Туговање Луке Вукаловића је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.

0001    Књигу пише витеже и бане

0002    Из Тушине са Херцеговине,

0003    Храбри витез Церовић-Новица,

0004    Он је златна српска перјаница,

0005    И шаље је Богом побратиму,

0006    На војводу Вукаловић-Луку;

0007    Овако му Церовићу пише:

0008    „О војвода, Богом побратиме,

0009    “Ил’ не чујеш, ил’ хабера немаш,

0010    „Ел’ на мене Турци ударише,

0011    “И још моју Пиву сподобише,

0012    «Пред њима је силни Омер-паша,

0013    „Сердар Омер од све царске војске,

0014    “На ме га је царе оправио,

0015    „И велику силу окренуо,

0016    “С њим се борим пуних мјесец дана

0017    „Покрај Таре покрај воде ладне.

0018    “Нож сијева, крв се пролијева

0019    „Сваки данак божа без престана,

0020    “Рашћера ми робље кроз планину,

0021    „А са мном се бори по мегдану,

0022    “Пишти моје робље у горама

0023    „По јамама и по планинама

0024    “У студену леду и снијегу,

0025    „Јере куће ни покрива нема.

0026    “Тебе гласа ни авиза нема,

0027    „Ни од тебе моћи ни помоћи,

0028    “Нити твога чујем џевердара,

0029    „Нити чујем топа дрвенога.“

0030    Кад војводи ситна књига дође,

0031    Кад видије што му књига пише,

0032    Књигу штије, топле сузе лије,

0033    Сузе рони, другу пером пише,

0034    Пак је шиље у племе Дробњаке

0035    На рукама Церовић-Новици,

0036    Овако му Вукаловић пише:

0037    „О Новица, Богом побратиме!

0038    “Што стријељаш моје срце живо?

0039    „Пак ме чу ли, Богом побратиме,

0040    “Ни стријела тако није јака,

0041    „Што стријеља срце у јунака,

0042    “Као такви прекор и срамота,

0043    „Што си мене тешко прекорио,

0044    “Рањено ми срце пробудио.

0045    „Ал’ нијеси, побро, разумио,

0046    “Што ми се је саде придесило.

0047    „Бијем боја три године дана

0048    “Са Требињем и са Невесињем,

0049    „С Корјенићем и с равном Рудином,

0050    “И с тврдијем Стоцем на Брегаву.

0051    „Корјениће све сам изгорио,

0052    “Хоћах узет’ и Требиња града,

0053    „Ал’ ето ти великога врага,

0054    “Цар отправи силна Дервиш-пашу,

0055    „С њим отправи војску и захиру

0056    “Од Стамбола града столичнога.

0057    „Војска дође морем дебелијем,

0058    “Искрца се граду Дубровнику,

0059    „Починуше у граду Требињу.

0060    “Кад се пасји Турци одморише,

0061    „На превару мени ударише,

0062    “И Зупце ми село изгорјеше,

0063    „Зупце село и још Крушевицу,

0064    “И њеке ми посјекоше старце

0065    „Не могаху путем трпутати,

0066    “Ни бјежати у гору зелену,

0067    „Пред њима је силан Дервиш-паша.

0068    “Пак се бјеше паша посилио,

0069    „Јер је моја села изгорио,

0070    “И бијеле старце погубио.

0071    „Ја се не бјех дома намјерио,

0072    “А знат’ ћаше ђе је доходио.

0073    „Баш како ме паша ражљутио,

0074    “Повратих му жао за срамоту.

0075    „Ја окупих моје соколове,

0076    “И направих дрвене топове,

0077    „Пак се кренух у приморје равно,

0078    “Накрај мора код Новога града,

0079    „Ђе стојаху цареви пандури,

0080    “У питому земљу Суторину,

0081    „Њима удрих су четири стране,

0082    “И запалих топа дрвенога,

0083    „И погодих турску грађевину,

0084    “Пак на грађу сложно ударисмо,

0085    „Ударисмо, пак је освојисмо,

0086    “Посјекосмо четрдес’ пандура,

0087    „А шездесет утекоше живи

0088    “Без капице и без кабанице,

0089    ”И без сабље и пушке дугачке,

0090    „Утекоше у њемачке руке,

0091    “Скапула их Родић ђенерале

0092    „И његови плаћени солдати,

0093    “Утекоше у Новоме граду.

0094    „Ја придобих земљу Суторину,

0095    “Што је била моја ђедовина,

0096    „И разурих турску грађевину,

0097    “Пак оградих нову грађевину,

0098    „Не шћех турску оградити грађу,

0099    “Да не смрди воњом и некршћу,

0100    „Но сам нови шанац оградио,

0101    “И на шанац стражу поставио,

0102    „Већ биране српске соколове,

0103    “Да се морем не извезу Турци.

0104    „Другу сам му жалост учинио,

0105    “Код Бргота грађу освојио,

0106    „Од Требиња стругу затворио,

0107    “Да му морем не долази војска.

0108    „Добро сам се паши осветио,

0109    “И бјех јадан мало починуо.

0110    „Но ме чујеш, Богом побратиме,

0111    “Сад ме закла змија из пријека,

0112    „И погибох брате без лијека.

0113    “Зарати ми од Беча ћесаре,

0114    „На ме посла Родић-ђенерала,

0115    “И његове плаћене солдате,

0116    „Освоји ми земљу Суторину,

0117    “И развали нову грађевину.

0118    „А сад сам се, брате, скаменио,

0119    “И све мислим и жалост размишљам,

0120    „Што ћу чинит’ од живота свога,

0121    “И све плачем у гори зеленој,

0122    „И све кунем од Беча ћесара,

0123    “Што разори моју грађевину,

0124    „И сподоби моју ђедовину,

0125    “А коју сам трудно придобио,

0126    „И српском је крвљу прекупао

0127    “Но Новица, Богом побратиме,

0128    „Пиши књигу на Цетиње равно,

0129    “На Николу црногорска књаза,

0130    „Све му право и лијепо кажи,

0131    “Нек се тужи на све алеате,

0132    „Што је нама ћесар заратио.

0133    “Што је њему Србин учинио

0134    „Ал’ је мало земље освојио?“

0135    Кад Новици лист и књиге дође,

0136    Сузе проли, овако говори:

0137    „О ћесаре, жалост дочекао!

0138    “Зашто си се на нас расрдио?

0139    „Турке својиш, а Србине гониш,

0140    “Коју тебе жалост учинисмо,

0141    „Тер Србина стављаш под копито?“

0142    То изрече Церовић Новица,

0143    Пак шарену књигу накитио,

0144    И Николу књаза поздравио,

0145    Овако му Церовићу пише:

0146    „Св’јетли књаже, све српско уздање,

0147    “Ал’ не чујеш, ал’ абера немаш,

0148    „Јесу на ме Турци ударили,

0149    “Седам паша од седам градова,

0150    „А пред њима Омере сердаре,

0151    “Од све турске војске господаре,

0152    „С њим је војске тридесет хиљада

0153    “Од Стамбола града столичнога,

0154    „И сувише љута Арнаута,

0155    “Арнаута дванаест хиљада,

0156    „Бескућника и безобразника,

0157    “Који оца ни матере нема,

0158    „Нити има куће ни баштине,

0159    “Он бој бије да се хљебом рани,

0160    „А драгога Бога не познаје.

0161    “Тежи су ми љути Арнаути,

0162    „Тежи су ми него прави Турци,

0163    “Не гледају задобит’ поштење,

0164    „Но све траже пљачку и шићара.

0165    “Тешко ми је војска досадила,

0166    „Но ја имах добру узданицу,

0167    “Побратима Вукаловић-Луку,

0168    „Који с мјеста заметаше кавгу,

0169    “Но ето ти моје ране љуте,

0170    „Жалостни ме допадоше гласи

0171    “Од војводе побратима мога,

0172    „Да не може више војевати,

0173    “Нити мене добру помоћ дати,

0174    „Но је њему ћесар заратио,

0175    “Суторину земљу освојио,

0176    „И нову му грађу разурио

0177    “Но ме чујеш, мој свијетли књаже,

0178    „Пошљи мени храбре Црногорце,

0179    ”Јер ми више живовања нема

0180    ”Од Омера и цареве војске,

0181    “Јер у Луку узданице немам,

0182    „Чим је њему ћесар заратио.“

0183    А кад књазу танка књига дође,

0184    И кад виђе што Церовић пише,

0185    Књигу штије, топле сузе лије,

0186    Од срца му дође уздисање,

0187    Тешко куне од Беча ћесара:

0188    „О ћесаре, ране те допале!

0189    Тешко си се на нас расрдио,

0190    “Шдто је тебе Србин учинио,

0191    „Ал’ си мало земље освоио,

0192    “Пола српска царства сподобио?

0193    „Кад си нашу земљу освоио,

0194    “Ти нијеси новце потрошио,

0195    „Ниси твоју војску изгубио,

0196    “Нити си је крвљу прекупао,

0197    „А пола си земље притиснуо,

0198    “Пак још велиш да је теби криво.

0199    „О ћесаре, жалост дочекао!

0200    “Црну си ми Гору околио,

0201    „Кућна си ми врата затворио

0202    “Да не могу живјет’ ни умријет’.

0203    „Још су моје више ране љуте,

0204    “Од мора ми ти затвори путе,

0205    „Пак још ти је од Србина криво.

0206    “О ћесаре, жив те Бог убио!

0207    „Што цвијељаш српску сиротињу,

0208    “Што осваје своју ђедовину,

0209    „Што вријеђаш моје утробице?

0210    “Турке гоним, а тебе не дирам.

0211    „Што ти браниш, од Беча ћесаре!

0212    “Да ја чистим земљу од некрсти?

0213    „Турке братиш, а Србине гониш;

0214    “Каква су ти браћа у Турака,

0215    „Који газе нашег Спаситеља,

0216    “И драгога Бога не познају.

0217    „Да би Бог да и вјера Христова,

0218    “Опет тебе Турци заратили,

0219    „И твојега Беча сподобили,

0220    “Још и твоје царство освојили,

0221    „Ка што су га пријед разурили.

0222    “Врло си се на њих смиловао

0223    „И у Турке имаш пријатељство.

0224    “Да би Бог д’о и вјера Христова.

0225    „Да дочекаш жалост од Турака,

0226    “Да те отму Срби и Славјани,

0227    „Да ваљају тебе на невољу,

0228    “Како су ти вазда вјерни били,

0229    „Како су те и пр’јед избавили,

0230    “Нека знадеш какви су ти Турци.„

0231    Тако куне црногорски књаже,

0232    Тешко куне од Беча ћесара:

0233    “Шдто ти хоће земља Суторина

0234    „Да ли није моја ђедовина?“

0235    То изрече, књиге начинио,

0236    На четири растурио стране,

0237    Све жалости објавио јавно,

0238    Једну посла Петрбургу граду

0239    На Лесандра цара од Русије,

0240    Другу шаље у граду Париђу

0241    Великоме краљу Наполеону.

0242    Трећу шиље краљу Прусијану,

0243    А четврту инглешкој краљици,

0244    Све престави туге и жалости,

0245    Сва четири мило поздравио:

0246    „Како тражим своју старевину,

0247    “Расудите моју несудбину,

0248    „Што ми брани од Беча ћесаре,

0249    “Све Турцима надодаје руке,

0250    „А све моје заграђује путе,

0251    “Ах то су ми тешке ране љуте,

0252    „Расудите, ако Бога знате!

0253    “Но чујте ме, цари и краљеви,

0254    „Баш је моја погинула правда,

0255    “Остала је та моја правица

0256    „Закопата косовској гробници

0257    “Свакојему Србу и Словинцу.

0258    „Сад радите што је вама драго,

0259    “Моју жалост што имам одавно.„

0260    Књаз Никола тако отправио,

0261    На царске се владе оклонио,

0262    А своју је војску уставио,

0263    Мисли веће све чека пролеће,

0264    Зелен’ траву и расуду праву,

0265    Ђурђев данак и с њим тицу слављу,

0266    Спасов данак и освету јавну.

0267    Тадер било сад се спомињало.

0268    У царства су румене ружице,

0269    Црној Гори јуначке мишице,

0270    У царства су све работе тајне,

0271    Црногорске све освете јавне;

0272    У планине јеле и борови,

0273    Црној Гори лави и вукови,

0274    Који знаду парат’ утробицу,

0275    И Турчину вадит’ џигерицу,

0276    И уграбит’ руком за вилицу.

0277    Тамо расло смиље и босиље,

0278    У Србина здравље и весеље.

• Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
• Пјесме јуначке новијих времена о војевању Црногораца и Херцеговаца, књига девета, Београд, 1902.

---

Tugovanje Luke Vukalovica