Удар на Беговића кулу је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

Први дио пјесме недостаје.

0001    . . . . . . .

0001    За Ђуром Марковић Радоња,

0002    За Радоњом тридес’ хајдука,

0003    Отидоше зеленом планином.

0004    Кад дођоше више Невесиња,

0005    Но да рече Марковић Радоња:

0006    „Је ли овђе у дружину друга

0007    Да ојдемо у Невесињу граду,

0008    На бијелу Беговића кулу,

0009    Да видимо на пенџер од куле

0010    Јесу л’ дома два бегова сина —

0011    Би могло бит’ да их дома нема,

0012    Често Турци греду у хајдуке,

0013    Ако их дома не би било,

0014    Бисмо њихну кулу похарали

0015    И доста блага наузели?”

0016    Но ниједан не кће од дружине,

0017    До скочи Шаробађа Ђуро,

0018    Отидоше два добри јунака.

0019    Кад турској кули долазили,

0020    Погледаше на стубу од куле,

0021    Али стоје два бегова сина,

0022    Отиру сјајне џефердаре;

0023    Те их виђе Ђуро и Радоња,

0024    Они танке пушке упалише,

0025    Два Турчина димно погодише,

0026    Прискочише те их посјекоше

0027    И узеше свијетло оружје,

0028    Утекоше у бијелу кулу.

0029    Тргнуше Турци с Невесиња,

0030    Ударише на бијелу кулу,

0031    Но се бију два добри јунака.

0032    Пуче пушка на пенџер од куле,

0033    Те погоди Марковић’ Радоњу,

0034    Десну му је ногу саломила.

0035    Но Радоња Ђуру бесједио:

0036    „Бјежи, побро, из бијеле куле,

0037    Да те овђе не сијеку Турци!”

0038    Скочи Ђуро на пенџер од куле,

0039    Но јунаку добра срећа била —

0040    Бјеше уљега мјесец у облаке,

0041    Те га турска стража не виђела,

0042    Брзо Ђуро у хајдуке дође,

0043    Све им што је и како је каже:

0044    „Хајдуци, ако Бога знате,

0045    Ја отмемо Турцима Радоњу!”

0046    Тргнуше тридесет хајдука

0047    И удрише Турцима хајдуци,

0048    Убише се око б’јеле куле,

0049    Од куле Турке одагнаше.

0050    Но ускаче Шаробађа Ђуро,

0051    Он ускаче у бијелу кулу,

0052    За њим пуно петнајес’ хајдука,

0053    Бијелу кулу похараше,

0054    Уграбише сломјена Радоња,

0055    Понесоше зеленом планином.

0056    Док дођоше у Бабу планину,

0057    Свој дружини отежа Радоња

0058    Носећи га а боја бијући,

0059    До јадноме Шаробађи Ђуру,

0060    Па најпотље њему одолио,

0061    Па га остави у шибуту жива

0062    И ојдоше на своје дворове.

0063    Но да видиш тридес’ хајдука,

0064    Каок се је сваки осјетио —

0065    Некојему мајка излазила,

0066    Некојему своја мила сека;

0067    Но изљезе Радоњина љуба

0068    Па ђеверу Ђуру говорила:

0069    „О, тако ти, мој ђевере Ђуро,

0070    Ђе погибе Марковић Радоња,

0071    Јесте ли га баре укопали?”

0072    Збори Ђуро, сузе пролијева:

0073    „Нијесмо га, секо, укопали,

0074    Но смо њега жива оставили.”

0075    А како се млада осјетила,

0076    Скочи од земље на ноге,

0077    Врана коња прифатила

0078    И узела у плоску ракије,

0079    Отиде зеленом планином,

0080    Те Радоњу по планини тражи,

0081    Дан и ноћ никад не престаде.

0082    Кад јутро о зорици било,

0083    Ево нађе млада господара,

0084    Напоји га бијелом ракијом,

0085    Па завила ране на јунака,

0086    Бачи га коњу у рамена

0087    И зами у Перасту граду;

0088    Добави од мора ећема,

0089    Те извида свога господара.

0090    То је било кад се чинило.

• Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

---

Udar na Begovica kulu