Корисничке алатке

Алатке сајта


трибутска_скупштина

Трибутска скупштина

Трибутска скупштина или трибутска комиција (лат. comitia tributa), скупштина свих грађана по територијалном јединицама — трибама. Народ би гласао по трибама према месту становања. За разлику од центуријатске скупштине, која је била аристократска, трибутска скупштина је била демократска. Бирали би магистрате нижег ранга квесторе, курулне едиле и војне трибуне. Задужена је била за доношење највећега броја закона.1)

Урбане и руралне трибе

Током ране републике грађани су били подељени на 35 триба. Грађани самога Рима чинили су 4 урбане трибе. Поред тога постојала је и 31 рурална триба. У доба ране републике постојало је 17 сеоских и 4 градске трибе, а нових 14 триба је добијено након територијалне експанзије Римске републике у Средњој Италији. Трибе би се састајале на трибутској скупштини и одлучивале би о питањима законодавнога, изборнога и судскога карактера. Већина гласова унутар једне трибе одређивала је како је та триба гласала. Свака триба је имала један глас без обзира на то колико је стварно имала гласача. Када би већина триба гласала за неки предлог гласање се обустављало. Председник трибутске скупштине био би обично конзул или претор. Трибутска скупштина изабирала је квесторе, курулне едиле и војне трибуне. Трибутска скупштина имала је и судску јурисдикцију, али након реформи Луција Корнелија Суле 82. пре Христа судске овласти су пренесене на специјалне судске пороте.

Вето

Скупштином је председавао римски магистрат конзул или претор. Он је одлучивао и о процедурама и о законитости. Ипак народни трибуни су могли да ветом спрече доношење одлука. Вето су могли уложити и магистрати, који су били виши по рангу од председавајућег магистрата.

Процедуре трибутске скупштине

Неколико дана пре заседања скупштине требало је да се гласачи обавесте о заседању скупштине. Поред председавајућег било би присутно неколико додатних магистрата, који би често деловали као помоћници да би помогли да се разреше процедурални спорови и да обезбеде механизам да се гласачи жале председавајућем. Скупштини би били присутни и аугури, који би помагали да се интерпретирају знамења од богова.2) У то време Римљани су веровали да богови одобравају или не одобравају одређене акције. Ноћ пре заседања скупштине председавајући магистрат би извео прелиминарно тражење знамења од богова и ако би знамења била неповољна заседање би се одлагало.3) Понекад би председавајући користио неповољна знамења као изговор за одлагање скупштине.

На дан гласања најпре би се сви окупили за дебату или за политичку кампањау и тада не би били окупљени по трибама. Била је то конвенција. Грађани би могли да говоре само у случају законодавних или судских питања и то тек по одобрењу председавајућега.4) У случају избора говорили би само кандидати и то се сводило на изборну кампању. За време конвенције закон за који би се гласало читао би један службеник. Народни трибун је до тога тренутка могао да уложи вето на закон, али не после тога.5)

Гласачима би тада било речено да се сакупе по својим трибама. Окупили би се унутар ограђенога простора и гласали би стављајући облутак или исписан листић у одговарајући ћуп. Гласачке кутије са гласовима биле би под присмотром службеника, који би касније пребројавали гласове и обавештавали председавајућега о резултату. Већина гласова унутар једне трибе одређивала би како је триба гласала. Ако се процес не би окончао до сумрака гласачи би се распуштали без донесене одлуке, а процес би почињао сутрадан испочетка.

Географскa подела на 35 триба

Подела Рима на 35 триба није представљала поделу по етничким или родбинским везама. Била је то подела по територијалном принципу. Ипак пошто би неко припадао истој триби као и његов отац, а преселио би се на друго место трибе више нису одговарале првобитној територијалној подели. Унутар триба постојале су поделе на разне професије. Свака триба имала је своје службенике попут благајника и пописивача, који су спроводили попис сваких пет година. Од триба се никад није могла одузети земља, али могла се додати нова земља, а то су чинили цензори. Током ране и позне републике трибутска скупштина се састајала на различитим локацијама на римском Форуму, укључујући ростру, комициј, храм Кастора и Полукса и близу храма Јупитера Оптимуса Максимуса. Током позне републике скупштина се састајала ван градских бедема на Марсовим пољима јер се ту због много већег простора могло лакше обавити гласање.

Ред гласања одређује се коцком

Председавајући скупштине би био или конзул или претор и он би проверавао да ли триба има бар пет присутних чланова, а ако нема тада би из других триба доделили гласаче у празну трибу. Ред којим би трибе гласале одређивао би се коцком и то тако да би се након гласања сваке трибе поново бацала коцака и одређивало која триба следећа гласа. Прва триба која би била одабрана била би најзначајнија, јер је она често знала одлучити о ствари. Веровало се да поредак триба одређује бог. Гласање прве трибе има велики ефекат на другу трибу, која приступа гласању.

Литература

  • Taylor, Lily Ross (1966). Roman Voting Assemblies: From the Hannibalic War to the Dictatorship of Caesar. The University of Michigan Press (ISBN 0-472-08125-X)
  • Lintott, Andrew (1999). The Constitution of the Roman Republic. Oxford University Press (ISBN 0-19-926108-3)

Tributska skupstina

1)
Чланак пренесен са Историјске енциклопедије
2)
Тејлор стр.63
3)
Тејлор стр.7
4)
Линтот 45
5)
Линтот с.46
трибутска_скупштина.txt · Последњи пут мењано: 2022/11/17 15:27