Корисничке алатке

Алатке сајта


темистокле

Темистокле

Темистокле (грч. Θεμιστοκλῆς) (око 524—459. пре Христа), атински војсковођа и политичар. Залажући се за изградњу атинске поморске моћи заслужан је за успон Атине до главне поморске силе античке Грчке. Истакао се у раним годинама атинске демократије заједно са великим ривалом Аристидом. Као политичар Темистокле је био популиста, који је имао подршку нижих класа и био је у сукобима са атинском аристократијом. Када је изабран је за архонта 493. пре Христа подузео је мере да ојача поморску моћ Атине, а то је чинио и касније. Након Маратонске битке постао је један од најистакнутијих атинских политичара. Залажући се за јаку атинску морнарицу наговорио је Атињане да се изгради флота од 200 трирема, а та флота показала се кључном за обрану Грчке од Персије. За време Друге персијске инвазије на Грчку заповедао је грчком савезничком морнарицом у бици код Артемизија и у бици код Саламине. Захваљујући Темистокловој стратегији Грци су победили Персијанце у поморској бици код Саламине, а одлучна грчка победа представљала је прекретницу персијске инвазије.1)

Након окончања инвазије Темистокле је био најистакнутији и најславнији атински политичар. Наговорио је Атињане да изграде још веће градске зидине од оних, који су раније постојали. Спарта је била незадовољна градњом атинских зидина. Осим тога Темистокле је својом ароганцијом почео да се отуђује од Атињана, па су га остраковали 472. или 471. пре Христа. Отишао је у прогонство у Аргос. Спарта је искористила прилику и покушала је да уништи Темистокла оптужбама да је повезан са Паусанијевом завером. Суочен са тешким оптужбама Темистокле је побегао у Малу Азију и отада је био у персијској служби. Након смрти био је рехабилитован. Темистоклеова поморска политика имала је далекосежан значај за Атину, јер је Атина постала главна поморска сила. Његова политика утрла је пут Атинском царству и златном добу.

Рани живот

Рођен је у Атини око 524. пре Христа. Отац му је био Неокло, који није припадао угледним Атињанима.2) Мајка му је била из Тракије или из Карије.3) Због порекла мајке Темистокле се сматрао полуграђанином.4) Плутарх пише да се Темистокле још као дечак припремао за политички живот.5) Због тога му је учитељ рекао:

„Од тебе, синко, неће бити тек штогод, него зацело нешто веома добро или нешто веома зло!”6)

Политичка и војна каријера

Позадина

Темистокле је растао за време преокрета у Атини. Тиран Писистрат умро је 527. пре Христа, а наследили су га синови Хипија и Хипарх. Хипарх је убијен 514. пре Христа, па је због тога Хипија постао параноичан и да би одржао власт почео је да се ослања на стране плаћенике. Челник моћних протераних Алкменоида, Клистен, почео је да планира повратак у Атину и рушење тираније. Клистен је 510. пре Христа наговорио спартанског краља Клеомена I да нападне Атину и свргне Хипију. Међутим након свргавања Хипије атинске аристократске породице изабрале су Исагору за атинског архонта. Исагора је имао спартанску подршку, јер изгледа да Клистен није желео да Атина буде у потчињеном положају у односу на Спарту. Клистен се обратио народној скупштини и предложио је програм демократских реформи, по којима ће политичка моћ почивати на народу. Атињани су онда свргли Исагору, одбили напад Спарте и омогућили Клистену да 508. пре Христа поново дође на власт и да почне са спровођењем политичке реформе. Клистен је успоставио демократију у Атини.

Ране године демократије

Демократија је омогућила да дођу до изражаја људи попут Темистокла, који нису припадали аристократским породицама. Међутим нове демократске институције захтевале су и вештине, које су раније биле безначајне. Темистокло се преселио и почео је да често комуницира са обичним људима. Почео је да изграђује своју базу међу грађанима Атине додворавајући се сиромашнима. Сваког грађанина је знао по имену. Ипак побринуо се да се не замери и атинском племству. Почео је да се бави правним пословима. Као адвоката заступао је обичан народ задобијајући његову наклоност.

Изградња атинске морнарице

Темистокле је био прилично популаран, па је 493. пре Христа изабран за епонимног архонта. Под његовим вођством Атина је почела да гради своју поморску моћ. Темистокле представља оснивача атинске поморске моћи.7) Дотада су Атињани делили приходе од лауријских рудника сребра, а Темистокле је предложио да се уз помоћ тих прихода изгради јака морнарица.8) Атина је изградила 300 трирема.9) Атињани су почели да граде нову луку Пиреј, уместо постојеће Фалерума. Пиреј је био даље, али имао је три природне луке и лако се могао утврдити. Темистоклеова политика имала је далекосежан значај за будућност Атине и Грчке. Поморска моћ је по Плутарху зависила и од масовне мобилизације обичних грађана, тако да је Темистокле на тај начин ојачао народ, а ослабио аристократоју, а власт је више прешла у руке морнара, веслача и кормилара.10)

Прва персијска инвазија Грчке

Млада атинска демократија и еубејски град Еретрија помагали су јонске градове за време Јонског устанка против Персије. Након гушења устанка персијски цар Дарије Велики одлучио је да осигура своје царство и да овлада и Грчком. Многи грчки градови предали су 491. пре Христа персијским изасланицима „земљу и воду“, што је био синоним за потчињавање Персији. Атина и Спарта су одбиле и убиле су персијске изасланике. У Спарти је једно време владао хаос. Персијски цар Дарије Велики је одлучио да искористи хаос у Спарти, који је Атину оставио изолованом. Дарије је због тога одлучио да започне поход 490. пре Христа против Атине и Еретрије.11) Након проласка кроз Кикладе опседали су и разорили Еретрију. После тога искрцали су се на Маратону. Атињани су одмах дошли на Маратон са 10.000 хоплита. Атинским снагама заповедао је Милтијад Млађи. Темистокле је изгледа био један од генерала његове филе.

Након пет дана неодлучности започела је Маратонска битка, у којој су надмоћно победили атински хоплити. Том атинском победом окончала се Прва персијска инвазија Грчке. Дарије Велики је припремао нову још већу инвазију, али умро је за време припрема.

Ривалство са Аристидом

Милтијад Млађи је био рањен за време неуспешнога похода на Парос. Моћни клан Алкменоида искористио је прилику да га оптуже. Осуђен је на велику новчану казну, коју није могао да плати, па је од последица рањавања 489. пре Христа умро у затвору. Атињани су у то време увели остракизам као нову институцију демократије. Сваки атински грађанин написао би на парчету грнчарије име политичара за кога би желео да буде протеран на 10 година из Атине. Током 487. пре Христа протерани су и извесни истакнути чланови Алкменоида. Од тада није био лак посао политичара, јер ако би постали омражени претио им је остракизам. Након Милтијадове смрти Темистокле је природно испунио тај политички вакум због тога јер су сиромашнији грађани Атине били његова политичка база. Током те деценије Темистокле је постао најистакнутији атински политичар. Међутим аристократија је своју подршку давало његовом политичком противнику Аристиду. Аристид је по много чему био супротан Темистоклу. Аристид је био праведан, честит и моралан за разлику од Темистокла.12) Темистокле је наставио да се залаже за изградњу атинске поморске моћи. Атињани су у то време већ знали да Персија није завршила са својим намерама у Грчкој. Персијски цар Ксеркс I припремао је нову велику експедицију против Грчке. Темистокле је изгледа закључио да Грци могу да преживе персијску инвазију само уз помоћ јаке морнарице, која се може суочити са персијском морнарицом. Због тога се Темистокле залагао за изградњу јаке морнарице. Аристид је подржавао класу бољестојећих и супростављао се таквој Темистоклеовој политици. Изградњом морнарице опада значај хоплита, који су се регрутовали међу богатијим становништвом Атине.

Током 483. пре Христа откривена је нова сребрена жила у лауријским рудницима сребра крај Атине. Темистокле је одмах предложио да се тај неочекивани вишак искористи за изградњу флоте од 200 трирема. Аристид је предлагао да се тај новац расподели атинским грађанима. Док је наговарао грађане да прихвате његов предлог Темистокле је избегавао да спомене персијску опасност. Уместо тога њихову пажњу је усмерио на Егину, са којом је Атина тада била у дуготрајном рату. Изградњом флоте Атина је стицала предност која јој омогућава да победи Егину. Темистокле је на тај начин наговорио народ, али тада је изграђено само 100 трирема. Аристид је одбио да подржи изградњу флоте, а Темистокле није био задовољан јер се градило само 100 бродова. Међу њима се наставила свађа. Темистокле је успео да наговори народ да остракују Аристида 483. или 482. пре Христа. Након остракизма Аристида, а свесни персијских припрема за инвазију Атињани су одобрили Темистоклу да се изгради онолико бродова колико је Темистокле тражио. Пред Другу персијску инвазију Темистокле је постао најистакнутији атински политичар.

Друга персијска инвазија на Грчку

Око 30 грчких државица сложило се на конгресу 481. пре Христа да се заједнички супроставе предстојећој персијској инвазији. Спарта и Aтина били су предводници хеленског савеза. Спартанци су за себе тражили заповедништво над копненим снагама. Пошто су Атињаниу доминирали у морнарици Темистокле је тражио да Атињани заповедају у морнарици. Пошто друге грчке поморске силе попут Коринта и Егине нису хтеле да Атињани заповедају Темистокле је прагматички одустао од свога захтева. Уместо тога постигнут је компромис по коме ће Спартанац Еурибијад заповедати хеленском морнарицом. Ипак било је јасно да је Темистокле прави вођа грчке флоте. Хеленски конгрес поново се одржао 480. пре Христа и тада је делегација Тесалије тражила да се Грчка брани у Олимпијском кланцу, тако да би Тесалија била заштићена.13) Претили су да ће у супротном случају склопити споразум са Ксерксом. Грци су послали 10.000 хоплита под заповедништвом спартанског војсковође Еуенета.14) Они су запосели клисуру између Олимпије и Осе, поред реке Пенеј. Македонски краљ Александар I Македонски их је упозорио да би могли бити прегажени, јер персијска војска би могла да искористи још неке прелазе да уђе у Тесалију.15) Када су чули да је Ксеркс I прешао Хелеспонт Грци су се повукли из кланца, а Тесалци су прешли на персијску страну.16) Поред Тесалије много градова северно од кланца Термопиле покорило се Персијанцима.

Темистокле је саветовао да Грци запоседну кланац Термопиле. Ксерксова војска је могла да дође до јужне Грчке (Беотије, Атике и Пелопонеза) само кроз Термполиски кланац. Кланац се могао лако блокирати, тако да непријатељу не вреди много што има много пута већу војску. Да би спречили персијску моирнарицу да прође морским путем грчка морнарица је блокирала мореуз код Артемизија. На коринтском конгресу донешена је одлука да се копненом војском брани Термопилски кланац и Артемизиј грчком морнарицом.17) Међутим након дебакла у Тесалији није било сигурно да ће се Спартанци наговорити да изађу из Пелопонеза. Да би наговорио Спартанце да бране Атику Темистокле је знао да Атињани морају да покажу велику одлучност. За веома кратко време целу атинску флоту послао је код Артемизија. С друге стране жене и децу послао је из Атине у Трезен на Пелопонезу.18)

Битка код Артемизија

Када се 480. пре Христа персијска војска приближила Тесалији атинска флота је отпловила до Артемизија, а савезничка војска је дошла до Термопила. Темистокле је заповедао атинским делом флоте код Артемизија. Када се након значајног кашњења персијска флота стигла крај Артемизија Еурибијад се уплашио и намеравао је да побегне без борбе.19) Становници Еубеје су тада подмитили Темистокла да би остао крај Еубеје. Темистокло је са делом мита подмитио Еурибијада и остале да прихвате поморску битку. Грчка флота је три дана одолевала персијској флоти, али када су чули за грчки пораз у Термопилској бици грчка морнарица се морала повући. Након Термопилске битке персијска војска је имала отворен пут до Атике, па више није било смисла да спречавају продор персијске морнарице. За време повлачења Темистокле је свуда остављао поруке јонским Грцима да напусте Персијанце или да бар стварају неред међу персијским редовима.20) Надао се да ће подстаћи део Јоњана да се одметну од Персијанаца, а да ће онај део који остане уз Персијанце бити под сумњом.21)

Битка код Саламине

Након Термопилске битке Беотија је пала, па су Персијанци даље напредовали. Пелопонежани су се спремали да се бране на Коринтској превлаци, па су на тај начин Атину препустили Персијанцима.22) Савезничка морнарица се након битке код Артемизија преместила код острва Саламине. Ту су атински бродови помагали да се заврши евакуација Атине. Пелопонежански бродови и Еурибијад тражили су да отплове до превлаке да би на тај начин концентрисали снаге на једном месту.23) Ипак Темистокле их је наговорио да остану крај Саламине, говорећи им да Грцима одговара битка на малом уском простору као у бици код Артемизија. Претио је и да ће Атињани отићи у прогонство на Сицилију, тако да је успео да наговори савезнике чија сигурност је зависила од атинске морнарице. Темистокле је ратним лукавствима психолошки искористио Ксерксову жељу да оконча инвазију Грчке. Да би Ксеркс окончао инвазију морао је да однесе одлучујућу победу над грчком морнарицом. Темистокле је послао Ксерксу поруку да је он тобоже на персијској страни и да навија за персијску победу. 24) Писао је персијском цару да Грци намеравају да се евакуишу те ноћи, па да је потребно да персијска морнарица блокира пролазе.25) На тај начин Темистокле је намеравао да намами персијску флоту у теснаце. Персијска морнарица је након тога упловила у теснаце, али ту су нашли да је грчка флота спремна за битку. Након што су Персијанци започели маневре Аристид је са Егине стигао у грчки логор. По Темистоклеовом наређењу сви протерани Атињани били су позвани, да би уједињени Атињани могли да се суоче са Персијанцима. Аристид је рекао Темистоклу да је персијска флота опколила грчку флоту. То је обрадовало Темистокла, јер је знао да Персијанци улазе у његову замку. За време поморске битке уско подручје ометало је много већу персијску флоту, која се због тога нашла у нереду. Грци су то искористили и победили у бици код Саламине.

Значај битке код Саламине

Битка код Саламине била је прекретница Друге персијске инвазије на Грчку и прекретница Грчко-персијских ратова. Иако сама битка није окончала персијску инвазију, победа је осигурала Грчку од потпуног освајања и омогућила је грчким савезницима да 479. пре Христа крену у офанзиву. Велики број историчара битку код Саламине сматра једном од најзначајнијих битака у историји света.

Јесен 480./зима 479. пре Христа

Победа Грка у бици код Саламине окончала је непосредну опасност и Ксеркс I се вратио у Азију са делом војске, а у Грчкој је оставио Мардонија да покуша да оконча освајање Грчке. Мардоније је зимовао у Беотији и Тесалији, па су Атињани могли да се врате у свој спаљени и разрушени град. Пелопонежани су одбијали да се боре против Персијанаца северно од Коринтске превлаке, а Атињани су покушавали да их посраме због тога. Током зиме грчки савезници састали су се у Коринту да прославе победу и да доделе награде. Посебну награду су доделили Егини, по свој прилици уморни од сталних истицања атинске улоге код Саламине. Иако су сви били завидни, ипак су сви признали посебну вредност Темистокла.26) Када се гласало ко је најзаслужнији свако је гласао најпре за себе, а сви су гласали за Темистокла као другога. Спартанци су позвали Темистокла у Спарту, где су му дали посебну награду за државничку мудрост.27) Плутарх је написао да када се Темистокло појавио на Олимпијским играма:

„..сви сабрани гости не обратише пажњу на такмичаре, него су цели дан посматрали само њега и при томе са дивљењем и пљескањем показивали га странцима. Том приликом и сам је био раздраган, па је пред својим пријатељима признао да је за своје напоре око спасавања Хеладе довољно награђен“

Пролеће/лето 479. пре Христа

Сами његови саграђани постали су љубоморни због његовога успеха, а могуће и уморни од његовог хвалисања. Вероватно је већ почетком 479. пре Христа био лишен заповедништва. Уместо њега поставили су Ксантипа као заповедника атинске морнарице, а Аристида су поставили као заповедника копнене војске. Током лета Пелопонежани су коначно након атинског ултиматума пристали да пошаљу војску да би се супроставили Мардонијевој војсци, која је поново заузела Атину јуна 479. пре Христа. У одлучној бици код Платеје грчки савезници победили су персијску војску. Истога дана грчка морнарица уништила је преосталу персијску флоту у бици код Микале. Том дуплом победом окончала се персијска опасност за Грчку.

После персијске инвазије

Што год да је био разлог Темистоклеове непопуларности током 479. пре Христа то није трајало дуго. Он је брзо поново био у наклоности Атињана. Након 479. пре Христа дуго времена био је веома популаран. Након окончања персијске инвазије Атињани су почели да поново подижу свој град под вођством Темистокла. Желели су да обнове атинске зидине, али Спартанци су се томе супростављали под изговором да северно од Коринтске превлаке не би требало да се граде тврђаве да их Персијанци не би могли да користе. Темистокло је смислио како да превари Спартанце. Атињанима је наредио да изграде зидине што је могуће брже, а сам је отишао у Спарту да би одговорио на оптужбе из Спарте.28) У Спарти је порицао да се у Атини граде зидине и рекао им је да пошаљу изасланике и да се тако увере.29) На тај начин одуговлачењем добио је на времену. До времена када су се изасланици стигли у Атину, Атињани су већ завршили зидине. Када су се изасланици побунили једно време су били заточени. Када су Спартанци сазнали право стање ствари, да је Атина поново утврђена, нису ништа учинили, него су пустили Темистокла, да би Атињани пустили њихове изасланике. Темистокле је одуговлачењем дао Атињанима довољно времена да изграде зидине, а у супротном би Спарта напала и спречила утврђивање Атине. Од тада Спарта више не верује Темистоклу. Темистокле се поново вратио својој поморској политици и значајним потхватима којима би осигурао поморску надмоћ Атине. Он је проширио и утврдио лучки комплекс у Пиреју. Повезао је Атину са Пирејем. Вероватно је намеравао да Атину учини доминантном поморском силом Егејског мора. Атина је 478. пре Христа основала Делски савез уједињујући поморску моћ Егејских острва и Јоније под атинским вођством. Темистокле је увео пореске олакшице за трговце и занатлије, настојећи да у Атину привуче трговину и људе да би Атина постала велики трговачки град. Он је такође наредио да се годишње гради 20 трирема да би се наставила атинска поморска надмоћ. Темистокле је намеравао и да тајно уништи све бродове атинских савезника, да би осигурао потпуну поморску надмоћ, али Аристид и атински савет су га надгласали и спречили у науму.

Пад и прогонство

Темистокле је почео да накупља непријатеље, сам је постао арогантан, а многи грађани су били љубоморни на његов престиж и моћ. Изгубио је наклоност народа када је саградио храм Артемиди, коју је назвао Аристобулом (најбољом саветницом), а тиме је хтео казати да је он дао најбољи савет Атини.30) Био је остракован 472. или 471. пре Христа у Атини.31) Осим тога и Спарта је радила против њега настојећи да подржи Кимона (сина Милтидијада Млађега) као Темистоклеова противника. Након издаје и погубљења Паусаније Спарта је покушала да уз помоћ Паусанијиних писама оптужи Темистокла.32) Темистокле је у време прогонства боравио у Аргу, али након тих оптужби морао је и одатле да бежи. Побегао је у Коркиру, па код молошког краља Адмета. Пошто је бежао сада су они који су га оптуживали били уверени да је крив. У Атини је проглашен издајником, а одузета му је и имовина. Спарта је запретила ратом молошком краљу, ако не преда Темистокла. Адмет му је дозволио да побегне и дао му много злата.

Каснији живот и смрт

Из Молосије побегао је у Пидну, одакле је бродим отпловио у Малу Азију. Брод му је услед олује скренуо све до Тасоса, које су Атињани опседали. Тада је једва приморао кормилара да плове до Мале Азије. Темистокле је ступио у контакт са персијским краљем и понудио му своје услуге. Тражио је да му се да година дана да научи персијски језик и обичаје пре него што ступи у персијску службу. Краљ Артаксеркс му је то одобрио. Темистоклеова жена и деца су се успела извући из Атине, а и пријатељи су му послали део имовине, иако су Атињани конфисковали његове имовине у вредности око 100 таланата. Живео је на персијском двору, ловио је заједно са царем. Саветовао је цара како да поступа са Грцима. Цар му је дао три града у Магнесији на реци Меандар да са њима управља. Умро је 459. пре Христа природном смрћу. Међутим постоји и мноштво других прича. Плутарх има једну од такавих прича, по којој се сам убио. Када је умро кости су му тајно покопане у Атици, јер није било законито да се атински издајник сахрањује у Атици.

Карактер и репутација

Најочитија црта његова карактера била је амбициозност. Осим тога био је поносан и сујетан. Био је познат по томе да прима мито. Поред негативних црта имао је природну интелигенцију и таленат за вођство. Када је умро био је атински издајник, а пре тога био је спасилац Грчке. Рехабилитован је у Периклеово време, када поново постаје грчки херој.

Политичке и војне заслуге

Највећа Темистоклеова заслуга била је победа над Персијанцима за време Ксерксове инвазије на Грчку. Грчка је тада преживела, па је грчка култура могла да се несметано развија. Темистоклеова доктрина атинске поморске моћи и успостављање Атине као велике силе грчког света имала је своје последице током 5. века пре Христа. Током 478. пре Христа основан је Делски савез са Атином као доминантним чланом. Био је то поморски савез Атине, њених колонија, Јоније и Егејских острва. Делски савез је ратовао против Персије и доминирао је Егејским морем. Под Периклеовим вођством Делски савез је еволуирао у Атинско царство.

Литература


Temistokle

1)
Чланак пренесен са Историјске енциклопедије
2) , 3) , 4)
Плутарх, Темистокле 1
5) , 6)
Плутарх, Темистокле 2
7) , 8) , 9)
Плутарх, Темистокле 4
10) , 28) , 29)
Плутарх, Темистокле 19
11)
Херодот, 6.94
12)
Плутарх, Аристид 2
13)
Херодот, 7.172
14) , 15)
Херодот, 7.173
16)
Херодот, 7.174
17)
Херодот, 7.175
18)
Плутарх, Темистокле 10
19)
Плутарх, Темистокле 7
20) , 21) , 22)
Плутарх, Темистокле 9
23)
Плутарх, Темистокле 11
24) , 25)
Плутарх, Темистокле 12
26) , 27)
Плутарх, Темистокле 17
30) , 31)
Плутарх, Темистокле 22
32)
Плутарх, Темистокле 23
темистокле.txt · Последњи пут мењано: 2021/06/25 21:45