Тко је јунак је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Сима Милутиновић Сарајлија. Објављена је најприје у дјелу Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

0001    Пију вино двадесет војводах,

0002    у Крушеву у пјаној механи,

0003    а кад ли се понапише вина,

0004    у вино се зађенули били:

0005    који јунак бољи од којега;

0006    међу собом макул учинише (пресуда) -

0007    понајбољи војевода Јанко,

0008    понајгори Краљевићу Макро,

0009    и Марко им ништа не вељаше

0010    но пијаше у механи вино,

0011    пак излази Марко пред механу

0012    да и Шарцу даде пити вина.

0013    Ал’ се Марку дало погледати

0014    низ то поље, низ Крушево равно,

0015    док угледа доброга јунака,

0016    на вранчини коњу маменоме:

0017    он ми носи јелу под гранама,

0018    себи од ње хлада учинио.

0019    Кад то виђе Краљевићу Марко,

0020    уљегао у механу винску,

0021    војводама Марко говорио:

0022    „Ено јунак уз Крушево равно

0023    да такога још видли нијесте,

0024    и он иде амо у механу,

0025    сви ћемо се на ноге дигнути

0026    од његове силе и јунаштва.“

0027    Кад то чуле остале војводе

0028    сви су били Марку бесједили:

0029    „Нећемо се њему дизат, Марко“

0030    Нит’ му дати добродошну чашу.„

0031    У то доба Арап допануо,

0032    уз механу јелу прислонио, -

0033    механа се из темеља крену,

0034    пред врата је вранца привезао,

0035    затворио врата од механе,

0036    сам уљезе Арап у механу:

0037    ал’ се дижу све редом војводе

0038    те Арапу добродошну дају,

0039    но подоцне Марко Краљевићу,

0040    а не диже с’ Бановић Секуле,

0041    нит’ му даје чашу добродошну.

0042    То Арапу млого мучно било,

0043    па Секули био бесједио:

0044    “Копиљане, Бановић Секуле!

0045    Ти се не шће преда мном дигнути,

0046    нит’ ми дати пуне чаше вина,

0047    но на мејдан да се огледамо!„

0048    То му рече, пред механу пође,

0049    а за њиме Бановић Секуле,

0050    ма Секул се у ујака нада

0051    да ће помоћ’ њему на Арапа.

0052    Ал’ да видиш црна Арапина,

0053    доватио Бановић Секулу,

0054    довати га за грло бијело,

0055    удари га о плочи студеној.

0056    Цикну, писну Бановић Секула,

0057    једном рече: „Јаој мене мајко!

0058    Другом рече: Ај, ујаче Јанко!“

0059    Јанко ћаше, ама не смијаше,

0060    него рече Краљевићу Марко:

0061    “Не помаже ни мајка ни Јанко,

0062    нако бог сам и манити Марко!„

0063    Па потрже дугу гадарину

0064    те Арапу посијече главу.

0065    Кад се Марко натраг обазрео,

0066    ал’ утекло двадесет војводах,

0067    они бјеже уз поље Крушево,

0068    пак их Марко опет поврнуо,

0069    увео их у пјану механу,

0070    и сједоше опет пити вино,

0071    ал’ се опет зађенули били

0072    ко је од њих јунак понајбољи,

0073    сви рекоше: „Краљевић је Марко!“

• Сима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

Tko je junak