Туре варошанче и Преврачев Радоња је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.

Турчин из Подгорице планира да иде у Пипере, у село Стијену, не би ли отео дјевојку Јелену. Стиже у Стијену и на његову срећу домаћин је у Бјелопавлићима. Он то користи и отме Јелену, и одлази с њом. Уз пут их сретне Преврачев Радоња који лови рибу. Он успије из пушке да погоди Турчина, који пада у Морачу. Јелену враћа кући и узима оружје.

0001    Кује коња Туре варошанче

0002    У бијелу шехер-Подгорицу,

0003    Ђого му се ковати не даје,

0004    Ного ми је Туре говорило:

0005    „Што је, ђого, пуст му остануо!

0006    “Не кујем те да те препродајем,

0007    „Но да идемо, ђого, у Пипере,

0008    “У Пипере на село Стијену

0009    „На бијелу кулу војводину,

0010    “Да му вјерну заробимо љубу

0011    „По имену госпођу Јелену.“

0012    Ма не вели Туре ако Бог да,

0013    Ако Бог да, ни помоћ’ му неће.

0014    Стаде вранац, те га потковао,

0015    Па се врану у рамена бачи,

0016    И Рибницу и Ливаде мину,

0017    И Морачу воду прегазили,

0018    Брзо дође на село Стијену

0019    Пред бијелу војводину кулу.

0020    Ал’ га виђе госпођа Јелена,

0021    Но јој Туре божу помоћ вика.

0022    Млада му је помоћ прифатила.

0023    Па је Туре за војводу пита:

0024    „Ђе ти је војвода Ивеза?“

0025    Јелена му ријеч говорила,

0026    Да су се земље саставиле

0027    А на станак с Бјелопавлићим.

0028    Јелени је Туре бесједило:

0029    „Изнеси ми у кондијер вина.“

0030    Хитро га је млада послушала,

0031    Изнесе му у кондијер вина.

0032    Не кће Туре ни чашу ни вино,

0033    Но Јелену за бијелу руку,

0034    Гр је бачи за собом на врана,

0035    Па побљеже низ село Стијену,

0036    И ували преко Стрганице.

0037    Да је коме жалост послушати,

0038    Чудно цмили госпођа Јелена,

0039    Све кликује, не немаше кога.

0040    Докле Туре на Морачу дође.

0041    Ал’ се добар јунак нагонио

0042    Од Роганах Преврачев Радоња,

0043    Ловијаше рибу на удицу,

0044    Па бријегом од Мораче пође.

0045    Док Радоња на пећину дође,

0046    Али туре ђе гази Морачу.

0047    Вика Преврачев Радоња:

0048    „О Јелена, војводина љубо,

0049    “Уклони се по лијевој банди,

0050    „Укажи ми плећи од Турчина.“

0051    Јелена се бјеше уклонила,

0052    А Радоња упали латинку,

0053    Те погоди на коња Турчина,

0054    Паде Туре у воду Морачу;

0055    На њега се јунак долетио,

0056    Уграби му главу и оружје

0057    И његова коња дебелога.

0058    И Јелени коња поклонио,

0059    А оружје себе оставио.

0060    Они глас по Пиперах дође,

0061    Пипери му шемлак учинише.

0062    И то било, здраво дружино!

• Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
• Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900.

Ture varosance i Prevracev Radonja