Корисничке алатке

Алатке сајта


женидба_огњевитога_вука

Женидба огњевитога Вука

Женидба огњевитога Вука је српска народна пјесма. Објављена је у овом облику у дјелу: Хрватске народне пјесме, скупила и издала Матица хрватска. Одио први. Јуначке пјесме. Загреб 1890-1940.

Многе од пјесама прикупљене у овом дјелу су у ствари српске народне пјесме, прикупљене на територији Хрватске и околних подручја, и објављене заједно са хрватским народним пјесмама у истој збирци. По именима у пјесми се често лако може утврдити да ли је пјесма српска, хрватска, или муслиманска. У неким случајевима то је знатно теже.

Текст пјесме

0001    ад се жени краље од Будима,

0002    Нема јунак од рода никога,

0003    Него побру пашу од Новога.

0004    Њему краље малу књигу пише:

0005    „Драги побре, паша од Новога!

0006    Женим ти се у прве недјеље,

0007    У Стамбулу, граду бијеломе,

0008    Кћери драгом бега од Стамбула.

0009    Дођи, побре, мени на весеље.“

0010    А кад паши мала књига дође,

0011    Књигу лега, а на њу се смије.

0012    Све га гледа драга своја селе,

0013    Па је своме брату говорила:

0014    „О мој брате, паша од Новога!

0015    Откле теби мала књига дође,

0016    Да је легаш, а на њу се смијеш?“

0017    Али паша сели одговара:

0018    „О Барбара, моја селе драга!

0019    Кад ме питаш, право ћу ти казат.

0020    Ево мени мала књига дође

0021    Од мог побре, краља од Будима,

0022    Да се жени у прве недјеље

0023    У Стамбулу, граду бијеломе,

0024    Кћери драгом бега од Стамбула,

0025    Да ја њему дођем на весеље.“

0026    А када га селе разумјела,

0027    Овако је њему говорила:

0028    „О мој брате, паша од Новога!

0029    Пиши њему листак књиге мале,

0030    Да би њему дошо на весеље,

0031    Ма да не да драга твоја селе.

0032    Може знати, боље спомињати,

0033    Кад је краље у тамници био,

0034    У тамници, у странам овијем,

0035    Свак је њега оставио био,

0036    Оставио и заборавио,

0037    Само није драга твоја селе.

0038    Него сам га походила често,

0039    Рано јутром, а доцна вечером,

0040    Носила му објед и вечере.

0041    Сваки данак од вела кошуље,

0042    На недјеље зелене доламе.

0043    Трипут ми је тврду вјеру даво,

0044    Ако би се икад оженио,

0045    Да се за ме оженити хоће.

0046    Кад је краље из тамнице пошо,

0047    Сад се хоће оженит за друге.

0048    Још ти пише листак књиге мале,

0049    Да ти њему на весеље дођеш,

0050    Сели својој живо срце рани.

0051    Него, брате мило добро моје!

0052    Пиши краљу листак књиге мале,

0053    Да би њему дошо на весеље,

0054    Ма да т’ не да драга твоја селе.“

0055    А кад паша селе разумио,

0056    Он ми краљу ситну књигу пише:

0057    „Драги побре, краље од Будима!

0058    Ја би дошо теби на весеље,

0059    Ма ми не да драга моја селе.

0060    Можеш знати, боље спомињати,

0061    Кад си, краље, у тамници био,

0062    У тамници, у странам овијем,

0063    Свак је тебе оставио био,

0064    Оставио и заборавио,

0065    Само није драга селе моја,

0066    Него те је често походила,

0067    Походила јутром и вечером;

0068    Носла ти објед и вечере,

0069    Сваки данак од вела кошуље,

0070    На недјеље зелене доламе.

0071    Да си њоме тврду вјеру даво,

0072    Кад изидеш из тамнице мале,

0073    Да се за њу оженити хоћеш,

0074    А сад си ми мале књиге писо,

0075    Да ја теби на весеље дођем,

0076    Сад се другом оженити хоћеш,

0077    Сели мојој живо срце раниш.“

0078    А кад краљу мала књига дође,

0079    Кад видио, шта му књига каже,

0080    Па је брзо другу накитио,

0081    А на руке паши од Новога:

0082    „Јест истина, драги побратиме!

0083    Што говори драга твоја селе,

0084    Био бих се за њу оженио,

0085    Ма ми не да бабо, добро моје,

0086    Јер је с њоме на кумовству био.

0087    Дођи, побре, мени на весеље

0088    И доведи драге твоје селе,

0089    Ја је хоћу удомити младе

0090    За јунака бољега од мене.“

0091    А кад паши мала књига дође,

0092    Књигу лега, а на њу се смије,

0093    Све га гледа драга селе своја.

0094    Па је паша сели говорио:

0095    „Селе моја, мило добро моје!

0096    Ево мени мала књига дође

0097    Од мог побре, краља од Будима,

0098    Да ја њему на весеље дођем,

0099    Да доведем тебе, селе моја!

0100    Него, селе, мило добро моје!

0101    Ти нареси до два коња врана,

0102    Теби добра, а мени бољега.

0103    И нареси б’јело лице своје,

0104    Да идемо краљу на весеље.“

0105    А кад селе брата разумјела,

0106    Брзо добре коње наресила,

0107    Па их стави пред бијеле дворе.

0108    Она пође у своје одаје

0109    И нареси б’јело лице своје.

0110    У то се је паша наресио,

0111    Па су своје коње узимали,

0112    Отоле се здраво подигнули.

0113    Здраво иду горицом зеленом,

0114    Здраво дођу ка Будиму граду.

0115    Кад су дошли у краља пред дворе,

0116    Угледа их од Будима краље.

0117    Супре њима краље ишетао,

0118    Лијепо их краље причекао.

0119    Руке шире, у лице се љубе,

0120    За јуначко питају се здравље.

0121    Краљ дјевојци младој говорио:

0122    „Душо моја, Барбаро дјевојко!

0123    Немој, душо, насрдит се на ме,

0124    Што те н’јесам узо за љубовце;

0125    Био бих се оженио за те,

0126    Ма ми не да бабо, добро моје,

0127    Јер је с тобом на кумовству био.

0128    А не бој се, драга душо моја!

0129    Ја ћу, душо, удомити тебе

0130    За јунака бољега од мене.

0131    Када данас на обједу буде,

0132    На обједу огњевити Вуче,

0133    Ја ћу златне наточити чаше,

0134    Душо моја, ставит ћу преда те.

0135    Ал је млада ти попити немој,

0136    Узми чашу у десницу руку,

0137    Па је стави пред огњена Вука.

0138    Он ће, душо, говорити теби:

0139    „ „Што је, душо, ти стављаш преда ме,

0140    Кад ја немам до гола живота?

0141    Што сам имо земље и градове,

0142    Све ми дигне краље од Будима.“ “

0143    Јаћу душо говорити за те.“

0144    С тијем иду у бијеле дворе,

0145    Па сједају за свијетле софре.

0146    Кад је вр’јеме по обједу било,

0147    Скочио се краље од Будима,

0148    Па је златне наточио чаше.

0149    Све гледају господа сватови,

0150    У кога ће златна чаша доћи.

0151    Чашу дава Барбари дјевојци

0152    И њоме је краље говорио:

0153    „Узми, душо, златну чашу вина.“

0154    Кад то види лијепа дјевојка,

0155    Узимала златну чашу с вином,

0156    Па је ставља пред огњена Вука,

0157    Ал је Вуче говорио њоме:

0158    „Што је, душо, ти стављаш преда ме,

0159    Кад ја немам до гола живота?

0160    Што сам имо земље и градове,

0161    Све ми дигне краље од Будима.“

0162    Говори му краље од Будима:

0163    „Слуго моја, огњевити Вуче!

0164    Узми чашу лијепе дјевојке,

0165    Што ти дигне краље од Будима,

0166    Што ти дигне земље и градове,

0167    Што си имо до четири града,

0168    Сва четири повратит ће теби,

0169    Још четири даровати више.“

0170    Кад је Вуче краља разумио.

0171    Он је златне чаше узимао,

0172    Па наздравља свој господи редом:

0173    „Да сте здраво, сва господа редом!

0174    Не у здравље ни моје ни ваше,

0175    Нег у здравље вјеренице моје,

0176    Селе драге паше од Новога,

0177    За коју се оженити хоћу,

0178    Ако Бог да до петнаест дана.“

0179    То је краљу пуно мило било

0180    И јунаку паши од Новога.

0181    Ту су они вјере утврдили,

0182    Утврдили за петнаест дана.

0183    Па с’ отоле здраво подигнули,

0184    Сваки иде б’јелу двору своме,

0185    А он Вуче пут Новога града

0186    Са Барбаром, својом вјереницом.

0187    Кад су дошли бијелу Новоме,

0188    Онда Вуче малу књигу пише,

0189    Десном руком на кољену л’јеву,

0190    А на руке бана од Дунаја.

0191    Овако му у тој књизи пише:

0192    „Побре драги, од Дунаја бане!

0193    Женим ти се, драги побратиме!

0194    Од данаске до петнаест дана,

0195    У Новоме, граду бијеломе,

0196    Селом драгом паше од Новога.

0197    Дођи, бане, мени на весеље,

0198    Да ми будеш за вјенчана кума.“

0199    А кад бану мала књига дође,

0200    Кад видио, што му књига каже,

0201    Брзо бане другу накитио,

0202    А на руке огњевита Вука.

0203    Овако му у тој књизи пише:

0204    „Драги побре, огњевити Вуче!

0205    Ја ћу доћи теби на весеље,

0206    Да ти будем за вјенчана кума.

0207    Донијет ћу лијепе дарове,

0208    Што ћу куме даривати моје,

0209    Донијет ћу девет прстенова.

0210    Још ћу куме даривати боље,

0211    Ћемер појас од сухога злата.

0212    Довести ћу седам јаловица,

0213    Јаловица меса дебелога,

0214    И довести триста јањичара,

0215    Да нас прате с лијепом дјевојком,

0216    Пола за се, а пола преда се.“

0217    Када књига у Нови допаде,

0218    На кољено паше од Новога,

0219    Кад је паша књигу проучио,

0220    Овако је Вуку говорио:

0221    „Шуро моја, огњевити Вуче!

0222    Није селе моја узгојена

0223    За јунака бана од Дунаја,

0224    Нег за тебе огњевита Вука.

0225    Ти не чекај бана у сватове,

0226    Јер ће теби учинит приваре.

0227    Он ће твоје погубит сватове,

0228    Још и тебе огњевити Вуче,

0229    А одвести моје селе драге,

0230    Јер ће бане довести са собом,

0231    Триста Турак’, младих јањичара.“

0232    А кад ли га Вуче разумио,

0233    Он је своје скупио сватове

0234    И с њима се здраво подигнуо.

0235    Кад су били мало наприједа,

0236    Ма говори огњевити Вуче:

0237    „О сватови, драга браћо моја!

0238    Останите у гори зеленој,

0239    А ја идем мало наприједа,

0240    Па горици да разгледам путе,

0241    Да не удру на привару Турци.“

0242    С тијем Вуче у горе зелене.

0243    Кад је дошо у горе зелене,

0244    Ту находи бана од Дунаја

0245    И његових триста јањичара.

0246    Кад то види огњевити Вуче,

0247    Бријетку је ћорду повадио,

0248    Па на Турке јуриш учинио,

0249    Све пос’јече, н’један не утече,

0250    Сам утече од Дунаја бане

0251    На кобили кусорепи својој.

0252    За њим виче огњевити Вуче:

0253    „Стан’ копиле, од Дунаја бане!“

0254    Ал утече кроз горе зелене.

0255    За њим трчи огњевити Вуче,

0256    Ал га више ни виђет не може,

0257    Па завиче иза свега гласа:

0258    „Моли Бога, од Дунаја бане!

0259    За кобиле кусорепе твоје,

0260    Не би пошо, ни однио главе.“

0261    С тијем Вуче б’јелу двору иде.

0262    А кад Вуче б’јелу двору дође,

0263    Од двора је прозор отворио,

0264    На прозор је главу наслонио

0265    И угледа господу сватове:

0266    Они иду здраво и весело,

0267    Међу њима лијепа дјевојка.

0268    Лијепо их Вуче причекао,

0269    Водио их у бијеле дворе,

0270    Стављао их за свијетле софре.

0271    Чини Вуче велико весеље,

0272    Јер се жени лијепом дјевојком.

0273    А када се Вуче оженио,

0274    Он напише листак књиге мале

0275    Свому шури, паши од Новога.

0276    Овако му у тој књизи пише:

0277    „Шуро моја, паша од Новога!

0278    Ја сам здраво у двору мојему

0279    И сва моја господа сватови,

0280    Ал да не би свјетовања твога,

0281    Сви б’ у гори погинули били,

0282    Јер ми бане учини приваре.

0283    Што је реко, пореко се није,

0284    Довео је триста јањичара,

0285    Дочека ме у гори зеленој.

0286    Али му се н’јесам припануо,

0287    Међу ње сам јуриш учинио,

0288    Све пос’јечем, н’један не утече.

0289    Сам утече од Дунаја бане

0290    На кобили кусорепи својој.“

0291    Кад је Вуче књигу накитио,

0292    Малу књигу шури отправио,

0293    Оста Вуче здраво и весело

0294    У свом двору уз своју љубовцу.

Литература

  • Хрватске народне пјесме, скупила и издала Матица хрватска. Одио први. Јуначке пјесме. Загреб 1890-1940. НАПОМЕНА: Многе од пјесама прикупљене у овом дјелу су у ствари српске народне пјесме, прикупљене на територији Хрватске и околних подручја, и објављене заједно са хрватским народним пјесмама у истој збирци.

Zenidba ognjevitoga Vuka

женидба_огњевитога_вука.txt · Последњи пут мењано: 2022/04/14 23:29