Корисничке алатке

Алатке сајта


стојан_јанковић_и_црни_арапин

Стојан Јанковић и црни Арапин

Стојан Јанковић и црни Арапин је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

Текст пјесме

0001    Порасла је лијепа ђевојка

0002    Над свом Босном и Ерцеговином,

0003    Дивна шћерца старца Ћефен-аге.

0004    Дивна ли је, три је јада били!

0005    Њу ми ишту до седам банова,

0006    Ал’ се млада удомити неће,

0007    Но свакоме наодила ману.

0008    Ал’ јој стари бабо проговори:

0009    „Удаји се, удао те с јадом!

0010    Што имасмо пива и јестива,

0011    Изједоше гости у дворове;

0012    Што имасмо зоби и сијена,

0013    Изобаше коњи у одаје ─

0014    Но с’ удаји, удао те с јадом!

0015    Да си мало у око слијепа,

0016    За мене би много боље било,

0017    Него тако у лице лијепа!”

0018    Но кад зачу лијепа ђевојка,

0019    Пак је бабу ријеч бесједила:

0020    „О, Богу ти, мој билани бабо,”

0021    Подај мене три товара блага,

0022    Е ћу одит’ у дно поља равна,

0023    У дно равна поља Зечевога;

0024    Ако сретнем икаква јунака,

0025    За њим ћу се млада удомити!”

0026    Јадан бабо једва и чекаше,

0027    Па јој даде три товара блага.

0028    Па с’ отале млада подигнула,

0029    Собом води своју вјерну слугу,

0030    Па отиде у дно поља равна

0031    У дно равна поља Зечевога.

0032    Ту је млада шатор поперила,

0033    Па је млада књигу направила,

0034    Па је шиље Јанковић’ Стојану,

0035    Овако му млада књигу пише,

0036    У књигу дивно поздравила:

0037    „Поздрављам те, Јанковић’ Стојане,

0038    Али не чујеш, не чули те људи,

0039    Да сам сљегла у Зечево равно,

0040    Него да си брже у Зечево,

0041    Ја сам за те лице узгојила!”

0042    Даде књигу своме татарину;

0043    Татар пође и књигу понесе.

0044    Када дође под равне Котаре,

0045    Зло нанесе црног Арапина,

0046    Татарину тако бесједила:

0047    „О, Богу ти, млади татарине,

0048    Од какве си земље ал’ крајине?”

0049    Татар му се по имену каже:

0050    „Ја сам момче сасред Босне равне,

0051    Књигу носим Јанковић’ Стојану

0052    Од кадуне, моје госпођице,

0053    Да га чека у приморје равно,

0054    Јер је за њег’ лице узгојила!”

0055    Кад то виђе црни Арап Моро,

0056    Узе силом књигу татарину,

0057    Хитимице књигу проучио,

0058    И кад виђе што му књига пише,

0059    Удари се руком уз кољено:

0060    „Авај”, рече, „курвино копиле,

0061    Чију л’ оћеш цуру да обљубиш?”

0062    Кад то виђе млади татарине,

0063    Он замоли црног Арапина:

0064    „Богом брате, црни Арапина,

0065    Врати мене лист књиге бијеле!”

0066    Тада Арап поврати му писмо,

0067    Шњиме татар оде планинама,

0068    Право оде Стојановој кули,

0069    Све му право и лијепо каже.

0070    А кад зачу Јанковић Стојане,

0071    Он се врло јунак обесели.

0072    Сву ноћ свога коња титорио,

0073    А кад било о зори бијелој,

0074    Па се бача на свога коњица,

0075    Па са собом добар арач баца ─

0076    Двадест ока крува бијелога,

0077    А тридесет меса печенога,

0078    А четрдест вина црвенога.

0079    Па одлеће низ поље Зечево,

0080    Поред њега црни Арап Моро,

0081    Али га је Стојан претекао

0082    Колико би пушка дометнула.

0083    Али Моро иза грла виче:

0084    „Зло ти јутро, Јанковић’ Стојане,

0085    Играјући зелена дорина

0086    По равноме пољу Зечевоме ─

0087    Пукоше ти четири колана

0088    И четврта ибришим каница!”

0089    Мудар бјеше Јанковић Стојане,

0090    Мудар бјеше па се преварио,

0091    Па силази са свога коњица,

0092    Па погледа четири колана,

0093    Ал’ су пусти здрави сви четири!

0094    Претече га црни Арап Моро

0095    Колико би двије дометнуле,

0096    Јер је брза пуста бедевија.

0097    Кад то виђе Јанковић Стојане,

0098    Па се опет на коњица баша,

0099    Удари га плетеном канџијом;

0100    Како га је ласно ударио,

0101    Доро му се до долине слеже.

0102    Три пута га боље заиграо,

0103    И дотури црна Арапина

0104    И отури њега и кобилу,

0105    Ђе га стиже, ту га и престиже

0106    Колико би и три дометнуле.

0107    Али Моро иза грла вика:

0108    „Зло ти јутро, Јанковић Стојане,

0109    Зло ти јутро и горе ти било ─

0110    Пукоше ти плоче под коњицем,

0111    Крвца ти је коња оборила;

0112    Од Бога је велика греота

0113    Да изгубиш такога коњица

0114    Кога данас у Турчина нема,

0115    У Турчина ни у каурина!”

0116    Мудар бјеше Јанковић Стојане,

0117    Мудар бјеше, пак се преварио,

0118    Па са коња на земљу скочио

0119    Да обиде плоче у коњица,

0120    Ал’ су пусте здраве све четири,

0121    Ни клинца му од њи не манкаше!

0122    Уто га је претекао Моро

0123    Колико би двије дометнуле.

0124    Кад се Стојан на невољи нађе

0125    И ђе виђе да се преварио,

0126    Па насрди себе и дорина,

0127    Удари га плетеном канџијом;

0128    Како гаје лако ударио,

0129    Натроје му крвцу опучио.

0130    Три пута се боље заиграо

0131    И достиже црног Арап’ Мора,

0132    И отури њега и кобилу,

0133    И уграби лијепу ђевојку,

0134    Па је баца за се на коњица;

0135    Три пута је пасом опасао,

0136    А четвртом каишом од сабље,

0137    Шњом одлеће у поље Зечево,

0138    А кад виђе црна Арапина,

0139    Па танчицу пушку доватио,

0140    Па не гађа Јанковић’ Стојана,

0141    Него силна коња под Стојаном,

0142    Угоди му зелена дорина,

0143    Коњиц паде, а Стојан припаде

0144    И уз њега лијепа ђевојка.

0145    Кад то виђе Јанковић Стојане,

0146    Он довати бистра џевердара,

0147    Џевердару живи огањ даје;

0148    Он не гађа коња под Арапом,

0149    Но Арапа у прси јуначке.

0150    На зло га је мјесто ударио,

0151    Више паса ђе не даје гласа.

0152    Паде Арап на трави зеленој,

0153    Арап паде, а Стојан припаде,

0154    Ману сабљом и десницом руком,

0155    Те му црну одасјече главу

0156    И узе му суру бедевију,

0157    Арапово свијетло оружје,

0158    И појаха бедевију суру,

0159    За њим врже Туркињу ђевојку,

0160    Шњоме пође Стојан у Котаре.

0161    Колико му коња жао било,

0162    За три дни га није окусио,

0163    Ни изио ни вина попио,

0164    Но се баша у меку душеку

0165    И јадова три-четири дана,

0166    Пак покрсти Туркињу ђевојку

0167    И вјенча је Стојан за љубовцу.

Литература

  • Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

Stojan Jankovic i crni Arapin

стојан_јанковић_и_црни_арапин.txt · Последњи пут мењано: 2022/04/18 00:10