Корисничке алатке

Алатке сајта


теодор_илић_чешљар

Теодор Илић Чешљар

Теодор Илић Чешљар (Чуруг, 1746 — Темишвар,1)2) 20. новембар 1793), српски сликар, иконограф и портретиста.3)

Биографија

Рођен је у Чуругу, у Бачкој, у сиромашној банатској породици пореклом из Кумана, у Банату, пресељеној у Шајкашку, па у Темишвар.4)) Врло рано је показао склоност према сликарству.5)

Његов први утицајнији учитељ је био Јован Поповић. Сличност са Поповићевим иконостасом у Александрову, код Суботице, потврђују да је следио његове поуке,6)) када је у периоду од 1768. насликао престоне иконе: „Исус Христос“, „Богородица са Христом“ и „Архангел Михаило“, које су касније припале иконостасу старе цркве у Куману. У тој цркви је оставио „за спомен својих родитеља“, који су једно време живели у Куманама, своје прво сачувано дело „Плаштаницу“ - рад на пурпурној свили (88х74 cm), на којој су златом и бојама сликане фигуре и орнаменти. „Плаштаница“ и иконе се данас налазе у Владичанском двору у Вршцу.7)

У Новом Саду је живео око 1769, а затим се око 1770. преселио у Темишвар, где је добио статус грађанина и у њему је, са прекидима, живео до краја живота.8)

У Кикинди је 1770. ангажован на сликању портрета, а затим је радио 1775. у Будиму.9)) Заједно са сликаром Михаилом Соколовићем је 1776. године радио зидне слике „Четири јеванђелиста“ на звонику цркве Светог Димитрија у Будиму,10) коју су мађарске власти уништиле 1946.

Највероватније за време боравка y Новом Саду и Сремским Карловцима (између 1772—1776),11) још увек као помоћник Јована Поповића,12) извео је сликарски посао на иконостасу храма манастира Ковиљ,13) док се о манастиру старао архимандрит Јован Рајић,14), архимандрит и историчар. У току ратне 1849, за време мађарске буне, калуђери са игуманом Ковиља су се повукли у Срем, а манастир је запаљен. Осим велике материјалне штете, уништено је огромно културно благо, укључујући и иконостас у храму,15) од кога је само делимично сачувана икона Светог Јована Златоустог.

Први већи посао требао је да му буде у Мокрину, код Кикинде, а затим иконостас у Старој Кањижи.16) Осећајући да не располаже довољним знањем за тако велике послове, отишао је на двогодишње усавршавање 1776.17)) на Академију ликовних уметности у Бечу.

По повратку из Беча, уследиле су приметне промене у особеностима и квалитету целокупног његовог ликовног израза, што је и показао иконостасом у цркви Архистратига Михаила у Мокрину, који је завршио 1782.18)) У Мокрину је доказао је постао зрео уметник. То је уједно и једини његов у потпуности сачуван иконостас. Израђен је у виду високе барокне олтарске преграде, са дрворезбарским радом рокајних мотива, са склоношћу ка монументалним формама, наглашеном сентименталношћу израза и непрецизношћу цртежа, прикривеном израженом финоћом и племенитошћу драперија.19) На иконостасу се посебно истичу две ретко приказиване теме из Старог завета: „Проналажење Мојсија“ и „Опроштај Ребеке с родитељима“. Израдио је и иконостас старе српске цркве у Тиса-Сент-Миклошу (данас Остојићево), од кога су сачуване царске двери.20))

Захваљујући познанству са професором Винценцом Фишером, његовим саветником са академије у Бечу, 1786. је добио посао у католичкој катедрали у Великом Вараду (данас Орадеа Маре у Румунији), у којој је израдио четири бочна олтара: „Распеће“, „Сусрет Светог Петра и Павла“, „Арханђео Михаило тријумфује над сатаном“ и „Мучење Свете Варваре“.21)) Овај последњи је рађен према цртежу Винценца Фишера из 1781. Од четири слике, само је на првој оставио свој потпис и годину сликања.

Једну варијанту „Мучења Свете Варваре“ је израдио по поруџбини пакрачког епископа Павла Авакумовића за своју резиденцију, на којој су изостали лебдећи анђели, у покушају да се умирање представи без небеске апотезе и присуства католичких утицаја и тријумфалног венца изнад главе мученице. Слика је настала у периоду верских реформи, када је Карловачка митрополија морала да се прилагоди програму укидања култова српских националиних светитеља, због тежњи власти да ојача државни и верски централизам.

Године 1789. је био у Италији, Рим и Венеција22), а затим је једно време боравио и у Русији.23)

Почетком 1790-тих година се вратио у родни крај.24) У српској православној цркви у Великој Кикинди посвећеној оцу Николају године 1790. је израдио зидне слике у уљу: на северном зиду наоса „Тајну вечеру“, а на јужном „Вазнесење Христово“, у маниру каснобарокног стила, рокајне палете, сигурног цртежа и композиције,25) који по оценама већине историчара уметности представљају права ремек-дела српског барокног сликарства уопште. Oве иконе су урађене по наруџбини богатог трговца цинцарског порекла Марка Поповића, који је сахрањен поред храма.

У првобитном храму Светог архангела Михаила у Старој Кањижи, изарадио је иконостас (1791). Међутим, после пожара (1847. или 1849.) у коме је храм до темеља изгорео, остало је само неколико икона, а четири се чувају и данас.26)

Радио је у храму манастира Ковиљ, по наруџбини тамошњег архимандрита, али су храм разрушили Мађари 1848. Године 1792. је склопио посао осликавања иконостаса и свода у цркви Преноса моштију Светог Николе у Бачком Петровом Селу. Тамо је израдио око двадесетак икона. Смрт га је спречила да испуни уговор, а посао је довршио његов ученик Димитрије Лазаревић из Сремских Карловаца. Црква је такође страдала 1848, а касније ју је рестаурирао Петар Чортановић.27)

Портрети

Значајан је и његов допринос у развоју модерног портрета у српској уметности. Најранији портрети, као што је портрет Јована Рајића је изгубљен. Остали су портрети пакрачког епископа Атанасија Живковића (око 1780), епископа горњокарловачког Петра Петровића (око 1783), „Алке“ сестре Саве Текелије, као и портрети сентандрејске породице Авакумовић, затим парадни владарски портрети, као што је портрет цара Јосифа II, поводом његове посете Банату 1782. а од свих портрета посебно се истиче портрет вршачког епископа Јосифа Јовановића Шакабенте у целој фигури из 1788.28)) који се налази у Владичинском двору у Новом Саду.

Умро је од туберкулозе 20. новембра 1793. у Темишвару.29)

Литература

  • Матица српска, Одабране биографије I - IV том, http://www.maticasrpska.org.rs/stariSajt/biografije/biografije_sbr.pdf, наслов Одабране биографије (I - IV том), аутор Миодраг Јовановић, издавач Матица српска, 19. 4. 2015.
  • Народна енциклопедија - српско-хрватско-словеначка, број 2, И-М, издавач Биоблиографски завод д.д. , место Загреб, аутор Вељко Петровић, година 1927, уредник Станоје Станојевић, стр. 10-11
  • ТО Општина Кањижа, Верски објекти, http://www.visitkanjiza.rs/verski-objekti, наслов Верски објекти, издавач ТО Општина Кањижа, 19. 4. 2015.
  • Чуруг, Теодор Илић Чешљар, http://www.curug.rs/clanak.php?r=br-15/ТЕОДОР-ИЛИЋ-ЧЕШЉАР.html, наслов Теодор Илић Чешљар (1746-1793) - Сликар, издавач МЗ Чуруг, 20. 4. 2015.
  • Споменици културе у Србији, Православна црква, http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs/spomenik.php?id=660, наслов Споменици културе у Србији, Кикинда - Православна црква, издавач Национални центар за дигитализацију, 19. 4. 2015.
  • Споменици културе у Србији, Црква архистратига Михаила у Мокрину, http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs/spomenik.php?id=662, наслов Споменици културе у Србији, Кикинда - Православна црква - Црква архистратига Михаила у Мокрину , издавач Национални центар за дигитализацију, 19. 4. 2015.
  • http://www.heritage.gov.rs/cirilica/Download/Saopstenja/Saopstenje-XXV-1993/Saopstenje_XXV_1993_Prilog_istoriji_manastira_Kovilja.pdf, наслов Прилог историји манастира Ковиља, аутор Петар Момировић, година 1993, часопис Саопштења, број XXV, издавач Републички завод за заштиту споменика културе - Београд, 19. 4. 2015.
  • http://www.dnevnik.rs/kultura/monografija-o-manastiru-kovilj, наслов Монографија о манастиру Ковиљ, аутор Синиша Ковачевић, датум 1. 9. 2011, часопис Дневник , издавач Дневник Војводина прес д.о.о., 20. 4. 2015.
  • http://studenti.rs/skripte/teodor-ilic-cesljar-mucenje-svete-varvare/, наслов Теодор Илић Чешљар „Мучење Свете Варваре“, 20. 4. 2015.
  • Српска православна Епархија банатска, Храм Сабора светих архангела, http://www.eparhijabanatska.rs/parohije/novobecejsko-namesnistvo/kumane/, наслов Храм Сабора светих архангела, издавач Српска православна Епархија банатска, 20. 4. 2015.

Teodor Ilic Cesljar

1)
по неким изворима умро је у Бачком Петровом Селу
2) , 5) , 16) , 23) , 24) , 27)
Вељко Петровић, 1927, стр. 10
3) , 4) , 6) , 9) , 17) , 18) , 20) , 21) , 22) , 28) , 29)
Матица српска, Одабране биографије, I - IV том
7)
Српска православна Епархија банатска |Храм Сабора светих архангела
8) , 10)
Чуруг|Теодор Илић Чешљар
11) , 14) , 15)
Петар Момировић, 1993, стр. 217
12)
Синиша Ковачевић, 1. 9. 2011.
13)
Петар Момировић, 1993, стр. 215
19)
Споменици културе у Србији, Црква архистратига Михаила у Мокрину
25)
Споменици културе у Србији|Православна црква
26)
ТО Општина Кањижа, Верски објекти
теодор_илић_чешљар.txt · Последњи пут мењано: 2022/04/23 12:46