Смрт Роснића Стефана је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.

0001    Књигу пише Вране Латинине,

0002    Посла је побратиму своме

0003    А на име од Коритах Лиму:

0004    „Море чу ли, драги побратиме,

0005    “Јесу ли ти у живот дружина,

0006    „Је л’ ти у живот Роснића Стефане,

0007    “Који фата вилу по планинах,

0008    „А стријеља орле под облаке;

0009    “Је л’ ти у живот хајдук Радоњица,

0010    „Који удара на тридест хајдуках?

0011    “Ако су ти у живот дружина,

0012    „Ти окупи шездесет хајдука,

0013    “Доведи их на Дријенак мали,

0014    „На Дријенак више Дубровника,

0015    “Е сам чудан шићар уходио,

0016    „Ево иде царева мирија

0017    “У Стамболу седам масках блага,

0018    „И пред њима силни Мустај-бего,

0019    “На коња је ноге прекрстио,

0020    „На њега је диван-кабаница,

0021    “Пала су пера низ рамена,

0022    „Она пуста до зелене траве;

0023    “Под појас му седам самокресах,

0024    „Преко крилах дивка позлаћена,

0025    “У сухо је злато сакована,

0026    „Ваља пушка млого без хесана;

0027    “С благом иде силни Фазли хоџа,

0028    „Фазли хоџа Царограђанине,

0029    “Око њега шездесет Тураках;

0030    Поред блага Мркоњића Перо,

0031    „За њим иде тридесет хајдуках,

0032    “Те чувају благо од душманах,

0033    „И пред њима стотину Бошњаках.

0034    “Доводи ми шездесет хајдуках,

0035    „Ја ћу довест стотину Латинах.“

0036    Кад је Лима књига допанула,

0037    Он хајдуке брзо покупио,

0038    Поведе их Врану на бјелегу.

0039    А кад Лимо на Дријенак дође,

0040    Ту Врана с Латинима нађе,

0041    Руке шире, у лица се љубе.

0042    Ту чекаше три бијела дана,

0043    Кад четврти око подне било,

0044    Али иде царева мирија.

0045    Када виђе Вране Латинине,

0046    Он дружини својој говорио:

0047    „О за Бога, браћо и дружино,

0048    “Скрите се у лист и у траву,

0049    „Не смијемо њима ударити.“

0050    Таде рече Роснићу Стефане:

0051    „А не, Вране, ако Бога знадеш,

0052    “Што смо се купили залуду?

0053    „Сви ви, браћо, мене послушајте,

0054    “Запаните у лист и у траву,

0055    „Гађи, Лимо, бега на лабуда,

0056    “Ја ћу хоџу Царограђанина,

0057    „А ти, Вране, Мркоњића Пера,

0058    “Ти удари, хајдук Радоњица,

0059    „Ти удари на тридест хајдуках,

0060    “Ви удрите стотина Латинах,

0061    „Те удрите стотину хришћанах,

0062    “А ми ћемо шездесет хајдуках,

0063    „Гађаћемо стотину Тураках,

0064    “Нама наша вјера не подноси,

0065    „Да хришћанин бије хришћанина.“

0066    Како рекли, тако запанули,

0067    И на себе Турке напуштили.

0068    Пали Лимо сјајна џефердара,

0069    Но му пусти ватру не привата;

0070    Пали Стефан бијелу латинку,

0071    Те погоди Царограђанина,

0072    Мртва га је земља дочекала;

0073    Вране пали танка парагуна,

0074    Те погоди Мркоњића Пера,

0075    Земљом га је јунак саставио.

0076    Па кеиса стотина Латина,

0077    Посјекоше стотину хришћанах;

0078    Но кеиса хајдук Радоњица,

0079    Удара на тридес хајдука,

0080    Петнаест под сабљу метнуо,

0081    Петнаест гором утекоше;

0082    А удари шездесет хајдуках,

0083    Посјекоше стотину Тураках,

0084    Но утече бего Мустај бего,

0085    А ћера га Роснићу Стефане,

0086    Ђе га стиже, ту му главу диже,

0087    И узе му коња и оружје.

0088    Сва се војска бјеше искупила,

0089    Донесоше благо и оружје,

0090    Па договор згодни учинише;

0091    За оружје, што је ко узео,

0092    А у благо вргли ђелаџије:

0093    Не дијеле бројем ни есапом,

0094    Но калпаком Роснића Стефана,

0095    Прима капа пуно седам оках,

0096    По капу на свакога друга,

0097    Врану једну старешине дали.

0098    Но да рече Вране Латинине:

0099    „О тако ти, Роснићу Стефане,

0100    “Прода’ мене дилку позлаћену,

0101    „Прода’ ми је, не жали ми благо.

0102    “Да се с њоме по Брдима дикам,

0103    „По Брдима и по Гори Црној.“

0104    Стаде Стефан есапити благо,

0105    Но му не да хајдук Радоњица:

0106    „Не, Стефане, ако Бога знадеш,

0107    “Немо продат’ дилку позлаћену,

0108    „Но да се с њом по хајдуках дикаш.“

0109    То жао би Врану Латинину,

0110    Често пашче пушку загледује,

0111    И он пушци живи огањ даје,

0112    Те погоди Роснића Стефана,

0113    Паде Стефан на зелену траву,

0114    Једном рече: леле њему, мајко!

0115    Другом рече: удри, Радоњица!

0116    У то скочи шездесет хајдуках,

0117    У Латине сабљу унесоше.

0118    Да ти је стати па гледати,

0119    Ка ајдучке сабље сијеваху,

0120    А латинске главе зијеваху.

0121    Посјекоше стотину Латина,

0122    Па Стефана брата укопаше,

0123    И пуштише крвцу од образах,

0124    И узеше благо и оружје,

0125    И ојдоше зеленом планином.

0126    И то је било кад се чинило,

0127    А сад здраво, браћо и дружино!

• Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
• Пјесме јуначке средњијех времена, књига седма, Београд, 1900.

---

Smrt Rosnica Stefana