Садржај
Стеван Пантелић
| Стеван Пантелић |
|---|
 |
| Рођење: 16. септембар 1839. Шабац, Кнежевина Србија Смрт: 1. септембар 1929. Београд, Краљевина Југославија Познат као: официр, физичар, хемичар, професор и посланик |
Стеван Пантелић P. (Шабац, 4/16. септембар 1839 — Београд, 1. септембар 1929), српски генерал, физичар и хемичар. Био је професор и управник Војне академије и посланик у Берлину.
Школовање
Стеван Пантелић је рођен 4/16. септембра 1839. године у Шапцу1)2)3) или у Горњем Милановцу, где је његов отац Радован Пантелић био председник рудничког суда.4) Основну школу завршио је у Горњем Милановцу, а пет разреда гимназије завршио је у Крагујевцу и Београду.5) Након завршене гимназије уписао се 1856. на Војну академију (тада позната под именом Артиљеријска школа).6) Петогодишњу Војну академију завршио је 1861. као први у рангу и одмах је унапређен за артиљеријско-техничког потпоручника.7)8) Послали су га као државног питомца на студије физике и хемије у физикални институт у Бечу, где је боравио од 1861. до 1863.9) Након тога до јесени 1864. усавршавао се из хемије у Француској и Немачкој.10)
Стручњак за војну хемију
По повратку у Србију био је до 1866. професор физике и хемије на Војној академији.11) Од 1866. до 1867. био је у артиљеријској управи, тј. ондашњој тополивници, а након тога био је до 1872. шеф пиротехничког лабораторија и командир ватрогасне чете.12) Радио је на усавршавању конструкција и на изради муниције.13) Радио је стално на техничким проналасцима, па је већ 1870. на изложби у Крагујевцу изложио свој малодимни барут, кога је израдио од целулозе.14) Касније када је био пуковник поднео је свој малодимни барут на тестирање и показао је добре резултате.15) Након тога поново је од 1872. до 1874. био професор на Војној академији.16) Радио је на војној литератури, а написао је и хемију.17) Унапређен је 1872. у капетана, 1881. у пуковника и 1895. у генерала.18) Био је командант артиљеријског пука од 1874. до 1876.19)
Кнежев и краљев ађутант
Учествовао је у Првом српско-турском рату 1876. као кнежев ађутант, а у Другом српско-турском рату учествовао је као шеф ађутарног одсека Врховне команде.20) Након рата од 1879. до 1880. био је командант нишавске дивизије.21) Од јесени 1881. био је војни аташе у Бечу, а 1883. постављен је за команданта Дунавског артиљеријског пука, а онда и за вршиоца дужности команданта града Београда.22) Поново је био ађутант краља Милана од 1880. до 1885.23) И у Српско-бугарском рату учествовао је као краљев ађутант.24) Након рата био је 1886. војни изасланик у Бечу, а по повратку био је командант Београда од 1887. до 1888. Био је од 1889. до 1894. ађутант малолетног краља Александра Обреновића.25) Од 1894. до 1895. био је управник Војне академије.26) После тога био је изванредни посланик у Берлину.27)28) Пензионисан је 1898.29) Његов брат Ђорђе Пантелић био је судија Касационог суда и министар.
Редовни је члан Српског ученог друштва (Одсек за науке природословне и математичке) од јануара 1867. Почасни је члан Српске краљевске академије од новембра 1892.
Литература
- Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, књига 3, Београд, 1929, стр. 341
- М. Ђ. Милићевић: Школе у Србији. Гласник Српског ученог друштва 24 (1868) 100–135.
- Споменица седамдесетпетогодишњице Војне академије: 1850–1925. Београд 1925. Стр. 220.
- Милић Милићевић и Љубодраг Поповић, Генерали војске Кнежевине и Краљевине Србије, Војноиздавачки завод, Београд, 2003.