,

0150    вратио се здраво и весело,

0151    како дош’о на своје дворове,

0152    брже зове и попа и кума,

0153    покрстио кадунџику младу,

0154    покрсти је и привјенча за се,

0155    дотле била лијепа Мејрема,

0156    а потоле ришћанка Ружица

0157    и диван му пород народила,

0158    двије шћери, а четири сина,

0159    да снашице не застају заве,

0160    да се два зла у дом не састају.

Литература

  • Сима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

Smiljanic

смиљанић.txt · Последњи пут мењано: 2022/04/17 23:37