Теодор Крачун или Теодор Димитријевић Крачун (1732^? — Сремски Карловци, 10. април 1781),¹⁾ највећи сликар српског барока.

Веома су ретке поуздане вести о његову животу.²⁾ Претпоставља се да је на подручје Хабзбуршке монархије дошао са родитељима након пада Београда 1739.³⁾ Живео је у Сремским Карловцима, у којима је стекао прва знања из сликарства.⁴⁾ Вељко Петровић је једном приликом тврдио да је најпре учио код домаћих мајстора и да је после похађао Бечку сликарску академију, а други пут је тврдио да се ништа не зна поуздано.⁵⁾ Једни су тврдили да је био у радионици Димитрија Бачевића, али састављач његове монографије Лазар Мирковић је тврдио да се није школовао код Бачевића.⁶⁾

Међу најстарија његова дела спада икона „Богородице са Христом” из цркве Светог Николе у Старом Сланкамену.⁷⁾ Први иконостас радио је 1772. заједно са Лазаром Сердановићем и Јованом Исаиловићем за цркву Светог Георгија у Сомбору.⁸⁾ За ту цркву сликао је иконостас, певницу, проповедаоницу, архијерејски стол, Христов гроб и три иконе.⁹⁾ Тај иконостас је 1860их пренесен у Кулу, где је изгорео.¹⁰⁾

Између 1772. и 1774. сликао је иконостас и епископски престо цркве Светог Кузмана и Светог Дамјана у Нештину.¹¹⁾ У тој цркви су и две његове иконе: Богородица са Христом и Крунисање Богородице.¹²⁾ У Сремској Митровици је 1775. насликао иконостас цркве Светог Стефана архиђакона, али цели иконостас није чисто његов рад.¹³⁾ Ту је насликао и део икона, а постоје и иконе, које су дело других сликара.¹⁴⁾ За цркву манастира Новог Хопова сликао је 1776. иконостас, који је страдао, када је манастир био запаљен у Другом светском рату.¹⁵⁾ Иконостас сеоске цркве у Сусеку сликао је 1779.¹⁶⁾ На том иконостасу илустровао је поред осталих тема Христове муке.¹⁷⁾

Постао је толико цењен да је добио посао да ослика два иконостаса у Саборној цркви у Сремским Карловцима.¹⁸⁾ Та црква подигнута је од 1758. до 1762. године и представљала је најрепрезантивнију грађевину српског барока.¹⁹⁾ Оба иконостаса у тој цркви израдио је Теодор Крачун вероватно од 1771. до 1781.²⁰⁾ Велики иконостас Саборне цркве радили су од 1780. заједно Теодор Крачун и Јован Орфелин.²¹⁾ Теодор је умро за време тих радова 10. априла 1781.²²⁾

Поред иконографије сликао је и портрете. У Будимпешти је откривен бакрорезни портрет Павла Ненадовића, који је рађен по Крачуновом цртежу.²³⁾ Врхунац портретне уметности достигао је портретом Јована Јовановића, који је тада био хоповски архимандрит. Насликао је портрет Павла Ненадовића.

Вељко Петровић и Милан Кашанин су за њега сматрали да је барокни сликар који је привржен старој иконографији.²⁴⁾ Међутим, Лазар Мирковић је тврдио да се придржава барокног стила и да се на његовим иконама тек незнатно види српсковизантијски зоографски стил.²⁵⁾ Сматра се да је он обележио победу западњачког духа у српској уметности.²⁶⁾ Његове барокне игре су засноване на привржености светло-тамним позоришним ефектима.²⁷⁾ Показивао је смисао за продубљивање простора превазилазећи линеарну перспективу.²⁸⁾ Један је од највећих мајстора атмосфере у новијем српском сликарству.²⁹⁾ Стварао је сигурне композиционе везе својих малих икона са рипидима и са деловима иконостаса.

• Дејан Медаковић, Српска уметност XVIII века, Историја српског народа, књига 4, том 2, Српска књижевна задруга, Београд, 1986, стр. 245—349
• М. Лесек: Теодор Крачун, Одабране биографије, том 5, Матица српска
• Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, књига 2, Београд, 1929, стр. 471

Teodor Kracun